1
00:00:06,549 --> 00:00:07,989
Године 1992,

2
00:00:07,989 --> 00:00:12,211
теретни брод који је превозио
гумене играчке ухваћен је у олуји.

3
00:00:12,211 --> 00:00:14,647
Транспортни контејнери
су се нашли у океану,

4
00:00:14,647 --> 00:00:20,837
а таласи су однели 28 000 гумених паткица
и других играчака у северни Тихи океан.

5
00:00:20,837 --> 00:00:22,697
Али се оне нису држале заједно.

6
00:00:22,697 --> 00:00:23,977
Напротив -

7
00:00:23,977 --> 00:00:27,307
паткице су од тада избачене 
на обале широм света,

8
00:00:27,307 --> 00:00:29,557
а истраживачи су искористили њихове путање

9
00:00:29,557 --> 00:00:32,988
како би боље схватили морске струје.

10
00:00:33,727 --> 00:00:36,493
Морским струјама управљају
различити чиниоци:

11
00:00:36,493 --> 00:00:40,043
ветар, плима и осека,
промене у густини воде

12
00:00:40,043 --> 00:00:42,155
и Земљина ротација.

13
00:00:43,073 --> 00:00:47,663
Топографија океанског дна и обале
утичу на ова кретања,

14
00:00:47,663 --> 00:00:49,440
тако што изазивају да струје убрзају,

15
00:00:49,440 --> 00:00:51,613
успоре или промене правац.

16
00:00:52,200 --> 00:00:55,030
Струје се деле на две главне врсте:

17
00:00:55,030 --> 00:00:57,648
површинске и дубинске.

18
00:00:58,290 --> 00:01:00,050
Површинске струје контролишу кретање

19
00:01:00,050 --> 00:01:02,660
10% вода у океанима,

20
00:01:02,660 --> 00:01:06,230
док дубинске струје управљају
над преосталих 90%.

21
00:01:06,230 --> 00:01:07,930
Иако имају различите узрочнике,

22
00:01:07,930 --> 00:01:10,960
површинске и дубинске струје
утичу једне на друге

23
00:01:10,960 --> 00:01:14,740
у замршеном плесу који покреће океане.

24
00:01:15,160 --> 00:01:16,185
У близини обале,

25
00:01:16,185 --> 00:01:19,635
површинске струје су под утицајем
ветра и плиме и осеке,

26
00:01:19,635 --> 00:01:23,990
који терају воду напред-назад
док ниво воде опада и расте.

27
00:01:24,505 --> 00:01:29,773
На отвореном мору, пак, ветар
је главни покретач површинских струја.

28
00:01:29,773 --> 00:01:31,517
Док ветар дува изнад океана,

29
00:01:31,517 --> 00:01:34,507
повлачи површинске воде са собом.

30
00:01:34,507 --> 00:01:37,477
Та вода у покрету повлачи воду испод,

31
00:01:37,477 --> 00:01:39,697
а ова ону испод ње.

32
00:01:39,697 --> 00:01:43,197
У ствари, на воду дубоку чак 400 метара

33
00:01:43,197 --> 00:01:47,027
и даље утиче ветар са површине океана.

34
00:01:47,027 --> 00:01:51,337
Гледајући с висине приказ
површинских струја свуда на Земљи,

35
00:01:51,337 --> 00:01:54,820
приметићете да формирају
велике петље, такозване вртлоге,

36
00:01:54,820 --> 00:01:57,680
који се крећу у правцу казаљки на сату
на северној хемисфери,

37
00:01:57,680 --> 00:02:00,430
а супротно од казаљки на јужној хемисфери.

38
00:02:00,430 --> 00:02:02,620
То је последица Земљине ротације

39
00:02:02,620 --> 00:02:06,630
која утиче на ветрове
који подижу ове струје.

40
00:02:06,630 --> 00:02:08,280
Када се Земља не би окретала,

41
00:02:08,280 --> 00:02:10,740
ваздух и вода би се кретали
само напред и назад

42
00:02:10,740 --> 00:02:12,820
између ниског притиска на екватору

43
00:02:12,820 --> 00:02:14,610
и високог на половима.

44
00:02:14,610 --> 00:02:16,350
Али пошто се Земља окреће,

45
00:02:16,350 --> 00:02:20,860
ваздух који путује од екватора
ка Северном полу скреће ка истоку,

46
00:02:20,860 --> 00:02:24,509
а ваздух који се креће надоле
скреће ка западу.

47
00:02:24,509 --> 00:02:27,299
Исто то се дешава
на јужној хемисфери,

48
00:02:27,299 --> 00:02:29,229
тако да главна струјања ветра

49
00:02:29,229 --> 00:02:32,789
формирају вртлоге
у свим океанским басенима.

50
00:02:32,789 --> 00:02:35,679
Ово се зове Кориолисов ефекат.

51
00:02:35,679 --> 00:02:40,129
Ветрови терају океане испод
у исте вртлоге који се ротирају.

52
00:02:40,129 --> 00:02:43,793
А пошто вода задржава топлоту
ефикасније од ваздуха,

53
00:02:43,793 --> 00:02:48,263
ове струје помажу у расподели
топлоте широм глобуса.

54
00:02:48,263 --> 00:02:49,864
За разлику од површинских струја,

55
00:02:49,864 --> 00:02:55,014
дубинске струје су првенствено
под утицајем густине морске воде.

56
00:02:55,014 --> 00:02:57,326
Крећући се ка Северном полу,

57
00:02:57,326 --> 00:02:58,496
вода постаје хладнија.

58
00:02:58,496 --> 00:03:01,036
Такође има и већу концентрацију соли,

59
00:03:01,036 --> 00:03:05,956
јер кристали леда настају од воде,
остављајући тако со слободну.

60
00:03:05,956 --> 00:03:08,796
Ова хладна, слана вода је гушћа,

61
00:03:08,796 --> 00:03:09,946
тако да тоне,

62
00:03:09,946 --> 00:03:12,516
а топлија површинска вода
заузима њено место,

63
00:03:12,516 --> 00:03:17,076
успостављајући тако површинску струју
звану термохалинска циркулација.

64
00:03:17,076 --> 00:03:21,563
Термохалинска циркулација дубинских
и ветром изазваних површинских струја

65
00:03:21,563 --> 00:03:26,319
формира кривудаву петљу
звану глобална покретна трака.

66
00:03:26,319 --> 00:03:29,486
Крећући се из дубина океана ка површини,

67
00:03:29,486 --> 00:03:32,606
вода носи хранљиве састојке
за микроорганизме

68
00:03:32,606 --> 00:03:35,726
који су у основи многих ланаца
исхране у океанима.

69
00:03:35,726 --> 00:03:39,306
Глобална покретна трака
је најдужа струја на свету

70
00:03:39,306 --> 00:03:41,306
која вијуга светом.

71
00:03:41,306 --> 00:03:44,906
Али креће се свега неколико
центиметара у секунди.

72
00:03:44,906 --> 00:03:49,456
Капљици воде би било потребно
хиљаду година да пређе тај пут.

73
00:03:49,456 --> 00:03:52,996
Међутим, температуре мора у порасту
доводе до тога да покретна трака

74
00:03:52,996 --> 00:03:54,956
наизглед успорава.

75
00:03:54,956 --> 00:03:57,746
Модели показују пустошење
климатских система

76
00:03:57,746 --> 00:03:59,616
са обе стране Атлантика,

77
00:03:59,616 --> 00:04:02,856
и нико не зна шта би се могло десити
ако би наставила да успорава

78
00:04:02,856 --> 00:04:05,146
или када би једноставно стала.

79
00:04:05,146 --> 00:04:09,136
Једини начин да предвидимо тачно
и припремимо се сходно томе

80
00:04:09,136 --> 00:04:13,826
ће бити наставак проучавања струја
и моћних сила које их обликују.