WEBVTT

00:00:00.964 --> 00:00:02.404
Kada sam imala 11 godina,

00:00:02.404 --> 00:00:06.966
sećam se da sam se jednog jutra probudila
uz zvuke radosti u svojoj kući.

00:00:06.966 --> 00:00:09.437
Moj otac je slušao vesti na BBC stanici

00:00:09.437 --> 00:00:13.611
na svom malom, sivom radiju.

00:00:13.611 --> 00:00:16.487
Imao je širok osmeh na licu,
što je u to vreme bilo neuobičajeno,

00:00:16.487 --> 00:00:20.458
jer su ga vesti uglavnom deprimirale.

NOTE Paragraph

00:00:20.458 --> 00:00:25.343
"Talibani su otišli!", povikao je moj otac.

NOTE Paragraph

00:00:25.343 --> 00:00:27.931
Nisam znala šta je to značilo,

00:00:27.931 --> 00:00:33.117
ali mogla sam da vidim da je moj otac
bio veoma, veoma srećan.

NOTE Paragraph

00:00:33.117 --> 00:00:41.628
"Sada možeš da ideš u pravu školu," rekao mi je.

NOTE Paragraph

00:00:41.628 --> 00:00:46.797
Nikada neću zaboraviti to jutro.

00:00:46.797 --> 00:00:51.965
Prava škola.

00:00:51.965 --> 00:00:55.073
Vidite, imala sam 6 godina
kada su Talibani zaposeli Avganistan

00:00:55.073 --> 00:00:58.596
i zabranili devojčicama da idu u školu.

00:00:58.596 --> 00:01:01.704
Tako sam se sledećih pet godina
oblačila kao dečak

00:01:01.704 --> 00:01:04.215
kako bih pratila svoju stariju sestru
u tajnu školu,

00:01:04.215 --> 00:01:09.629
jer joj više nije bilo dozvoljeno
da sama bude napolju.

00:01:09.629 --> 00:01:14.254
To je bio jedini način
da se obe školujemo.

00:01:14.254 --> 00:01:17.488
Svakog dana išle smo drugačijim putem

00:01:17.488 --> 00:01:21.511
kako niko ne bi posumnjao kuda smo išle.

00:01:21.511 --> 00:01:23.705
Sakrivale smo knjige u kese od namirnica

00:01:23.705 --> 00:01:29.841
kako bi izgledalo kao da smo
samo izašle u kupovinu.

00:01:29.841 --> 00:01:32.217
Škola je bila u jednoj kući,

00:01:32.217 --> 00:01:37.880
gde je više od stotinu nas bilo sabijeno
u jednoj maloj dnevnoj sobi.

00:01:37.880 --> 00:01:43.730
Zimi je bilo prijatno,
ali je leti bilo veoma vruće.

00:01:43.730 --> 00:01:46.251
Svi smo znali da rizikujemo svoje živote -

00:01:46.251 --> 00:01:50.605
učitelj, učenici, kao i naši roditelji.

00:01:50.605 --> 00:01:52.978
S vremena na vreme,
škola bi iznenada prestala s radom

00:01:52.978 --> 00:01:56.894
na nedelju dana jer bi Talibani
postali sumnjičavi.

00:01:56.894 --> 00:01:59.674
Uvek smo se pitali šta su znali o nama.

00:01:59.674 --> 00:02:02.706
Da li su nas pratili?

00:02:02.706 --> 00:02:06.238
Da li su znali gde živimo?

00:02:06.238 --> 00:02:08.896
Plašili smo se,

00:02:08.896 --> 00:02:15.822
ali škola je ipak bila mesto
na kom smo želeli da budemo.

NOTE Paragraph

00:02:15.822 --> 00:02:19.562
Imala sam sreće da sam odrasla u porodici

00:02:19.562 --> 00:02:25.809
u kojoj se obrazovanje cenilo,
a ćerke čuvale.

00:02:25.809 --> 00:02:30.960
Moj deda je bio čovek koji je išao
ispred svoga vremena.

00:02:30.960 --> 00:02:34.439
Bio je potpuni disident
iz udaljene pokrajine Avganistana

00:02:34.439 --> 00:02:37.935
i insistirao je na tome da njegova ćerka,
moja majka,

00:02:37.935 --> 00:02:44.348
ide u školu i zbog toga
ga se otac odrekao.

00:02:44.348 --> 00:02:47.858
Ali moja obrazovana majka
je postala učiteljica.

00:02:47.858 --> 00:02:50.884
To je ona.

00:02:50.884 --> 00:02:53.551
Otišla je u penziju pre dve godine,
kako bi našu kuću pretvorila

00:02:53.551 --> 00:02:58.929
u školu za devojke i žene
iz našeg komšiluka.

00:02:58.929 --> 00:03:03.317
A moj otac - to je on -

00:03:03.317 --> 00:03:10.218
on je bio prvi u svojoj porodici
koji se školovao.

00:03:10.218 --> 00:03:12.327
Podrazumevalo se da će i njegova deca,

00:03:12.327 --> 00:03:17.416
uključujući i njegove ćerke,
biti obrazovana

00:03:17.416 --> 00:03:21.836
uprkos Talibanima, uprkos riziku.

00:03:21.836 --> 00:03:30.182
Za njega, veći rizik bio je
ne obrazovati svoju decu.

00:03:30.182 --> 00:03:33.310
Tokom vladavine Talibana,
sećam se,

00:03:33.310 --> 00:03:38.403
ponekad sam bila toliko isfrustrirana
našim životom

00:03:38.403 --> 00:03:42.355
i uplašena jer nisam mogla da vidim
nikakvu budućnost.

00:03:42.355 --> 00:03:45.409
Želela sam da odustanem,

00:03:45.409 --> 00:03:48.545
ali moj otac,

00:03:48.545 --> 00:03:51.054
on bi rekao:

00:03:51.054 --> 00:03:53.159
"Slušaj, ćerko moja,

00:03:53.159 --> 00:03:56.475
u životu možeš da izgubiš
sve što poseduješ.

00:03:56.475 --> 00:04:00.680
Novac ti mogu ukrasti. Mogu te naterati
da napustiš svoj dom tokom rata.

00:04:00.680 --> 00:04:03.461
Ali jedina stvar koja će uvek ostati sa tobom

00:04:03.461 --> 00:04:06.769
je ono što se nalazi ovde,

00:04:06.769 --> 00:04:11.685
i ako budemo morali da prodamo
svoju krv da platimo tvoju školarinu,

00:04:11.685 --> 00:04:14.906
to ćemo i uraditi.

00:04:14.906 --> 00:04:19.988
Dakle, da li još uvek
ne želiš da nastaviš?"

NOTE Paragraph

00:04:19.988 --> 00:04:23.116
Danas imam 22 godine.

00:04:23.116 --> 00:04:25.886
Odgajana sam u zemlji koju su uništile

00:04:25.886 --> 00:04:29.056
decenije rata.

00:04:29.056 --> 00:04:34.197
Manje od 6 procenata žena mojih godina
nastavilo je školovanje posle srednje škole,

00:04:34.197 --> 00:04:36.662
i da se moja porodica nije toliko posvetila
mom obrazovanju,

00:04:36.662 --> 00:04:39.266
i ja bih bila jedna od njih.

00:04:39.266 --> 00:04:44.581
Umesto toga, ponosno stojim ovde
kao diplomac univerziteta u Midlberiju.

NOTE Paragraph

00:04:44.581 --> 00:04:54.594
(Aplauz)

NOTE Paragraph

00:04:54.594 --> 00:04:57.542
Kada sam se vratila u Avganistan,
moj deda,

00:04:57.542 --> 00:05:02.121
onaj koji je bio izbačen iz svog doma
jer se usudio da školuje svoje ćerke,

00:05:02.121 --> 00:05:05.615
bio je među prvima koji su mi čestitali.

00:05:05.615 --> 00:05:08.245
On se hvali ne samo mojom fakultetskom diplomom,

00:05:08.245 --> 00:05:10.454
nego i time da sam bila prva žena,

00:05:10.454 --> 00:05:12.176
i da jesam prva žena

00:05:12.176 --> 00:05:15.678
koja ga je provozala ulicama Kabula.

NOTE Paragraph

00:05:15.678 --> 00:05:21.040
(Aplauz)

NOTE Paragraph

00:05:21.040 --> 00:05:23.689
Moja porodica veruje u mene.

00:05:23.689 --> 00:05:28.639
Imam velike snove, ali moja porodica
ima još veće snove za mene.

00:05:28.639 --> 00:05:33.106
Zato sam svetski ambasador za 10x10,

00:05:33.106 --> 00:05:35.870
globalnu kampanju za obrazovanje žena.

00:05:35.870 --> 00:05:38.449
Zato sam jedan od osnivača SOLA-e,

00:05:38.449 --> 00:05:40.916
što je prvi i možda jedini internat

00:05:40.916 --> 00:05:42.645
za devojčice u Avganistanu,

00:05:42.645 --> 00:05:48.282
zemlji u kojoj je za devojčice
još uvek rizično da idu u školu.

00:05:48.282 --> 00:05:52.047
Uzbudljivo je videti učenice u mojoj školi

00:05:52.047 --> 00:05:57.675
kako ambiciozno grabe prilike.

00:05:57.675 --> 00:06:00.602
I vidim njihove roditelje i očeve,

00:06:00.602 --> 00:06:05.180
koji ih podržavaju, kao i moj otac mene,

00:06:05.180 --> 00:06:14.112
uprkos obeshrabrujućem otporu,
gledajući mu direktno u lice.

NOTE Paragraph

00:06:14.112 --> 00:06:16.818
Kao Ahmed. To nije njegovo pravo ime

00:06:16.818 --> 00:06:19.446
i ne mogu da vam pokažem njegovo lice,

00:06:19.446 --> 00:06:23.091
ali Ahmed je otac jedne od mojih učenica.

00:06:23.091 --> 00:06:26.927
Pre manje od mesec dana,
na putu od SOLA-e do svog sela,

00:06:26.927 --> 00:06:30.261
on i njegova ćerka

00:06:30.261 --> 00:06:36.754
bukvalno su za nekoliko minuta izbegli smrt

00:06:36.754 --> 00:06:41.536
od bombe pored puta.

00:06:41.536 --> 00:06:44.939
Kada je stigao kući,
zazvonio mu je telefon

00:06:44.939 --> 00:06:47.634
i glas sa druge strane žice
ga je upozorio

00:06:47.634 --> 00:06:51.029
da će ponovo pokušati da ih ubiju

00:06:51.029 --> 00:06:53.806
ako pošalje ćerku nazad u školu.

NOTE Paragraph

00:06:53.806 --> 00:06:57.708
"Ako želite, ubijte me odmah," rekao je,

00:06:57.708 --> 00:07:01.602
"ali neću uništiti budućnost svoje ćerke

00:07:01.602 --> 00:07:06.434
zbog vaših zastarelih i nazadnih ideja."

NOTE Paragraph

00:07:06.434 --> 00:07:08.803
Ono što sam shvatila u vezi sa Avganistanom,

00:07:08.803 --> 00:07:12.323
a što se često odbacuje na Zapadu,

00:07:12.323 --> 00:07:15.546
je to da se iza većine nas koji uspemo,

00:07:15.546 --> 00:07:22.909
nalazi otac koji prepozna vrednost u svojoj ćerki

00:07:22.909 --> 00:07:27.536
i koji vidi da je njen uspeh i njegov uspeh.

00:07:27.536 --> 00:07:31.474
Ne kažem da naše majke
nisu ključ našeg uspeha.

00:07:31.474 --> 00:07:36.010
U stvari, one su često prvi i ubeđujući faktor

00:07:36.010 --> 00:07:39.350
za blistavu budućnost svojih ćerki,

00:07:39.350 --> 00:07:42.761
ali u kontekstu društva poput avganistanskog,

00:07:42.761 --> 00:07:46.181
moramo imati podršku muškaraca.

00:07:46.181 --> 00:07:49.731
Pod Talibanima, devojčice su išle u školu

00:07:49.731 --> 00:07:51.523
njih stotine -

00:07:51.523 --> 00:07:53.861
setite se, to je bilo protiv zakona.

00:07:53.861 --> 00:07:59.353
Ali danas, više od tri miliona devojčica
je u školama u Avganistanu.

NOTE Paragraph

00:07:59.353 --> 00:08:06.600
(Aplauz)

NOTE Paragraph

00:08:06.600 --> 00:08:12.751
Avganistan se čini toliko drugačijim odavde,
iz Amerike.

00:08:12.751 --> 00:08:17.723
Čini mi se da Amerikanci
vide krhkost u promenama.

00:08:17.723 --> 00:08:20.773
Bojim se da ove promene neće trajati

00:08:20.773 --> 00:08:25.265
dugo nakon povlačenja američkih trupa.

00:08:25.265 --> 00:08:28.918
Ali kad se vratim u Avganistan,

00:08:28.918 --> 00:08:33.703
kada vidim učenice u svojoj školi

00:08:33.703 --> 00:08:36.343
i roditelje koji ih podržavaju,

00:08:36.343 --> 00:08:40.810
koji ih ohrabruju,
vidim obećavajuću budućnost

00:08:40.810 --> 00:08:44.110
i dugotrajnu promenu.

00:08:44.110 --> 00:08:52.577
Za mene, Avganistan je zemlja
nade i beskrajnih mogućnosti.

00:08:52.577 --> 00:08:55.989
I svakoga dana,

00:08:55.989 --> 00:08:59.397
devojčice u SOLA-i podsećaju me na to.

00:08:59.397 --> 00:09:02.604
Poput mene, one imaju velike snove.

NOTE Paragraph

00:09:02.604 --> 00:09:04.315
Hvala vam.

NOTE Paragraph

00:09:04.315 --> 00:09:15.192
(Aplauz)