Joel Burns tells gay teens "it gets better"

(Sada Gospodine Burns) U redu gospodine, kao što većina znate, okupili smo se ovde danas

u našim roze maicama, da bi skrenuli pažnju na borbu protiv

raka dojki, ovde u Fort Vortu (Fort Worth) i širom sveta.

Međutim, večeras hoću da zamolim svoje kolege za dopuštenje

da iskoristim svoje vreme najave, i ukratko govorim

o drugom problemu koje mi razara srce.

Roditelji Ašera Brauna (Asher Brown) kojeg možete videti iznad

su se žalili školskom odboru u Cypress-Fairbanks ISD, van Hjustona.

Da je njihov sin bio zlostavljan i uznemiravan u školi.

Siledžije su ga nazivale pederom i kvirom (queer),

gurali su ga, udalari,

uznemiravanja, zastrašivanja i pretnje su bile nastavljene,

i pored žalbi njegovih roditelja koji su upućivani savetnicima i direktorima.

To se nastavilo godinama.

Pre nekoliko nedelja, nakon što je zlostavljan u školi,

Ašer je otišao kući, pronašao je očev pištolj, i upucao se u glavu.

Ašerov otac ga je pronašao mrtvog, kada se vratio sa posla.

Ašer je imao trinaest godina.

Želeo bi da pogledate njegovo lice,

Za razliku od Ašera, tinejdžer iz Indijane, Bili Lukas (Billy Lucas)

koji se nikada nije identifikovao kao gej,

ali je bio tako doživljavan od nasilnika koji su ga svakodnevno maltretirali

u Srednjoj školi Grinburg (Greenburg).

Pre tri nedelje se obesio u štali dede i babe.

Imao je petnaest godina.

Petnaestogodišnji Džastin Aberg (Justin Aaberg) iz Minesote, izjavio je prijateljima da je gej sa trinaest godina,

nakon čega su počela maltretiranja i zlostavljanja.

Stanje se pogoršalo kako je prešao iz osnovne u srednju školu.

Kada mu je maltretiranje postalo nepodnošljivo,

obesio se u svojo sobi i našla ga je njegova majka.

Seta Volša (Seth Walsh) su vršnjaci počeli zadirkivati i nazivati pogrdnim imenima u četvrtom razredu.

To se nastavilo kroz osnovnu školu gde su mu drugi učenici rekli;

''Svetu nije potreban još jedan kvir'' i da treba.. citat; ''Ode da se obesi''.

Osamnaestog septembra, nakon što mu je pretila grupa starijih tinejdžera,

otišao je kući, prebacio omču oko grane na drvetu; i upravo je to uradio.

Obesio se u svom dvorištu. Njegova majka...

...

Njegova majka ga je videla..

Skinula ga dole..

Set je preživeo na aparatima devet dana..

pre nego što je umro, pre nekoliko nedelja..

imao je trinaest godina.

Zlostavljanje tinejdžera i samoubitstva su dostigli epidemiju u našoj zemlji.

Pogotovo među gej i lezbejskom omladinom,

onima koji su doživljavani kao gej,

ili deci koja je naprosto različita.

U skorije vreme, tinejdžer iz Nju Džerzija, Tajler Klementi (Tyler Clementi),

izvršio je samoubitstvo skočivši sa mosta, nakon što ga je njegov cimer autovao na internetu..

Tinejdžer sa Rod Ajlanda, Rejmond Čejs (Raymond Chase), obesio se u svojoj sobi u domu..

I juče smo došli do saznanja,

za tinejdžera iz Oklahome, Zaka Haringtona (Zach Harrington),

koji se ubio nakon što je prisustvovao sastanku Gradskog veća,

u Normanu, Oklahoma, gde su govornici imali omalovažavajuće primedbe protiv homoseksualaca.

Postoji razgovor za odrasle u ovoj prostoriji.

I mi ćemo ga imati.

Ovo zlostavljanje i maltretiranje u našim školama mora da prestane,

i naše škole moraju biti sigurno mesto za učenje i odrastanje.

Nikada nije prihvatljivo od nas da budemo uzrok tome

da se bilo koje dete oseća nevoljeno ili bezvredno.

I ja sam posvećen da postanem deo

tog razgovora.

Međutim večeras bi hteo da se obratim dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest,

šesnaest i sedamnaestogodišnjacima u Paschal i u Arlington srednjim školama

i u Trimble Tech srednjim školama, ili u Daggett i Rosemont osnovnim školama.

Ili bilo kojoj školi u Forth Worthu, ili bilo gde u zemlji...

u tom slučaju.

Ja znam da se život može činiti nepodnošljivim

Ja znam da ljudi u vašem domaćinstvu,

ili u vašoj školi, mogu da vas ne razumeju

i da mogu čak i fizički da vam naude.

Ali ja želim da vi znate da biva bolje.

Kada sam imao trinaest godina, bio sam mršav i visok, neobičan tinejdžer koji je brzo porastao

i spotakao se na sopstvenim nogama.

Bio sam sin pijanistkinje metodističke crkve, Dženet,

i kauboja imena Buč u Krovleju, Teksas.

Kao njihov sin i dete u malom gradu, postojala je određena slika

za koju sam mislio da treba da budem.

Međutim, kako sam postao adolescent, počeo sam imati osećanja koja nisam razumeo,

nisam mogao da ih objasnim, ali sam znao da se ne poklapaju sa slikom za koju sam mislio

da bi trebao biti.

Bio sam osetljivo dete, druželjubivo. Bio sam zaluđenik za bendovima. Igrao sam košarku, ali nisam bio dobar u tome.

Bio sam zadirkivan kao i ostala deca, ali sam bio prilično samouveren i nisam dopuštao da mi to smeta.

Jednog dana kada sam bio u devetom razredu, upravo krenuo u srednju školu Crowley,

bio sam sateran u ćošak posle škole od strane starije dece koja su me prebila.

Rekli su mi da sam peder, i da treba da ''umrem i odem u pakao gde i pripadam''.

To je oslobodilo strah koji sam neprestano potiskivao

da se ono što sam osećao iznutra nekako ukazivalo i spolja.

Posramljen, ponižen i zbunjen,

otišao sam kući... mislio sam da, mora da nešto nije jako u redu samnom..

Nešto što nisam mogao da dopustim mojoj porodici ili bilo kom drugom da zna.

...

...

Mislim da ću imati poteškoće da izgovorim nekoliko sledećih rečenica koje sam napisao, i ...

takođe ja ne... ne želim da moja majka i otac

snose bol zbog toga što trebaju da čuju... ... čuju da im kažem...

...

...

Tako da ću samo reći... i preskočiću unapred...

Nikom do večeras nisam rekao ovu priču.

Niti mojoj porodici, niti mom mužu, niti ikome..

Međutim brojna samoubitstva u skorije vreme su me mnogo uznemirila.

...

i to je rascepalo moje srce...

I iako, mogu nastati neke političke posledice zbog pričanja moje priče,

priča nije samo za odrasle koji mogu odlučiti da me podrže ili ne.

Priča je za mlade ljude koji mogu držati večeras taj pištolj,

ili omču, ili bočicu tableta..

...

Moratte znati da se priča ne završava... gde je nisam rekao... tog nesrećnog dana.

Postoji toliko, toliko, toliko više.

Da, srednja škola je bila teška..

Autovanje je bilo bolno..

Ali je život posto mnogo bolji za mene,

i želim da kažem svakom tinejdžeru koji bi mogao da vidi ovo..

Dajte sebi šansu da vidite koliko život.. koliko će bolji život postati.

...

I bivaće bolje!

Otići ćete iz domaćinstva koje vas ne prihvaća.

Završićete srednju školu i nikada više nećete morati da se suočavate sa tim budalama

ako to ne budete želeli.

Naći ćete, i imaćete nove prijatelje koji će vas razumeti.

I život će postati, jako, jako bolji..

Pogledam na svoj život uz puno mnogih srećnih uspomena

koje bi želeo da sam mogao podeliti sa dečacima čije su slike bile prikazane ranije..

I onima koji su sebi oduzeli život.

Uspomene koje bih želeo da sam mogao podeliti sa trinaestogodišnjom verzijom mene..

tog nesrećnog dana..

Kada bi mogao, uzeo bi za ruku

tog trinaestogodišnjeg mene

i odveo ga u kancelariju guvernera Klintona, kampanje 1992.godine, gde smo u

momentu ćutanja, moj sada partner J.D.Angle i ja, se po prvi put videli.

Odveo bi trinaestogodišnjeg mene na prvi dan jeseni 1991. godine,

na vrh brda ranča u Zapadnom Teksasu,

okruženog od strane desetak horda crnih Angus goveda koji su mislili da smo otišli da ih hranimo..

I kako je zalazilo sunce, pretvarajući nebo u roze i ljubičasto, i narandžasto

na način na koji to može samo zalazak sunca u Zapadnom Teksasu..

Stavio sam ruke u džep i izvadio dva prstena..

...

Na koja sam bukvalno potrošio poslednje pare..

Stavio jedan na J.D-ovu ruku i pitao ga da provede ostatak njegovog života samnom.

Odveo bi tog trinaestogodišnjeg Joel-a na izbornu noć 2007.godine,

u prostoriju ispunjenu sa neizbrojivom porodicom i prijateljima,

koji su skakali od sreće kada je postalo jasno da ću pobediti na svojim prvim izborima.

Tako da bi mogli videti ljubav i podršku koja je bila prisutna te večeri

I odveo bi..

...

Odveo bi trinaestogodišnjeg mene u pre par dana,

u Baylor bolnicu, da vidi našeg oca.

...

Našeg oca koji više nije 40-togodišnji opasan kauboj kakav je bio kada sam imao trinaest godina,

za kojeg sam mislio da me nikada neće razumeti.

Nego je sada 67-mogodišnji otac, još uvek opasan kauboj,

koji je ostario i trinaestogodišnji ja,

bi mogao videti danas, kako držim očevu ruku..

i vidi mog oca nakon što se probudio posle operacije,

i kako mi steže ruku, pogleda me i kaže..

...

''Joel..''

''Jako mi je drago što si ovde danas..''

...

I mene kako mu odgovaram.. ''I meni je takođe, tata, i meni je.. ''

...

Svim onina koji se osećaju usamljni večeras..

Znajte, molim vas, ja vas razumem kako se osećate..

Ali ove stvari će postati lakše,

Molim vas, ostanite tu da napravite svoje srećne uspomene.

Možda se ne čini tako večeras, ali će doći.

I stav društva će se promeniti.

Molim vas živite dovoljno dugo da vidite te promene.

A odraslima bi rekao, zlostavljanja i uznemiravanja moraju prestati!

Ne možemo skretati poglede dok život za životom tragično biva izgubljen.

Ako su vam potrebni resursi, molim vas pogledajete Trevorproject.org na internetu,

a možete pozvati i mene, ja ću vam nabaviti sredstva koja su vam potrebna.

možete me nazvati. Moj broj je 817-392-8809.

Želeo bi da se zahvalim prisutnima što su mi dozvolili ovo vreme.

I J.D. i svoj mojoj porodici,

Žao mi je što ste saznali za ovu moju bolnu priču..

ovako javno po prvi put.

Ali znajte da mogu da je ispričam zbog ljubavi koju osećate prema meni.

Mama i tata, živ sam danas zato što me volite.

Još jednom, stavovi će se promeniti.

Život će postati bolji..

I imaćete ceo život pun srećnih uspomena..

Ako samo sebi dozvolite i date sebi vremena da ih napravite.

Hvala vam!

(Aplauz)