0:00:06.954,0:00:08.984
Čovek u ritama, po imenu Estragon,

0:00:08.984,0:00:12.924
sedi blizu drveta u sumrak[br]i muči se da skine čizmu.

0:00:12.924,0:00:14.954
Uskoro mu se pridružuje prijatelj Vladimir

0:00:14.954,0:00:16.864
koji podseća svog unezverenog prijatelja

0:00:16.864,0:00:20.724
da moraju da tu sačekaju[br]nekoga po imenu Godo.

0:00:20.724,0:00:23.964
Time započinje uznemirujući ciklus[br]u kome dvojica raspravljaju

0:00:23.964,0:00:27.074
kada će Godo da stigne, zašto čekaju

0:00:27.074,0:00:29.794
i da li su uopšte kod pravog drveta.

0:00:29.794,0:00:32.994
Drama „Čekajući Godoa“[br]nadalje postaje sve čudnija -

0:00:32.994,0:00:35.684
međutim, smatra se predstavom[br]koja je izmenila

0:00:35.684,0:00:37.744
naličje savremene drame.

0:00:37.744,0:00:42.163
Napisao ju je Semjuel Beket[br]između 1949. i 1955. godine,

0:00:42.163,0:00:45.923
a ona postavlja prosto,[br]ali uzbudljivo pitanje:

0:00:45.923,0:00:48.799
šta bi likovi trebalo da urade?

0:00:50.133,0:00:53.153
Estragon: Ne radimo ništa. Bezbednije je.

0:00:53.153,0:00:56.663
Vladimir: Sačekajmo[br]i vidimo šta će on da kaže.

0:00:56.663,0:00:57.993
Estragon: Ko?

0:00:57.993,0:00:59.663
Vladimir: Godo.

0:00:59.663,0:01:01.693
Estragon: Dobra ideja.

0:01:01.693,0:01:04.333
Slični šifrovani dijalozi[br]i rasprave koje se vrte u krug

0:01:04.333,0:01:07.393
su glavne karakteristike[br]pozorišta apsurda,

0:01:07.393,0:01:10.413
pokreta koji se pojavio[br]nakon Drugog svetskog rata

0:01:10.413,0:01:11.853
i u kom su se zatekli umetnici

0:01:11.853,0:01:15.183
koji su se borili[br]da nađu smisao u uništenju.

0:01:15.183,0:01:19.343
Pisci apsurda su dekonstruisali[br]radnju, likove i jezik

0:01:19.343,0:01:22.063
kako bi doveli u pitanje[br]njihovo značenje i da bi podelili

0:01:22.063,0:01:25.823
svoju duboku nesigurnost na sceni.

0:01:25.823,0:01:27.613
Iako ovo može da zvuči turobno,

0:01:27.613,0:01:30.933
apsurd stapa bespomoćnost sa humorom.

0:01:30.933,0:01:34.003
Ovo se odražava u Beketovom[br]jedinstvenom pristupu žanru

0:01:34.003,0:01:35.493
u knjizi „Čekajući Godoa“,

0:01:35.493,0:01:39.633
koju je označio[br]kao „tragikomediju u dva čina“.

0:01:39.633,0:01:41.863
Likovi su tragično zarobljeni

0:01:41.863,0:01:44.183
u egzistencijalnoj zagoneci:

0:01:44.183,0:01:48.393
čekaju uzalud na nepoznatu ličnost[br]da im da smisao postojanja,

0:01:48.393,0:01:52.583
ali njihov jedini smisao postojanja[br]potiče iz samog čina čekanja.

0:01:52.583,0:01:55.263
Dok čekaju, padaju u dosadu,

0:01:55.263,0:01:59.519
izražavaju religijsku bojazan[br]i razmatraju samoubistvo.

0:02:00.253,0:02:03.683
Međutim, komično je da njihov usud[br]sadrži britak humor,

0:02:03.683,0:02:06.643
koji se ispoljava[br]u njihovom jeziku i pokretima.

0:02:06.643,0:02:09.733
Njihove interakcije su ispunjene[br]bizarnim igrama reči,

0:02:09.733,0:02:11.613
ponavljanjima i dvostrukim značenjima,

0:02:11.613,0:02:14.723
kao i klovnovskim ponašanjem,[br]pevanjem, plesanjem

0:02:14.725,0:02:17.595
i mahnitim razmenama šešira.

0:02:17.595,0:02:19.825
Često je nejasno da li bi publika trebalo

0:02:19.825,0:02:21.975
da se smeje ili plače -

0:02:21.975,0:02:25.046
i da li je Beket uopšte razlikovao ta dva.

0:02:25.855,0:02:27.915
Rođen u Dablinu,[br]Beket je studirao engleski,

0:02:27.915,0:02:30.895
francuski i italijanski jezik[br]pre nego što se preselio u Pariz,

0:02:30.895,0:02:33.605
gde je proveo veći deo života[br]pišući pozorišne komade,

0:02:33.605,0:02:35.705
kao i poeziju i prozu.

0:02:35.705,0:02:38.605
Iako je Beket celog života[br]bio zaljubljen u jezik,

0:02:38.605,0:02:43.035
ostavljao je i prostora za tišinu,[br]uvršćavajući prekide,

0:02:43.035,0:02:46.885
pauze i trenutke praznine u svoja dela.

0:02:47.685,0:02:50.115
Ključne osobine njegovog stila

0:02:50.115,0:02:53.155
su neujednačen tempo i crni humor,

0:02:53.155,0:02:56.405
koji su postali popularni[br]u pozorištu apsurda.

0:02:56.405,0:02:58.885
Takođe je negovao tajanstvenost u pojavi

0:02:58.885,0:03:02.235
i odbijao je da potvrdi ili opovrgne[br]bilo kakva nagađanja

0:03:02.235,0:03:04.355
o značenju svojih dela.

0:03:04.355,0:03:06.175
Zbog ovoga je publika nagađala

0:03:06.175,0:03:09.395
i time povećavala svoju opčinjenost[br]njegovim nadrealnim svetovima

0:03:09.395,0:03:11.580
i zagonetnim likovima.

0:03:12.317,0:03:14.517
Zbog odsustva bilo kakvog jasnog značenja,

0:03:14.517,0:03:17.737
Godo je beskrajno otvoren za tumačenja.

0:03:17.737,0:03:20.907
Kritičari su ponudili[br]bezbrojna čitanja drame,

0:03:20.907,0:03:24.557
što je kao rezultat imalo[br]ciklus dvosmislenosti i spekulacija

0:03:24.557,0:03:27.627
koje odražavaju i zaplet same drame.

0:03:27.627,0:03:31.297
Drama je tumačena[br]kao alegorija na Hladni rat,

0:03:31.297,0:03:33.217
francuski pokret otpora

0:03:33.217,0:03:36.227
i britansku kolonizaciju Irske.

0:03:36.227,0:03:38.317
Dinamika između dvojice protagonista

0:03:38.317,0:03:40.467
je takođe pokrenula intenzivne debate.

0:03:40.467,0:03:43.147
Tumačeni su kao preživeli iz apokalipse,

0:03:43.147,0:03:46.347
ostareli par, dva impotentna prijatelja,

0:03:46.347,0:03:50.644
pa čak i kao personifikacije[br]Frojdovog ega i ida.

0:03:51.697,0:03:54.737
Čuvena je Beketova izjava[br]da jedino u šta može da bude siguran

0:03:54.737,0:03:56.707
je da Vladimir i Estragon

0:03:56.707,0:03:59.390
„nose polucilindre“.

0:03:59.667,0:04:02.567
Baš kao nagađanja kritike[br]i sumanuta radnja drame,

0:04:02.567,0:04:04.915
jezik likova se često vrti u krug

0:04:04.915,0:04:08.705
dok se njih dvojica[br]prepiru i šegače, gube tok misli

0:04:08.705,0:04:11.419
i nastavljaju tačno gde su stali.

0:04:11.875,0:04:15.215
Vladimir: Možda bismo[br]mogli početi ispočetka.

0:04:15.215,0:04:16.885
Estragon: To bi trebalo da je lako.

0:04:16.885,0:04:19.182
Vladimir: Početak je težak.

0:04:19.775,0:04:21.815
Estragon: Možeš da počneš odakle god.

0:04:21.815,0:04:24.494
Vladimir: Da, ali moraš da odlučiš.

0:04:25.235,0:04:28.275
Beket nas podseća da,[br]baš kao i naši svakidašnji životi,

0:04:28.275,0:04:31.038
život na sceni nema uvek smisla.

0:04:31.545,0:04:34.925
On može da istražuje[br]i stvarnost i iluzije,

0:04:34.925,0:04:37.285
poznato i neobično.

0:04:37.285,0:04:41.145
I iako je uredno pripovedanje[br]i dalje privlačno,

0:04:41.145,0:04:45.575
najbolje pozorište nas navodi[br]na razmišljanje - i čekanje.