WEBVTT

00:00:06.549 --> 00:00:07.989
Године 1992,

00:00:07.989 --> 00:00:12.211
теретни брод који је превозио
гумене играчке ухваћен је у олуји.

00:00:12.211 --> 00:00:14.647
Транспортни контејнери
су се нашли у океану,

00:00:14.647 --> 00:00:20.837
а таласи су однели 28 000 гумених паткица
и других играчака у северни Тихи океан.

00:00:20.837 --> 00:00:22.697
Али се оне нису држале заједно.

00:00:22.697 --> 00:00:23.977
Напротив -

00:00:23.977 --> 00:00:27.307
паткице су од тада избачене 
на обале широм света,

00:00:27.307 --> 00:00:29.557
а истраживачи су искористили њихове путање

00:00:29.557 --> 00:00:32.988
како би боље схватили морске струје.

NOTE Paragraph

00:00:33.727 --> 00:00:36.493
Морским струјама управљају
различити чиниоци:

00:00:36.493 --> 00:00:40.043
ветар, плима и осека,
промене у густини воде

00:00:40.043 --> 00:00:42.155
и Земљина ротација.

00:00:43.073 --> 00:00:47.663
Топографија океанског дна и обале
утичу на ова кретања,

00:00:47.663 --> 00:00:49.440
тако што изазивају да струје убрзају,

00:00:49.440 --> 00:00:51.613
успоре или промене правац.

NOTE Paragraph

00:00:52.200 --> 00:00:55.030
Струје се деле на две главне врсте:

00:00:55.030 --> 00:00:57.648
површинске и дубинске.

00:00:58.290 --> 00:01:00.050
Површинске струје контролишу кретање

00:01:00.050 --> 00:01:02.660
10% вода у океанима,

00:01:02.660 --> 00:01:06.230
док дубинске струје управљају
над преосталих 90%.

00:01:06.230 --> 00:01:07.930
Иако имају различите узрочнике,

00:01:07.930 --> 00:01:10.960
површинске и дубинске струје
утичу једне на друге

00:01:10.960 --> 00:01:14.740
у замршеном плесу који покреће океане.

NOTE Paragraph

00:01:15.160 --> 00:01:16.185
У близини обале,

00:01:16.185 --> 00:01:19.635
површинске струје су под утицајем
ветра и плиме и осеке,

00:01:19.635 --> 00:01:23.990
који терају воду напред-назад
док ниво воде опада и расте.

00:01:24.505 --> 00:01:29.773
На отвореном мору, пак, ветар
је главни покретач површинских струја.

00:01:29.773 --> 00:01:31.517
Док ветар дува изнад океана,

00:01:31.517 --> 00:01:34.507
повлачи површинске воде са собом.

00:01:34.507 --> 00:01:37.477
Та вода у покрету повлачи воду испод,

00:01:37.477 --> 00:01:39.697
а ова ону испод ње.

00:01:39.697 --> 00:01:43.197
У ствари, на воду дубоку чак 400 метара

00:01:43.197 --> 00:01:47.027
и даље утиче ветар са површине океана.

NOTE Paragraph

00:01:47.027 --> 00:01:51.337
Гледајући с висине приказ
површинских струја свуда на Земљи,

00:01:51.337 --> 00:01:54.820
приметићете да формирају
велике петље, такозване вртлоге,

00:01:54.820 --> 00:01:57.680
који се крећу у правцу казаљки на сату
на северној хемисфери,

00:01:57.680 --> 00:02:00.430
а супротно од казаљки на јужној хемисфери.

00:02:00.430 --> 00:02:02.620
То је последица Земљине ротације

00:02:02.620 --> 00:02:06.630
која утиче на ветрове
који подижу ове струје.

NOTE Paragraph

00:02:06.630 --> 00:02:08.280
Када се Земља не би окретала,

00:02:08.280 --> 00:02:10.740
ваздух и вода би се кретали
само напред и назад

00:02:10.740 --> 00:02:12.820
између ниског притиска на екватору

00:02:12.820 --> 00:02:14.610
и високог на половима.

00:02:14.610 --> 00:02:16.350
Али пошто се Земља окреће,

00:02:16.350 --> 00:02:20.860
ваздух који путује од екватора
ка Северном полу скреће ка истоку,

00:02:20.860 --> 00:02:24.509
а ваздух који се креће надоле
скреће ка западу.

00:02:24.509 --> 00:02:27.299
Исто то се дешава
на јужној хемисфери,

00:02:27.299 --> 00:02:29.229
тако да главна струјања ветра

00:02:29.229 --> 00:02:32.789
формирају вртлоге
у свим океанским басенима.

00:02:32.789 --> 00:02:35.679
Ово се зове Кориолисов ефекат.

00:02:35.679 --> 00:02:40.129
Ветрови терају океане испод
у исте вртлоге који се ротирају.

00:02:40.129 --> 00:02:43.793
А пошто вода задржава топлоту
ефикасније од ваздуха,

00:02:43.793 --> 00:02:48.263
ове струје помажу у расподели
топлоте широм глобуса.

NOTE Paragraph

00:02:48.263 --> 00:02:49.864
За разлику од површинских струја,

00:02:49.864 --> 00:02:55.014
дубинске струје су првенствено
под утицајем густине морске воде.

00:02:55.014 --> 00:02:57.326
Крећући се ка Северном полу,

00:02:57.326 --> 00:02:58.496
вода постаје хладнија.

00:02:58.496 --> 00:03:01.036
Такође има и већу концентрацију соли,

00:03:01.036 --> 00:03:05.956
јер кристали леда настају од воде,
остављајући тако со слободну.

00:03:05.956 --> 00:03:08.796
Ова хладна, слана вода је гушћа,

00:03:08.796 --> 00:03:09.946
тако да тоне,

00:03:09.946 --> 00:03:12.516
а топлија површинска вода
заузима њено место,

00:03:12.516 --> 00:03:17.076
успостављајући тако површинску струју
звану термохалинска циркулација.

NOTE Paragraph

00:03:17.076 --> 00:03:21.563
Термохалинска циркулација дубинских
и ветром изазваних површинских струја

00:03:21.563 --> 00:03:26.319
формира кривудаву петљу
звану глобална покретна трака.

00:03:26.319 --> 00:03:29.486
Крећући се из дубина океана ка површини,

00:03:29.486 --> 00:03:32.606
вода носи хранљиве састојке
за микроорганизме

00:03:32.606 --> 00:03:35.726
који су у основи многих ланаца
исхране у океанима.

NOTE Paragraph

00:03:35.726 --> 00:03:39.306
Глобална покретна трака
је најдужа струја на свету

00:03:39.306 --> 00:03:41.306
која вијуга светом.

00:03:41.306 --> 00:03:44.906
Али креће се свега неколико
центиметара у секунди.

00:03:44.906 --> 00:03:49.456
Капљици воде би било потребно
хиљаду година да пређе тај пут.

00:03:49.456 --> 00:03:52.996
Међутим, температуре мора у порасту
доводе до тога да покретна трака

00:03:52.996 --> 00:03:54.956
наизглед успорава.

00:03:54.956 --> 00:03:57.746
Модели показују пустошење
климатских система

00:03:57.746 --> 00:03:59.616
са обе стране Атлантика,

00:03:59.616 --> 00:04:02.856
и нико не зна шта би се могло десити
ако би наставила да успорава

00:04:02.856 --> 00:04:05.146
или када би једноставно стала.

00:04:05.146 --> 00:04:09.136
Једини начин да предвидимо тачно
и припремимо се сходно томе

00:04:09.136 --> 00:04:13.826
ће бити наставак проучавања струја
и моћних сила које их обликују.