< Return to Video

Шта сам стварно научио о страху илуструјући Поа | Ерик Монжон (Eric Mongeon)| TEDxBoston

  • 0:09 - 0:11
    [„Прво сам исекао леш на комаде.
  • 0:11 - 0:13
    Одсекао сам главу и руке и ноге.“]
  • 0:13 - 0:15
    То сам прочитао са петнаест година.
  • 0:16 - 0:17
    У школи.
  • 0:19 - 0:22
    Као и већина људи, захвалан сам
    професорици књижевности
  • 0:22 - 0:26
    што ми је представила
    мрачни и језиви свет Едгара Алана Поа.
  • 0:28 - 0:30
    Први разред средње, трећи час енглеског.
  • 0:30 - 0:32
    Читали смо „Издајничко срце“.
  • 0:32 - 0:37
    То је била једнако узбудљива прича
    као и стрипови које сам читао.
  • 0:37 - 0:40
    Била је једнако узнемирујућа
    као и филмови које сам гледао.
  • 0:40 - 0:43
    Ту причу су ми одобрили наставници,
  • 0:43 - 0:45
    плашила ме је
  • 0:46 - 0:48
    и била је део мог домаћег задатка.
  • 0:50 - 0:51
    Сада, невоља је у томе
  • 0:51 - 0:54
    што смо учени да читамо поједине ствари
  • 0:54 - 0:56
    које би се вероватно појавиле на тесту,
  • 0:56 - 0:58
    а када читате за тест,
  • 0:58 - 1:00
    читање постаје равнодушно.
  • 1:00 - 1:04
    Прича почиње да постаје
    нешто на шта се осврћете
  • 1:04 - 1:07
    уместо оног нечега што вас понесе.
  • 1:08 - 1:09
    Суочимо се са тим,
  • 1:09 - 1:10
    никада вас неће уплашити
  • 1:10 - 1:13
    оно што не може да вас понесе.
  • 1:13 - 1:15
    Тако је моја слика Поа прешла из овог
  • 1:16 - 1:18
    у нешто сличније овом.
  • 1:18 - 1:19
    (Смех)
  • 1:19 - 1:21
    Наишао бих на Поа
    и на другим часовима књижевности
  • 1:21 - 1:22
    током средње школе,
  • 1:22 - 1:26
    али никад то нисам сматрао
    за нешто више од домаћег задатка.
  • 1:26 - 1:28
    Узбуђења није било,
  • 1:28 - 1:31
    а ја сам се вратио својим стриповима
    и хорор филмовима.
  • 1:33 - 1:35
    Тачније, све до четврте године
    уметничке школе,
  • 1:35 - 1:39
    кад сам тражио језиви изворни материјал
    да прикажем у графичком роману.
  • 1:39 - 1:40
    Сад, моји интереси
  • 1:40 - 1:43
    и даље су лежали у истом основном делу
    спектра поп-културе.
  • 1:43 - 1:47
    Постао сам мало проницљивији познавалац.
  • 1:48 - 1:50
    Али одлучио сам да поново погледам Поа,
  • 1:50 - 1:54
    и био сам шокиран тиме што сам открио.
  • 1:54 - 1:56
    Моји наставници су скроз били у праву:
  • 1:56 - 1:58
    ово је књижевност првог реда,
  • 1:58 - 2:03
    пуна елегантног језика,
    оштроумне форме и дубоког увида,
  • 2:03 - 2:04
    али исто тако пуна
  • 2:04 - 2:09
    узбудљиве акције, узнемирујућег насиља
    и инспирисаног хаоса.
  • 2:09 - 2:15
    Ако најбоља поп-култура
    једнако садржи и префињено и просто,
  • 2:15 - 2:17
    онда је ово поп-култура првог реда.
  • 2:17 - 2:20
    Одлучио сам да урадим адаптацију
    која ће одати част томе.
  • 2:20 - 2:23
    Желео сам да урадим третман
    који прославља префињене аспекте
  • 2:23 - 2:27
    док такође прави пир за просте аспекте.
  • 2:27 - 2:30
    Урадио сам четири стране пре матуре.
  • 2:31 - 2:33
    Али сам се враћао Поу сваких пар година,
  • 2:33 - 2:37
    увек изненађен тиме колико сам пропустио
    последњи пут кад сам га читао.
  • 2:37 - 2:38
    Он је стварно међу првима
  • 2:38 - 2:41
    писао о страху у јединственом
    савременом смислу.
  • 2:41 - 2:42
    Писао је током 1830-их,
  • 2:42 - 2:43
    што је тачно на врхунцу
  • 2:43 - 2:46
    друге фазе индустријске револуције.
  • 2:46 - 2:48
    У то време у америчкој култури
  • 2:48 - 2:49
    постојала је велика вера
  • 2:49 - 2:54
    да је рационалност способна
    да нас избави од сујеверја и страха.
  • 2:54 - 2:57
    Интелектуално промишљање -
    како се говорило -
  • 2:57 - 2:59
    ће вам створити слику реалности
  • 2:59 - 3:04
    коју можете користити као алат
    за разумевање и предвиђање свог света.
  • 3:04 - 3:06
    Сад, ово одлично функционише,
  • 3:06 - 3:07
    осим када то није случај,
  • 3:07 - 3:09
    а управо о томе По пише.
  • 3:10 - 3:13
    Сви Поови ликови осећају страх
  • 3:13 - 3:15
    када њихова основна веровања
  • 3:15 - 3:18
    о сопственој социјалној, личној
    или практичној ситуацији
  • 3:18 - 3:20
    некако престану да важе.
  • 3:22 - 3:24
    Свет постаје несигуран
  • 3:24 - 3:26
    јер слика реалности
  • 3:26 - 3:28
    губи склад са доживљајем реалности.
  • 3:30 - 3:34
    Он разуме да се у корену страха
  • 3:34 - 3:35
    налази несигурност;
  • 3:35 - 3:38
    нису у питању ствари
    око којих смо несигурни.
  • 3:38 - 3:41
    Ово има смисла када мало размислите.
  • 3:41 - 3:42
    Једно је
  • 3:42 - 3:45
    знати да постоји убица са секиром
    који се крије у вашем ормару,
  • 3:45 - 3:46
    а нешто потпуно друго је
  • 3:46 - 3:48
    питати се да ли је тај звук који сте чули
  • 3:48 - 3:51
    направио убица са секиром у вашем ормару.
  • 3:51 - 3:52
    (Смех)
  • 3:57 - 4:01
    Сви Поови ликови покушавају
    да се носе са том врстом страха,
  • 4:01 - 4:02
    а већина њих ради исту ствар:
  • 4:02 - 4:04
    покушавају одржати ту слику реалности
  • 4:04 - 4:09
    присиљавањем околности
    да се уклопе у ту слику.
  • 4:09 - 4:12
    Сад, то углавном има ужасне последице.
  • 4:12 - 4:15
    Људи на крају осуђују сами себе,
  • 4:15 - 4:16
    повређују друге људе;
  • 4:16 - 4:18
    заврше тако што ископају гробове.
  • 4:18 - 4:21
    Мислим, ово је одличан
    материјал за илустрације.
  • 4:24 - 4:26
    После 15 година,
  • 4:26 - 4:28
    и даље нисам напредовао
    што се тиче моје колекције.
  • 4:32 - 4:37
    Прошао сам кроз полицу
    пуну Поових књига и књига о њему.
  • 4:37 - 4:41
    Сакупио сам гомилу нацрта и композиција.
  • 4:41 - 4:44
    Чак сам и проучио
    стилове дизајна из Поовог доба,
  • 4:44 - 4:48
    али и даље нисам био ближи
    заокруживању своје колекције.
  • 4:48 - 4:49
    Упао сам у шаблон
  • 4:49 - 4:53
    који мислим да ће препознати
    многи креативни професионалци.
  • 4:53 - 4:55
    Назовимо га „вртлог“.
  • 4:55 - 4:59
    То је окрутни круг истраживања,
    одбијања и побољшања.
  • 4:59 - 5:03
    Он је непопустљив и стално се продужава
  • 5:03 - 5:06
    зато што се осећате
    као да заправо нешто постижете.
  • 5:06 - 5:07
    (Смех)
  • 5:08 - 5:10
    Сакупљате нове информације,
  • 5:10 - 5:11
    одбацујете старе информације,
  • 5:11 - 5:13
    поново правите план.
  • 5:13 - 5:16
    Константно сте заузети радећи на пројекту.
  • 5:17 - 5:20
    Само што радити није исто што и стварати.
  • 5:29 - 5:33
    Схватио сам да је то за мене постало
    имплицитни облик смишљања изговора.
  • 5:34 - 5:37
    Плашио сам се да заправо обавим посао
  • 5:37 - 5:40
    јер сам се плашио да ризикујем
    и урадим ствари погрешно.
  • 5:40 - 5:42
    Зато што и ја имам слику реалности,
  • 5:42 - 5:44
    а моја слика реалности
    укључује и слику мене
  • 5:44 - 5:47
    као типа особе
    која не схвата Поа погрешно.
  • 5:47 - 5:50
    Сакривао сам се у домаћим задацима.
  • 5:50 - 5:51
    А када сам то признао,
  • 5:51 - 5:54
    престао сам да радим и почео да правим.
  • 5:54 - 5:56
    Почео сам да правим цртеже.
  • 5:56 - 5:57
    Почео сам да правим шеме.
  • 5:57 - 5:59
    Анксиозност није нестала,
  • 6:00 - 6:03
    али се није више уплитала у мој посао.
  • 6:03 - 6:07
    И даље није било никакве гаранције
    да ћу све одрадити како треба,
  • 6:07 - 6:08
    али стварао сам.
  • 6:10 - 6:13
    Осврнуо сам се на петнаестогодишњи
    период истраживања,
  • 6:13 - 6:14
    заточеништва у вртлогу
  • 6:14 - 6:18
    и схватио сам да је то био
    само дуготрајни механизам савлађивања.
  • 6:18 - 6:22
    Покушавао сам да заштитим
    своју слику реалности
  • 6:22 - 6:26
    тако што ћу превентивно
    кренути у штрајк против несигурности.
  • 6:26 - 6:27
    Изрека каже:
  • 6:27 - 6:30
    „Ако никада не искушате
    своју слику реалности,
  • 6:30 - 6:33
    онда не ризикујете да је разбијете.“
  • 6:34 - 6:36
    Али слоган је следећи:
  • 6:36 - 6:38
    „Не можете победити ако не играте.“
  • 6:41 - 6:44
    Дакле, и даље сам имао практични проблем.
  • 6:44 - 6:46
    Како да изнесем свој рад?
  • 6:51 - 6:54
    Током свог заточеништва у вртлогу,
  • 6:54 - 6:56
    постао сам везан за одређену слику
  • 6:56 - 6:59
    онога што велико издање треба да буде.
  • 6:59 - 7:02
    Књига је требало да има
    тврде корице, кожне повезе.
  • 7:02 - 7:05
    Требало је да буде иштампана
    на ручно прављеном папиру.
  • 7:05 - 7:09
    Стварно, прелепо издање
    за префињене колекционаре
  • 7:09 - 7:12
    који су тражили лек
    против дигиталних медија.
  • 7:13 - 7:16
    Нисам имао новац да платим
    такву врсту производње.
  • 7:16 - 7:17
    А имам и редован посао,
  • 7:17 - 7:21
    тако да не знам ни да ли имам времена
    да управљам таквом врстом производње.
  • 7:21 - 7:23
    Жалио сам се пријатељу о овом питању
  • 7:23 - 7:25
    на кафи једног дана,
  • 7:25 - 7:27
    и присећали смо се сакупљања стрипова,
  • 7:27 - 7:31
    и сећам се узбуђења које би ме обузело
  • 7:31 - 7:33
    сваки пут кад би се ново издање
    Чудесног Спајдермена
  • 7:33 - 7:36
    неочекивано појавило
    у мом поштанском сандучету.
  • 7:36 - 7:38
    Он ми је рекао:
  • 7:38 - 7:41
    „Зашто твој пројекат По
    мора да буде велико издање?
  • 7:41 - 7:44
    Зашто га не би распоредио
    у појединачне приче
  • 7:44 - 7:46
    и продавао претплату -
  • 7:46 - 7:48
    као стрип или часопис?“
  • 7:48 - 7:50
    Имало је неког смисла.
  • 7:50 - 7:54
    Мислим, зашто ограничено издање
  • 7:54 - 7:55
    мора да буде велико?
  • 7:55 - 7:59
    Зашто не би могло бити распоређено
    у колекцијске часописе?
  • 7:59 - 8:01
    Концептуално, има смисла:
  • 8:01 - 8:02
    По није писао велика издања.
  • 8:02 - 8:05
    Поов рад се појављивао по часописима.
  • 8:05 - 8:07
    И практично има смисла
  • 8:07 - 8:09
    јер могу продавати претплате
  • 8:09 - 8:13
    како бих сакупио потребан новац
    за покретање пројекта.
  • 8:15 - 8:17
    Направио сам једноставан сајт,
  • 8:17 - 8:19
    некакав преглед пројекта.
  • 8:19 - 8:24
    Садржао је страницу која омогућује људима
    да купе претплату преко Пејпала.
  • 8:24 - 8:25
    Урадио бих четири приче,
  • 8:25 - 8:28
    дизајнирао и илустровао сваку посебно,
  • 8:28 - 8:32
    послао једну отприлике сваке
    12. недеље током једне године.
  • 8:32 - 8:36
    Претплатници не би тачно знали
    када ново издање излази,
  • 8:36 - 8:39
    а ја им не бих рекао
    које четири приче ћу урадити.
  • 8:40 - 8:42
    Надао сам се да ће бити узбуђени
  • 8:42 - 8:46
    када ново издање неочекивано стигне
    до њиховог поштанског сандучета.
  • 8:46 - 8:48
    Сад, пројекат је добио похвале
  • 8:48 - 8:49
    на Боинг боингу,
  • 8:49 - 8:53
    за који сам чуо да има читалаштво
    које парира оном са thenewyorktimes.com.
  • 8:53 - 8:54
    (Смех)
  • 8:54 - 8:57
    па, хм, добро, погодите у ком месецу -
  • 8:57 - 9:00
    ово је график промета за мој сајт -
  • 9:00 - 9:03
    погодите у ком месецу
    је била објава на Боинг боингу?
  • 9:04 - 9:05
    Доста људи је дошло са Боинг боинга,
  • 9:05 - 9:08
    поделило на Твитеру и Фејсбуку,
  • 9:08 - 9:09
    блоговало о томе.
  • 9:09 - 9:11
    Прочуло се, а крајем прве недеље
  • 9:11 - 9:14
    сакупио сам довољно новца
    за производњу свог првог издања.
  • 9:15 - 9:16
    Значи, сјајно.
  • 9:16 - 9:18
    Сада када људи плаћају за то,
  • 9:18 - 9:19
    имам одговорност.
  • 9:19 - 9:21
    Морао сам да производим.
  • 9:21 - 9:23
    Да нисам, не би тога више било -
  • 9:23 - 9:26
    не би било само лично бламирање;
  • 9:26 - 9:28
    била би превара.
  • 9:28 - 9:30
    (Смех)
  • 9:36 - 9:40
    Али ништа од овог ми се не би десило
    да сам се држао те строге слике
  • 9:40 - 9:43
    како ограничено издање треба да изгледа.
  • 9:43 - 9:44
    Потпуно бих пропустио
  • 9:44 - 9:48
    могућности интернета и друштвених мрежа,
  • 9:48 - 9:50
    и ово издање никад
    не би угледало светлост дана.
  • 9:53 - 9:57
    Лако је бежати од страха
    када ником не полажете рачун,
  • 9:57 - 10:00
    а други људи ће вас сматрати
    одговорним за посао.
  • 10:00 - 10:04
    Ваши пријатељи, породица,
    клијенти, колеге -
  • 10:04 - 10:06
    њихово учешће
  • 10:06 - 10:07
    вас охрабрује
  • 10:07 - 10:10
    или вас тера
  • 10:10 - 10:15
    да се суочите са страхом
    који би у супротном сметао
  • 10:15 - 10:18
    вама и вашем стваралаштву.
  • 10:18 - 10:21
    Али пре него што икоме положите рачун,
  • 10:21 - 10:23
    треба да донесете једноставну одлуку.
  • 10:23 - 10:26
    То је одлука између
    несигурности и сигурности.
  • 10:26 - 10:29
    Или покушајте најбоље што можете
    да се посветите раду
  • 10:29 - 10:32
    уз ризик да вас не учини срећним,
  • 10:32 - 10:35
    или се немојте потрудити
    максимално у вези са радом
  • 10:36 - 10:38
    и гарантовано вас неће учинити срећним.
  • 10:40 - 10:44
    Ево случаја када је несигуран пут
    у ствари онај привлачнији,
  • 10:44 - 10:47
    а милсим и да би се то Поу свидело.
  • 10:47 - 10:49
    Хвала вам на пажњи.
  • 10:49 - 10:50
    (Аплауз)
Title:
Шта сам стварно научио о страху илуструјући Поа | Ерик Монжон (Eric Mongeon)| TEDxBoston
Description:

Ерик Монжон меша префињено са простим и покорава страх од несигурности.

Ерик Монжон је бостонски дизајнер, илустратор и креативни директор. Ради као главни креативни уредник медијске компаније МИТ-а, Технолошког прегледа МИТ-а где је одговоран за постављање дизајнерске стратешке визије и правца свих дигиталних, штампаних и организационих пројеката. Претходно је био креативни директор Бостонског часописа и водио је дијзајнерски студио, послујући са клијентима из образовних, технолошких и културних сектора.

Овај говор је одржан на TEDx догађају који користи формат TED конференције, али га независно организује локална заједница. Сазнајте више на http://ted.com/tedx.

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDxTalks
Duration:
10:58

Serbian subtitles

Revisions