PET BOŽJIH SAVEZA, Dejvid Poson, 1/3

Zadovoljstvo mi je da predstavim
Dejvida svima vama.

Želim samo nešto da kažem.
Dejvid je dolazio ovde dva puta,

tokom proteklih deset godina.
Oba puta govorio je o temama

vezanim za poslednja vremena,
donekle.

Dejvid je, kako on sam kaže,
posvećen propovedanju

celokupnog Božanstva. Ima
toliko mnogo knjiga, traka,

snimaka o mnogo, mnogo tema.
U svojoj ranoj službi počeo je

sistematski da podučava
celu Bibliju.

Ovo je vaše životno delo,
ne znam kako biste ga vi opisali.

- Moje zaveštanje.
- Njegovo zaveštanje.

Knjiga "Otključavanje Biblije".
Nemamo više kopija kod nas,

u našoj prodavnici, posle
ovog vikenda,

ali ovo je opšti pogled na svaku
pojedinu knjigu Biblije.

Tako jednostavnim, jasnim,
preciznim jezikom.

Odlično, odlično sumiranje.
Zašto želim da istaknem ovo?

U našoj knjižari imaćemo
deo "Dejvid Poson".

Biće tamo sve njegove knjige,
sve objavljene,

jer želimo da porodicama
obezbedimo izvore izvrsnog

učenja koje je Gospod tokom godina
poverio ovom čoveku.

Zaista je privilegija da poželimo
Dejvidu dobrodošlicu ovoga jutra.

Pokažimo mu ponovo toplu
dobrodošlicu. (aplauz)

Želim da se pomolim za njega,
pošto nam služi.

Oče, hvala Ti za ovog Tvog slugu,
koga si Ti podigao u ovo vreme.

On je Tvoj dar Telu, Oče.
Hvala Ti za sve što si uložio

u njega. Molim Te da nam otvoriš
oči razumevanja, da primimo,

kroz njega, sve što imaš za
nas ovoga jutra.

Oče, osnaži ga iznutra. Molimo Te
za njegovo Božansko osnaženje.

Molimo Te da on ode sa ovog
mesta osveženiji u duhu

nego kada je došao. Molim Te
da mu daš naprirodnu snagu

u njegovom umu i telu,
za ovaj dan. U Isusovo ime. Amen.

Jedan američki propovednik
došao je u Englesku

i dobio je prilično laskav uvod
od strane rukovodioca sastanka.

Bilo mu je neprijatno i zbunio se.
Kao odgovor rekao je:

Ne volim te opaske,
ali zaslužujem ih iz sveg srca.

Dobili ste dva lista beleški.
Neću ih koristiti u ovoj službi.

Jedan se odnosi na sledeću službu,
a jedan na večernju službu.

Dali smo vam ta dva lista za slučaj
da ne možete doći kasnije ovoga dana.

Možete ih odneti kući i znaćete
o čemu ću govoriti kasnije, ovoga dana.

Da li ste se ikada pitali
zašto neke crkve krštavaju bebe,

neke druge krštavaju decu,
a neke krštavaju odrasle?

Da li ste se ikada zapitali zašto
neke crkve uče da dajete 10%

vašeg prihoda crkvi, dok se
druge oslanjaju na dobrovoljne priloge?

Da li ste se ikada zapitali zašto
neke crkve imaju službu nedeljom

a druge subotom?
Ili čak petkom uveče?

Da li ste se ikada zapitali zašto neke
crkve imaju sveštenike, oltare, odežde,

tamjan, sveće, a druge nemaju?

Da li ste se ikada zapitali zašto neke
crkve venčavaju razvedene ljude,

a druge to odbijaju da rade?

Da li ste se ikada zapitali zašto
neke crkve podržavaju Izrael,

a druge ne?

A ipak, sve ove crkve
koriste istu Bibliju

i tvrde da je praktikuju.
Veoma zbunjujuće, zar ne?

Moramo se nekako probiti kroz
svu tu raznolikost mišljenja

i probati da dođemo do istine.

Sve se svodi na razumevanje
Biblije.

Želim da vam postavim jedno
pitanje:

Koja reč, koja je jedna jedina
reč najvažnija u ovoj knjizi...

koja će otključati celu knjigu?

Dve reči su kandidati za
ključne reči.

Jedna je reč "kraljevstvo", ali ta reč,
iako se provlači kroz celu Bibliju,

menja svoje značenje kroz Bibliju.
U Starom zavetu to je kraljevstvo Izrael,

a u Novom zavetu je Kraljevstvo Božje
ili Kraljevstvo nebesko.

Ali ja želim da vam predstavim
drugu reč za koju ja verujem

da je ključ odgovora na sva ta
pitanja koja sam pomenuo

i za razumevanje priče
cele Biblije.

To je reč SAVEZ (zavet).

Ja verujem da je to ključna reč
koja otključava celu Bibliju.

Danas postavljamo dva pitanja.
Prvo, koliko saveza ima u Bibliji?

Drugo pitanje - koliko njih utiče
na mene, kao hrišćanina?

To su dva ključna pitanja.
I zato što ima drugačijih odgovora

na ta pitanja, imamo svu tu
raznovrsnost crkvenog života.

Kada pitamo: Koliko ima saveza?
Neki kažu: Ima samo jedan

u celoj Bibliji, i zovu ga
"savezom milosti",

iako se ta određena faza
ne može naći nigde u Bibliji.

Zatim ima onih koji kažu da
postoje dva saveza u Bibliji -

Stari i Novi.

Zatim ima onih koji kažu da ih
ima tri.

Zatim ima onih koji kažu da ih
ima pet.

Zatim ima onih koji kažu da ih
ima sedam.

Zar nije zbunjujuće?

A ako ih imate više od jednog
u Bibliji,

koliko ih utiče na hrišćane?

Koliko nas tih saveza
obavezuje prema Bogu?

To je moja današnja tema.

Prvo o čemu želim da pričam je:
Šta je savez?

To je dogovor koji obavezuje,
između dve strane, ili dve osobe.

Vrlo svečan dogovor, koji nosi
uzajamne obaveze

između to dvoje, zasnovan na
obećanjima, zasnovan na odanosti.

Ali mi danas u svakodnevnom životu
nemamo mnogo primera saveza.

Stoga je to reč koju nemamo
običaj da koristimo...

u uobičajenom društvu.
Reč koju koristimo za obavezujući dogovor

je reč UGOVOR, a život je pun
ugovora, naročito poslovnih ugovora.

Ali ja želim da vam pokažem da postoji
ogromna razlika između saveza i ugovora.

Ono što nikada ne možete -
to je da sa Bogom imate ugovor.

Ali bili biste zadivljeni
koliko mnogo ljudi to pokušava.

Pokušava da postigne dogovor
sa Bogom.

Ja ću uraditi ovo
ako Ti uradiš ono.

To je ugovor.

Savez se veoma razlikuje.

Zato pogledajmo ugovore,
jer su nam oni više poznati.

Pretpostavimo da želim da mi
sagrade kuću.

Tražim graditelja, preduzimača,
kako ga mi zovemo u Engleskoj.

Ne znam da li ga vi ovde
tako zovete.

Neko ko će potpisati ugovor
da izgradi zgradu.

Saglasite se oko ugovornih uslova,
među vama,

jer ste ravnopravni, a to je ključno
za ugovor.

Svako od vas ima nešto što je
potrebno onoj drugoj osobi.

Zato ste u poziciji da se
pogađate.

Graditelj ima veštinu, rad i
materijal, a vi imate novac.

On želi vaš novac, a vi želite
njegovu veštinu, materijal i rad.

Zato pregovarate oko ugovora.
Oboje ste u poziciji da se pogađate.

I konačno se dogovorite oko ugovora
sa graditeljem, da će on izgraditi

kuću za određenu cenu
i za određeno vreme.

A onda, kada ste se dogovorili
oko toga, oko cene i vremena,

potpisujete ugovor,
a možda ga čak i zapečatite.

Ali svakako ga potpišete.
To je ozbiljan i obavezujući ugovor.

Međutim, ima nešto kod ugovora,
a to je ovo.

Ako jedna strana ne ispuni
svoje obećanje,

druga strana se oslobađa
ugovora.

Ako vas jedna strana izneveri,
druga strana je slobodna.

To je ugovor.

Možda ponovo pregovarate,
ali ugovor je obavezujući

i ako ga jedna strana prekrši
druga strana je slobodna.

Ima raznih ugovora.
Naveo sam jednostavan građevinski ugovor,

ali biznis je zasnovan na njima,
svakoga dana, celi dan, širom sveta.

Druga vrsta ugovora su mirovni
sporazumi ili primirja,

kada se dešava rat, a i tu pregovaraju
dve strane, od kojih su obe

u poziciji da pregovaraju.
I napravite mirovni ugovor.

Sve je to ugovor.

Ali šta je sa savezom?
Šta je drugačije?

Ako mogu ovako da se izrazim,
ugovor je bilateralan.

Dve jednake strane su u poziciji
da pregovaraju o uslovima.

Svako ima nešto što ovaj
drugi želi.

Savez (zavet) je unilateralan.
Jednostran je.

Jedna strana ga je dogovorila
i jedna strana određuje uslove,

jer je u jačoj poziciji.

Savez (zavet) uvek je između
nekoga ko je jači

i nekoga ko je slabiji. Jača strana
odlučuje o svim uslovima saveza.

Druga strana jedino može reći
da ili ne.

Ili da prihvati savez
ili da ga odbaci. Ne mogu ga promeniti.

Dalje, u savezu, ako jedna strana
izneveri savez,

drugu stranu to ne oslobađa
od datih obećanja,

ali ako je savez načinjen
bez uslova.

Savez može biti uslovan.
Normalno je bezuslovan.

Jednom kada je prihvaćen
on obavezuje,

ali čak i ako ga prekrši
slabija strana,

jača strana i dalje ima obavezu da održi
obećanja, ako je savez bezuslovan.

Dakle, kada naiđemo na savez u
Bibliji, prvo pitanje je:

Da li je uslovan ili bezuslovan?
Ako je uslovan, više je kao ugovor.

Ali ako je bezuslovan, vezuje stranu
koja ga čini, šta god da se desi

na drugoj strani.
Velika razlika u odnosu na ugovor.

Samo da se osiguram da ste razumeli
ono što sam do sada rekao,

pitaću vas nešto, i to da glasate
rukama.

Pitanje je: Da li mislite da je brak
ugovor ili savez?

Daću vam malo vremena da
razmislite, a onda ćemo glasati.

Da vidimo šta mislite.

Da li je brak ugovor?
Dignite ruke. Ne bojte se.

Ne mnogo.

Da li je brak savez?
Pretežete.

Ali vidite, ovo je hrišćanska
kongregacija.

A vi znate istinu.

Sada neka dignu ruke oni koji
ne vole da dižu ruke na sastancima.

Dosta vas. U redu, uopšte
nisam želeo da vas posramim.

Istina je da je Bog nameravao
da brak bude savez,

ali u našem društvu sve brže
postaje ugovor.

Dogovor između dve jednake
strane koje pregovaraju.

Svako ima nešto
što ovo drugo hoće.

I tako naprave ugovor.

Bojim se da je većina današnjih
brakova - ugovor.

Zato se i većina današnjih
brakova raskine, odnosno mnogi brakovi.

U mojoj zemlji danas,
većina brakova se raspadne.

Jer su bili ugovori, dogovori.
Dok god ja volim tebe i ti voliš mene,

ostaćemo u braku. Ali ako ti prestaneš
da voliš mene ili ja tebe, ugovor je gotov.

Jedna karakteristika modernog života
danas, meni je neverovatna.

Zove se predbračni ugovor
ili predbračni dogovor -

šta ćete uraditi sa svojinom
ili novcem kada se razvedete.

Zamislite da se dogovarate
pre nego što se venčate

oko toga šta ćete raditi
kada se razvedete.

Nije uobičajeno u mojoj zemlji.
Mislim da ovde jeste.

Stoga se udaljavamo od Božjeg
razumevanja braka kao saveza

i ulazimo u brak kao ugovor.
A to se neće održati.

Znam za čoveka sa severa Engleske
čija je supruga, ubrzo nakon venčanja,

postala neverna, počela da se
zabavlja sa drugim muškarcima.

Postajala mu je sve nevernija
dok ga na kraju nije ostavila.

Videli su je na ulicama. Od lošeg
je vrlo brzo išla ka gorem.

Njegov prijatelj mu je rekao:
Zašto se ne razvedeš?

Nije dobra za tebe. Moraš sam
da se staraš o deci.

Razvedi se i nađi pristojnu ženu
koja će ti biti verna

i koja će se starati o tvojoj deci.
Da budete prava porodica.

Okrenuo se ka njemu i rekao:
Nikada mi više tako ne govori

o mojoj ženi! Ona je moja žena
i voleću je dok je živa!

I jeste. Nekoliko godina kasnije
ona je umrla, kao rezultat

njenog lošeg života. On je bio
kraj njenog kreveta.

Dok je umirala, on je nju voleo
i molio se za nju.

To je brak - savez.

Brak - ugovor
bi se odavno predao...

i promenio partnere.

Bojim se da smo u situaciji da su čak
i hrišćani...

hrišćani koji veruju u Bibliju,
tretiraju brak kao ugovor

i menjaju partnere.

Mi nismo u ugovoru.
Bog zove brak savezom.

Čak i ako jedna strana prekrši
odredbe saveza,

druga strana ostaje verna
obećanjima.

Vidite koliko je to relevantno -
govoriti o savezima i ugovorima.

Mislim da ste sada shvatili
razliku.

Zapravo u istoriji brak nikada nije bio
dogovor između dva jednaka partnera.

U dobru i u zlu, muž, muškarac,
uvek je bio jača strana.

Zato je on prosio. I danas je običaj
da muškarci preuzmu inicijativu

i predlože savez. Dalje, nevestin otac
je predaje. Da li je tako i ovde?

Nekada. Nevesta uzima
muževljevo prezime.

Jer je on jači u tom dvojcu.
On je lider saveza.

I u svakom današnjem braku ima
tragova braka - saveza.

U svakom braku ima nekih tragova,
ali većinom, većina brakova

u zapadnom svetu su ugovori.
Ohrabren sam zbog činjenice da

smanjenje dostupnosti kredita
smanjuje broj razvoda.

Ljudi sada ne mogu da priušte sebi
da se razvedu.

Skoro da sam u iskušenju da
uzviknem "Aleluja".

Uče da budu u savezu i da budu
verni jedni drugima.

Upotrebio sam ovo samo kao
ilustraciju, ali bojim se da danas

brak nije baš najbolja ilustracija
saveza.

Da se setimo nečega
što jeste.

Postoji nešto u šta ste svi vi
uključeni, nadam se.

Da li ste napravili svoj
testament?

Ne znam za Ameriku, ali u Britaniji
se zove "poslednja volja i zavet".

Da li ste čuli za tu frazu?
Reč "zavet" je ista reč kao reč "savez".

Dva dela vaše Biblije zovu se
Stari zavet i Novi zavet,

što znači Stari savez
i Novi savez.

Ali pokazaću vam da su to loši
naslovi za dva dela vaše Biblije.

I vrlo su zbunjujuća.

Kada pišete svoj testament,
to je savez. Vi ste jača strana.

Vi imate novac ili imanje
koje ostavljate nekome drugome.

Vaša je slobodna volja da
obavežete sebe

da date to imanje ili novac
nekome drugome.

Nema pregovora.
Ne bi trebalo da ih bude.

Sa vašim rođacima ili
prijateljima kojima to ostavljate.

Vi određujete uslove.
Vi odlučujete.

Možete menjati svoj testament
kodicilom, sve do dana svoje smrti.

Ali vi ste ti koji određujete
uslove.

Druga osoba, legatar, može ili
prihvatiti to što mu ostavljate,

ili odbiti. Ali nemaju izbora.
Ne mogu promeniti testament.

Vaša je odluka. Vi ste jača strana.
Vi ste napravili savez, zavet,

da ostavite novac ili date
imanje drugima, kada umrete.

Ovo je zanimljivo, jer u Pismu Jevrejima,
u Novom zavetu, kaže se da kada je

Isus napravio Novi savez u svojoj krvi
ali nije mogao da stupi na snagu

sve dok nije umro.
Zar to nije zanimljivo?

A vaš testament, savez ili
poslednja volja -

neće stupiti na snagu
sve dok ne umrete.

Krv je povezana sa savezima
u Pismu.

Smrt je povezana sa savezima
u Pismu.

Idem malo unapred.

Reći ću dve vrlo važne stvari.

Naš Bog je Bog
koji pravi saveze.

Neverovatno je
kada pomislite.

Da će se Bog koji je napravio
celi univerzum

dobovoljno obavezivati
ljudskim bićima.

Nakon svega, On je taj koji je
veliki, koji je jak.

Mi smo ti koji smo mali, slabi.
Mi smo samo Njegova stvorenja.

Malena stvorenja u prostoru,
na maloj trunki međuzvezdane prašine,

jurimo kroz svemir,
ali eto nas.

A Bog je dobrovoljno stavio sebe
pod obavezu nama.

Nije bilo poterbno da to radi.

Neverovatno je da je trebalo,
ali to je ono što je On uradio.

I Biblija je priča o savezima koje je On
dobrovoljno napravio

prema ljudskim bićima,
prema nama.

Trebalo bi da ostanemo bez daha
zbog zadivljenosti.

Zašto je to uradio?

Uopšte nema nikakvog razloga.

Mogao je da nas napravi i
ostavi nas da idemo svojim putem,

ali daleko od toga.
Obavezao je samoga sebe

da ljudskim bićima da
određene stvari.

Napravio je svoj testament.
Želi da nas načini svojim naslednicima.

Želi da napravi testament
u našu korist.

Ovo je apsolutno neverovatno,
da Bog pravi saveze sa nama.

I da se Bog oženi ljudskim bićima.
Još iznenađujuće, u izvesnom smislu.

A za Njega, brak je uvek savez.

Prvi ljudi sa kojima se venčao,
odnosno sa kojima je sklopio savez,

bili su Avraam, Isaak i Jakov.
Zadivljujuće je, iako je On bio muž,

a oni su bili supruga
u tom braku,

On je uzeo njihovo ime.
I zauvek posle toga,

poznat je kao Bog Avraama,
Isaaka i Jakova.

Deda, otac i sin. Njihova imena
sada su napisana na Bogu.

To su sada Njegova imena.

Kao kada bi mladoženja uzeo
mladino ime. Izuzetno.

Nečuveno.
Donedavno.

A onda je napravio savez
sa Izraelom.

Kaže: Oženio sam se tobom na
Sinaju. Ti si moja žena.

I zato je uzeo ime Izrael, i Bog će
se zauvek zvati Svetac Izraelov.

Zadivljujuće.

I kada je Izrael prekršio taj savez,
šta je Bog rekao?

Juče ili prekjuče pričao sam o
proroku Osiji.

Bog je rekao proroku Osiji:
Idi i nađi prostitutku.

- Ali ja sam propovednik, Gospode.
- Idi i nađi prostitutku. I oženi je.

- Ne mogu to. Pomisli na naslove:
"Prostitutka se udaje za propovednika"

ili "Propovednik se ženi prostitutkom".
Šta onda?

- Onda moraš imati decu, ali bolje da
te upozorim da neće sva deca biti tvoja.

- A šta onda, Gospode?
- Onda će se ona vratiti na ulice,

vratiće se svom starom zanatu.
- Šta onda da radim, sa troje dece?

- Onda Osija, želim da idem da je
nađeš, da platiš svodniku,

da je vratiš kući, neko vreme je
disciplinuj, a onda je opet uzmi

kao ženu.
- Zašto moram sve to, Gospode?

- Jer je to ono što Izrael radi meni.
I tako se ja osećam zbog njega.

Nećeš moći da preneseš moja
osećanja Izraelu,

osim ako i sam ne prođeš kroz
sve to. Zato.

Kakva neverovatna priča.
Čitajte kod Osije.

Dakle, Bog se ženio ljudima.

Ušao je u brak - savez
sa Izraelom.

Sa Avraamom, Isaakom i Jakovom.

Napravio je testament
u njihovu korist.

Dao im je, ostavio im je zemlju
na Bliskom Istoku

koju zovemo Obećana zemlja.

Sve to je bilo uključeno u ono što
zovemo "savezi".

Dakle, Bog je Bog koji pravi
saveze.

I drugo što želim da kažem je:
Bog je Bog koji se drži saveza.

Ako Bog ikada da neko obećanje,
On ga nikada neće prekršiti.

Naći ćete dve reči, kroz celu Bibliju:
JA ĆU.

Te reči su na usnama Boga
skoro svaki put. JA ĆU. JA ĆU.

To je Njegova volja, Njegov
testament, Njegova obećanja ljudima.

Znate, jednom sam imao misao,
a imao sam list papira.

Na vrhu sam napisao: Stvari koje
svemogući Bog NE MOŽE DA UČINI.

Vrlo brzo imao sam spisak 30 stvari
koje ni sam Svemogući Bog

NE MOŽE DA UČINI.

Sećam se, počinjalo je sa:
NE MOŽE DA PREKRŠI OBEĆANJE.

NE MOŽE DA SLAŽE.
NE MOŽE DA ISPRIČA MASTAN VIC.

Pisao sam dalje dok nisam napisao
31 stvar na papiru.

Napravio sam od toga propoved -
Stvari koje Bog ne može da uradi.

A onda, kada sam pogledao listu,
kada sam ispisao papir,

pomislio sam:
Ja sam sve to uradio.

Ali to me nije napravilo
većim od Boga.

Osećao sam se vrlo malim...

što ja mogu da uradim sve te
stvari koje Bog ne može.

To je zbog Božjeg karaktera.
Neke stvari su tako neukusne,

tako odvratne Njemu,
gnusoba pustoši,

da ne može sam da ih učini.

Moramo razumeti kakav je Bog.
Da li verujemo u Boga zaista nije važno.

Važno je u kakvu vrstu boga
verujemo ili ne verujemo.

Godinama sam bio kapelan u
Britanskom ratnom vazduhoplovstvu.

Bio sam kapelan OD -
"ostalih denominacija".