Zero Hour: Massacre at Columbine High (Remastered)

NARATOR: U prigradskom gradu Litltonu srednje klase,

blizu Denvera, Kolorado,

ubilačka fantazija sedamnaestogodišnjaka

počinje da dobija oblik.

On i prijatelj poznat kao Vodka, ili V,

nameravaju da izvrše tako nasilno delo

da će im to osigurati mesto u istoriji.

ERIK: Negde u aprilu sledeće godine, V i ja ćemo se osvetiti.

Podignuti prirodnu selekciju za nekoliko stepeni.

Ako smo naučili umetnost pravljenja tempiranih bombi,

postavićemo ih stotine.

Oko puteva, mostova, zgrada

i benzinske pumpe...

Sve što će prouzrokovati štetu i haos.

Biće kao neredi u Los Anđelesu,

bombardovanje Oklahome, Drugi svetski rat,

Vijetnam, Duke and Doom sve pomešano.

Želim da ostavim trajan utisak na svet.

NARATOR: Godinu dana kasnije, 20. aprila 1999. godine,

Erik Haris i još jedan student sa Kolumbajna,

Dilan Klibold,

počinili su najgori masakr u srednjoj školi u američkoj istoriji.

(PUCNjANjE IZ PIŠTOLjA)

NARATOR: Ubili su 12 učenika i jednog nastavnika,

povredili još 23 ljudi, a zatim okrenuli oružje na sebe.

(SIRENE ZAJUĆU)

NARATOR: Ovaj film beleži događaje onako kako su se odvijali tog utorka ujutru

tokom kritičnog sata između 11:08 i 12:08 časova

Godinama...

užas masakra prkosi objašnjenju.

Ali nedavno su objavljene nove informacije o napadu

i događaje koji su mu prethodili.

Iz ovih strašnih detalja,

Moguće je rekonstruisati potpuniju sliku Kolumbajna

i jezivi vihor okolnosti

što se završilo tako što su dva tinejdžera počinila masovno ubistvo.

11:08 ujutru, a Erik Haris je tri minuta udaljen od Kolumbajna.

ERIK: NBK je stigao brzo,

Sve što vidim i čujem, nekako povezujem sa NBK-om,

ponekad se oseća kao prokleti film.

NARATOR: NBK je Erikovo i Dilanovo kodno ime za predstojeći masakr,

To je skraćenica za “Prirodne rođene ubice”,

film koji oboje dive.

Film govori priču o Mikiju i Malori,

Dva masovna ubice sa traumatizovanim detinjstvom

koji postaju medijske poznate ličnosti.

Za Erika i Dilana,

Film izgleda predstavlja neku vrstu iskupljenja

da su oni, kao i izmišljeni likovi, na kraju krajeva superiorniji.

DILAN: Znam da ćemo imati sledbenike,

zato što smo tako prokleto božanski.

Mislim, nismo baš ljudi,

imamo ljudska tela.

Ali mi smo evoluirali korak iznad tebe, prokleta ljudska sranja!

Mislim, mi zapravo imamo prokletu samosvest.

NARATOR: Ključni element u priči Erika i Dilana

osećaj otuđenja dolazi od njihove škole.

Mrzim vas ljude što me izostavljate iz toliko zabavnih stvari.

I ne, nemoj reći, dođavola, „Pa, to je tvoja krivica“.

jer nije.

Vi ljudi ste imali moj broj telefona i pitao sam sve,

ali, „Ne, ne dozvoli da taj čudni Erik pođe sa mnom. O, ne, dođavola!“

NARATOR: U nepisanoj hijerarhiji srednje škole Kolumbajn,

Erik i Dilan vide sebe na dnu gomile,

čudna deca koja se druže sa ostalim outsajderima.

Na samom vrhu su sportisti...

Grupa sa svojim pravilima ponašanja i svojim kodeksom oblačenja,

što uključuje bele bejzbol kape.

BRUKS BRAUN: Sportisti nisu nužno atletičari.

Sportista je svako ko veruje da,

zato što nose lepu odeću,

zato što izlaze sa najlepšom devojkom...

zato što se nastavnici prema njima ponašaju drugačije,

zaslužuju i bolji su od svih ostalih.

NARATOR: Iako Erik i Dilan neće ciljati

sportiste u svom pucnjavskom besu,

svedoci će kasnije izjaviti da su oboje izgledali

željni osvete samoj školi.

RENDI BRAUN: Išli su u srednju školu Kolumbajn da ubijaju ljude.

Nisu pucali u policijsku stanicu,

Nisu išli u javnu biblioteku

a to je zato što su mrzeli ovu školu,

Mrzeli su nepravdu ove škole,

mrzeli su okolinu.

I ni na koji način ne odobravam ono što su uradili,

Samo pokušavam da pronađem odgovore.

DILAN: Godinama nam zadaješ sranja.

Platićeš za sve ovo sranje, dođavola.

Baš nas briga...

Jer ćemo umreti radeći to.

NARATOR: U 11:09, kafeterija u Kolumbajnu

tek počinje da se puni studentima tokom pauze za ručak.

U nekom trenutku ranije tog jutra,

Erik Haris i Dilan Klibold su posadili

dve propanske bombe od 20 funti u kafeteriji.

Obe bombe su trebale da eksplodiraju u 11:17...

Baš kada kafeterija dostigne vrhunac gužve za vreme ručka.

Plan je bio da se u eksplozijama ubije što više studenata,

i da pogube preživele.

Postavljanje bombe nije snimljeno kamerama za nadzor u kafeteriji,

verovatno zbog promene trake.

Tog jutra, mislim da je bio treći čas filozofije.

Znam da je bio čas filozofije, imali smo veliki test iz kineske filozofije,

a Erik je uvek bio odličan što se tiče ocena.

Hm, ne bi izostajao sa časa ako je trebalo da preda test ili zadatak.

Dakle, stvarno me je pogodilo što se Erik nije pojavio tog dana.

Kada smo stigli do četvrtog sata tog dana, on još uvek nije bio na času.

pa čak i ja sam obično izbegavao samo jedan čas zaredom.

Hm, a ni Dilan nije bio tamo.

NARATOR: Još jedan student iz Kolumbajna je sedamnaestogodišnji Džon Sevidž.

Upravo je završio čas muzike.

DžON SEVIDž: Rano sam stigao u školu, uradio sam domaći zadatak,

Znate, bio je to samo jedan od onih dana

da ne očekujete da će se bilo šta desiti.

Upravo smo završili sa žičanim orkestrom...

i pokušavao sam da odlučim da li da ili ne...

vežbam kao tamo daleko iza škole

u sobi za bend ili otići u biblioteku.

NARATOR: Među dežurnim nastavnicima je i Dejv Sanders.

On je popularni sportski trener u školi

zbog svoje sposobnosti da izvuče najbolje iz najmanje verovatnih sportista.

Pati Nilson je 35-godišnja učiteljica koja radi sa skraćenim radnim vremenom u školi.

(ŠKOLSKO ZVONO ZVONI)

(NEJASNI RAZGOVORI)

NARATOR: Obično, ona ide kući posle jutarnjih časova likovnog,

ali danas, dobila je zadatak da nadgleda hodnike,

koje tek počinju da se pune stotinama studenata

krećući se na ručak u kafeteriju.

BRUKS: Nakon kreativnog pisanja, svakog dana,

Izašao bih napolje da zapušim.

I tako sam krenuo istom rutom kojom idem svaki dan.

Napolju da pušim, prošetam se.

Osim ovog dana kada sam video Erika kako zaustavlja.

Pošto je propustio dva sata škole

Popeo sam se da vidim šta se dešava.

I nazvao sam ga nekim imenima, a on se nasmejao, nazvao me je nekim imenima nazad

i imali smo tu malu razmenu reči gde sam ga, u suštini, psovao.

Što je stvarno čudno što me nije zbog toga upucao... (SMEH)

...ali sam ga opsovao.

NARATOR: Erik, snimljen ovde, i Bruks,

imali su burnu istoriju.

Godinu dana ranije,

Bruks je pronašao njegovo ime na Erikovom veb-sajtu.

Erik je pretio da će ga ubiti.

Tamo je bilo informacija da

Erik je pravio cevne bombe, detonirao cevne bombe,

i rekao je da je u suštini želeo da ubije Bruksa Brauna.

NARATOR: Bruksovi roditelji su prijavili Erikovu pretnju policiji.

Ovo nije bio prvi put da se Erikovo ime pominje

u pažnju policije dve godine pre pucnjave.

Ali nisu mogli da pristupe Erikovom veb-sajtu

i izgubljenu dokumentaciju u vezi sa žalbom.

RENDI: Da su reagovali na osnovu ovih tvrdnji...

Erik bi bio u zatvoru, to je vrlo jednostavno.

I Kolumbajn nikada nije trebalo da se desi.

NARATOR: U međuvremenu, Bruks Braun se pomirio sa Erikom.

Verovatno mu je to spasilo život.

Šta je, dođavola, sa tobom čoveče?

Nisi bio na trećem satu, propustio si test.

Više nije važno.

BRUKS: Onda me je pogledao, rekao sam: „Čoveče, propustio si veliki test.“

Rekao je: „Više nije bilo važno.“

A onda me je pogledao i rekao:

"Uh, Bruks, sada mi se sviđaš, izlazi odavde i idi kući."

Idi kući.

U redu.

- Postoji mnogo teorija o tome zašto me nije upucao. - Šta god.

Lično mislim, pošto se sećam izraza njegovog lica, da nije hteo da me ubije.

I nisam bio jedina osoba koju su otpustili tog dana, zapravo Džon Sevidž.

Bio sam prijatelj sa njim, Screech, bio je sjajan momak.

NARATOR: Džon Sevidž je odlučio da uči za test iz istorije u biblioteci

gde će se dogoditi najgori deo masakra u Kolumbajnu.

NARATOR: Erik i Dilan su stigli sa ogromnim arsenalom oružja.

Nakon napada,

Policija bi izbrojala dve odsečene sačmare,

dva topa kalibra 0,9 milimetara i 99 bombi,

uključujući dve propanske bombe od 20 funti u kafeteriji

i zamke-bombe u svakom od njihovih automobila.

Proveli su godinu dana sakupljajući ovo oružje.

Godina planiranja masakra sa namerom da se škola zbriše sa lica zemlje.

Samo mesec dana pre napada,

Neobjavljeni video-kaseta otkriva obim Erik i Dilanovih priprema.

Ovo je rekonstrukcija na osnovu izveštaja o sadržaju trake.

Snimatelj je Dilan, lokacija je Erikova spavaća soba.

Erik otkriva desetine skrovišta

koja sadrži ono što se svodi na malu fabriku naoružanja.

Kako je Erik uspeo da se sakrije

tako ogromnu kolekciju smrtonosnog oružja?

Pitanje i dalje ostaje bez odgovora.

Erikovi roditelji nisu javno govorili od masakra,

-Zdravo, mama!-(DILAN SE SMEJE)

NARATOR: Ali njegova gluma na kraju trake

pokazuje da je Erik dobro svestan svojih veština u umetnosti obmane.

Ništa se ne dešava.

DILAN: To će biti najnapornijih 15 minuta u mom životu.

I nakon što bombe budu postavljene i čekajući da provalimo kroz školu...

Sekunde će biti kao sati.

Bože, jedva čekam.

NARATOR: U dalekom uglu školskog parkinga,

Nil Gardener ima brzi ručak sa Endijem Martinom,

čuvar obezbeđenja iz Kolumbajna.

Gardener je lokalni policajac sa posebnom odgovornošću

za učenike i nastavnike škole.

U prošlosti je viđao Dilana Klibolda oko škole.

ali on ne poznaje Erika Harisa

i izgleda da ne zna da Erik i Dilan

su već imali problema sa policijom i sudovima.

15 meseci ranije, provalili su u kombi i ukrali električnu opremu.

Kasnije su uhapšeni pod optužbama za krivična dela upada na posedu i krađe.

Na njihovom sudskom ročištu,

Obojici je naređeno da prođu kurseve osmišljene da maloletnike usmere dalje od kriminala.

Nakon što je završio kurs,

Erik je izgledao skrušeno.

ERIK: Drago mi je što mogu da kažem da uz pomoć ovog kursa,

i neka druga iskustva vezana za diverziju,

Želim da pokušam da kontrolišem svoj bes.

NARATOR: Erikov privatni dnevnik priča drugačiju priču.

ERIK: Zar Amerika ne treba da bude zemlja slobodnih?

Kako to ako sam slobodan,

Ne mogu da lišim nekog prokletog govna njegovih stvari,

ako ih ostavi na prednjem sedištu svog prokletog kombija,

na vidnom mestu, usred ničega

u petak uveče?

Prirodna selekcija,

kretena treba upucati!

NARATOR: Njihov susret sa zakonom otkriva postojanje neke vrste paralelnog univerzuma

dok spolja izvinjavajućeg i reformisan,

Erik i Dilan su sada bili povezani zajedničkim besom.

DILAN: Moj gnev zbog incidenta u januaru biće...

Božanski...

(SMEH)

...a da ne pominjemo našu osvetu u Komons.

NARATOR: Komons je kafeterija Kolumbajn.

Erik i Dilan su napravili detaljne planove za napad.

Bombe su spremne da eksplodiraju za jedan minut.

Unutra je 480 učenika,

skoro četvrtina školske populacije.

Ričard Kastaldo je na putu da se nađe sa svojom prijateljicom, Rejčel Skot,

Planiraju da ručaju odmah ispred zapadnog ulaza u školu.

U svojim trenč kaputima, Erik i Dilan privlače malo pažnje,

Često su nosili ovu uniformu u školu.

(PUŠKE SE REPETIRUJU)

Napad je sada samo nekoliko sekundi udaljen.

Hej, kako je?

RIČARD KASTALDO: Kada sam prvi put seo, znate, da ručam, video sam...

Video sam par momaka malo levo od mene, i bacili su, uh...

(UZDISI)

Bacili su... Nisam znao šta je to u tom trenutku

ali su bacili, bila je to cevna bomba.

I sećam se da je aktivirano i da zapravo nije ništa uradilo.

I pomislio sam,

u početku sam samo pomislio da su se...

znaš, zezali, jer, znaš,

Pretpostavljam da je to bila neka maturska šala ili tako nešto

jer se škola bližila kraju.

(PRVI PUCANj)

(DRUGI PUCANj)

Pretpostavljam da je prvo pogodilo Rejčel, ali ne i do,

znaš, samo za pola sekunde ili tako nešto.

Pa se nekako sećam da sam to video

krajičkom oka i samo...

Samo sam se malo pripremio, pretpostavljam, i...

(PUCANJ)

(ODJEK PUCNjA)

BRUKS: Kada sam prvi put počeo da čujem pucnje, hm...

Nisam baš pomislio da su to bili pucnji,

Generalno ne kažeš, znaš, „Pa, to je pištolj.“

BRUKS: I nikada mi nije palo na pamet da su to bili pucnji

dok nisam počeo da čujem pucnje iz sačmarice i eksploziju...

-pa sam počeo da trčim.-(PUCNjI)

(PUCNjAVA SE NASTAVLjA)

Prva pomisao koja mi je pala na pamet bila je da pozovem tatu.

Bruks me je pozvao i rekao je,

„Tata, pucnjava je u školi.“

i odmah sam znao da je to Erik.

STUDENT: (RAZGOVARAJUĆI SA 911) Video sam ih kako bacaju par granata na krov

i eksplodirali su, a onda sam ih video kako pucaju iz oružja prema parkingu.

NARATOR: Unutar škole, niko nije siguran šta se dešava.

-(PUCNjAVA SE NASTAVLjA)-Neki misle da je to samo šala starijih učenika.

Dejv Sanders shvata da bi to moglo biti mnogo ozbiljnije.

ČOVEK: (NA RADIJU) Nile, hitno si mi potreban u menzi.

NARATOR: Nil Gardener prima paničnu radio poruku

iz škole, ali on u početku misli,

da to možda nije ništa više nego nesreća na školskom dvorištu.

(PUCANJ)

(JAUK) Upomoć...

Naravno...

Pomoći ću ti.

(PUCANJ)

POLICAJKA: ...crni mantil i sačmara, u redu.

UČENIK: Imamo još jedno dete, upucano je u lice.

- Upucan je u lice? - Pola lica mu visi!

POLICAJKA: U redu.

U redu, svi. Mislimo da neko puca napolju.

-(DECA MUMLjAJU)-Tišina!

Želim da svi izađete napolje, samo ovim putem.

(PUCNjA)

-(VRIŠTA)-Ne izlazite kroz parking!

POLICAJSKI SLUŽBENIK: Okrug Džeferson, 911.

UČENIK: Nešto se dešava u srednjoj školi Kolumbajn

Neko puca ovde i mislim da je neko upucan.

POLICAJAC: U redu. Da li vidite šta se tamo dešava?

UČENICA: Neka devojka na podu kaže da je paralizovana.

Mislim da je povređena, ja nisam...

POLICAJAC: U redu, držite liniju...

NARATOR: Za nekoliko sekundi,

Dejv Sanders i još dva člana osoblja Kolumbajna

evakuisali su veći deo kafeterije.

Erikove i Dilanove bombe bi sada trebalo da eksplodiraju, ali ne detoniraju.

Dok povređeni Šon Grejvs pokušava da se domogne bezbednosti u kafeteriji,

Svestan je da jedan od naoružanih ljudi dolazi s leđa...

On se pravi mrtav.

Dilan stiže i zatiče kafeteriju očigledno praznu,

nema lakih meta.

Dejv Sanders sada kreće u odlučan pokušaj

da osigura što veći deo škole.

Tišina! Tišina, tišina, tišina!

Čak i ako uđu, ostanite sasvim mirni, u redu?

NARATOR: On će provesti naredna dva minuta

trčeći kroz hodnike i učionice,

čini sve što može kako bi se osiguralo da učenici imaju neki oblik zaštite.

U naučnoj laboratoriji na gornjem spratu škole,

Sedamnaestogodišnji Aron Hansi završava domaći zadatak.

Aron Hensi: Bilo je vreme ručka... Nije bio redovan čas,

ali za nekoliko minuta, počeli ste da čujete stvari

i bilo je pomalo čudno jer obično niste čuli takve zvukove.

A onda si počeo da osećaš kako se pod pomera ili kako se zidovi pomeraju.

-(PUCNjANjE) - Baš me je zanimalo u tom trenutku.

jer nisam imao pojma šta se dešava.

Ali ubrzo nakon toga, kada je ušao nastavnik...

-(PUCANjE)-(SVI UZDIHAJU)

...onda smo saznali šta se dešava.

(PUCNjAVA SE NASTAVLjA)

Svi dole iza svojih radnih stolova. Zaključaću vrata...

HENSI: Nastavnica je ušla i obavestila nas

da su ljudi pucali unutar škole,

i da se sakrijemo iza radnih mesta.

-(TIHO MUMLjANjE)-(PUCNjA)

Obavestio nas je da zaključava vrata,

Možemo da odemo, oni su bili dobro, možete da prođete kroz njih, ali ne možete da uđete.

(DAHTANjE)

Ovo je ono što smo oduvek želeli da uradimo!

Ovo je...

-...super. -Hajde da to uradimo.

(PUCANJ)

POLICAJKA: Imate hitan slučaj?

UČENIK: Da, imamo. POLICIJSKI SLUŽBENICI: Da li je to srednja škola Kolumbajn?

UČENIK: Da! POLICAJAC: U redu, shvatili smo.

UČENIK: Imaju automatsko oružje, u redu? POLICAJAC: Da.

UČENIK: U redu.

Možete li poslati mnogo, mnogo spasioce hitne pomoći?

(ZAVIJANjE SIRENE)

NARATOR: Nil Gardener je prvi policajac na licu mesta.

-Endi, dole! (PUCNjA)

(PUCNjA SE NASTAVLjA)

-Šifra 33, ispaljeni pucnji. - POLICAJAC: Pucnji u zgradi...

NARATOR: Gardener na trenutak veruje da je možda pogodio jednog od naoružanih ljudi.

MUŠKARAC POLICAJCA: Nekoliko hitaca, šifra 33.

POLICAJKA: Svim jedinicama, 73 je pod vatrom.

NARATOR: Kraj pucnjave sa Gardenerom

označava početak napada Erika i Dilana u školi.

(GLASAN PUCANj)

(PUCNjI)

(VRIŠTANjE)

(ZVONI ŠKOLSKOG ZVONA)

(DEVOJKA VRIŠTI)

Skloni se s puta!

SEVIDž: Pa, prva stvar koje se zaista sećam je kada...

Jedna žena je utrčala u biblioteku i rekla:

"Svi ispod stolova,"

"Napolju je klinac sa pištoljem."

Da, to je bio moj prvi put kao, „O, čoveče, nešto se dešava.“

Lezi dole!

Svi, dole!

Zavuci se ispod stolova!

SEVIDž: Mislim da su svi bili previše šokirani da bi zapravo bilo šta uradili,

Znate, još uvek su pokušavali da shvate.

A onda, kao što je rekla drugi put, kao: „Sakrij se pod stolovima!“

A onda su ljudi počeli da reaguju.

U početku sam zapravo mislio da je to samo nešto, kao,

slučajna osoba koja je ušla sa ulice

i to je bio kao neki ludi manijak ili tako nešto.

U tom trenutku mi se nije ni činilo da je to mogao biti student,

Jer nisam mislio da bi iko u Kolumbajnu voleo da počne da puca u ljude.

(EKSPLOZIJA)

Oh!

Da! (SMEH)

-Samo sam sedeo i čekao, znaš...-(ZAVIJANjE SIRENA)

Pretpostavljam da sam se samo nadao da neću umreti, zapravo.

(GOVORI POLICAJKA)

(NILSON GOVORI)

(GOVORI POLICAJKA)

(NILSON GOVORI)

(GOVORI POLICAJKA)

(NILSON GOVORI)

(GOVORI POLICAJKA)

(NILSON GOVORI)

(GOVORI POLICAJKA)

(PUCNjA)

Uverite se da su naučne laboratorije zaključane.

NARATOR: Dejv Sanders još uvek pokušava da očisti hodnike.

Još pet policijskih jedinica se približava školi

Dejv Sanders je teško povređen,

Masakr unutar škole uskoro počinje.

Student Kolumbajna, Aron Hansi, se još uvek krije u učionici za naučne predmete.

kada se jedan od njegovih nastavnika vrati, pokušavajući da pronađe nekoga ko zna prvu pomoć.

HENSI: Rekao sam im da znam...

a onda sam napravio ludi beg kroz hodnik.

Bombe su i dalje eksplodirale, oružje je i dalje pucalo.

Mogli su da se pojave iza ugla bilo kada.

(PUCNjA)

(GLASNA EKSPLOZIJA)

NARATOR: Dejv Sanders je ispuzio iz hodnika

i srušio se u obližnjoj naučnoj učionici.

Očajnički mu je potrebna medicinska pomoć.

HENSI: A onda smo prošli kroz zadnja vrata

u osnovnu naučnu sobu, gde sam našao Dejva Sandersa.

-Gospodine Sanders, u redu je, tu smo da vam pomognemo. (SANDERS JAUČE)

Aron je, hitna pomoć je na putu.

HENSI: Kada sam prvi put stigao do Dejva, bio je svestan,

potpuno svestan šta se dešava.

Dakle, kada smo stigli do njega, bio je na stomaku.

Mislio sam da je upucan iz sačmarice ili nečeg sličnog.

i samo u grudi iz neposredne blizine ili nešto slično.

Malo ćemo te gurnuti po leđima.

NARATOR: Aron brzo otkriva da Dejv Sanders

ima ulaznu ranu na svakom ramenu.

HENSI: Kada sam pregledao situaciju...

Da, bio je upucan, a to nije mala stvar,

ali je bio svestan i veoma svestan svoje okoline.

Odlično mu ide. Odlično vam ide, gospodine Sanders.

NARATOR: Nastavnica Tereza ​​Miler pokušava da pozove 911,

ali linije su stalno zauzete.

Pomoć je na putu, ne brinite.

HENSI: Mislio sam da ćemo moći...

da ga izvedem i da se može popraviti,

operisati se, ako je potrebno, i oporaviti se.

(SIRENE ZAVIJAJU)

NARATOR: Do sada se ispred škole nalazi šest policijskih jedinica.

Neki se brinu o uplašenim i povređenim učenicima oko parkinga,

drugi obezbeđuju perimetar.

Prateći standardne policijske procedure,

koje naglašavaju potrebu za obuzdavanjem incidenta,

Nijedan od oficira se ne upušta u školu da pokuša da izazove ubice.

Nisam siguran...

U narednih sedam minuta,

Erik i Dilan će izvršiti najbrutalniji deo svog napada na školu.

Napad na 56 studenata i osoblja koji su se krili u biblioteci.

Ustani!

Svi sa belim kapama, ustanite!

Ovo je za sva sranja koja ste nam naneli u protekle četiri godine.

SEVIDž: Rekli su: „Svi napolje!“

„Dići ćemo biblioteku u vazduh“, a onda sam pomislio,

„Pa, možda samo žele da dignu biblioteku u vazduh, kao, neku vrstu izjave.“

Znaš, možda oni zapravo ne žele nikoga da povrede.

Pa, nekako...

Razmišljao sam, kao možda jednostavno ustanem

i odem i da ih pustim da...

Unište gomilu knjiga, ali onda, kao, niko drugi nije ustao,

pa sam pomislio: „Ah, možda ću jednostavno ostati.“

Dobro, počeću da pucam u svakom slučaju!

(PUŠKE SE REPETIRUJU)

(ŠAPTANjE) Bože moj, ovde su.

POLICAJKA: U redu, ostanite sa mnom, gospođo,

Odlično ti ide, odlično ti ide, ok?

POLICAJKA: Sada su rekli da je otišao u biblioteku.

On je u zgradi. U redu, otišli ​​su u biblioteku.

SEVIDž: Nakon što su prešli otprilike pola puta

u biblioteku je bio trenutak kada su mi se pojavili u vidu.

I onda sam mogao da vidim da su to zapravo ljudi koje poznajem, studenti,

i mislio sam da su samo ove dve osobe

obična, redovna deca, koja su odjednom, kao,

dizanje stvari u vazduh i pucanje,

i pomislio sam: „Šta oni rade?“

Hajde da pobijemo neke policajce.

-(PUCNjANjE)-Pucač!

POLICAJKA: Trenutno pucaju u biblioteci.

(SIRENE ZAVIJAJU)

(DEVOJKA JAUČI)

Prestani da kukaš.

(METALNI ZVEKOTI)

Peek-a-boo.

(PUCANJ)

Želiš li da umreš, a?

Pa, svi ćemo umreti,

Svakako ćemo dići školu u vazduh.

Rekli su...

Nešto o, kao što je...

Kao, „O, pogledajte, to je mali crnjuša“,

ili nešto slično, i znao sam o kome pričaju.

Skok!

Ovde je jedan crnac.

Hajde!

SEVIDž: A onda sam čuo još neko udaranje, znate, pucnje.

Ne mogu da verujem da sam to upravo uradio...

Kul.

Pretpostavio sam da su ga upucali, ali kao,

znaš, kao, nisam mogao da vidim, pa sam

Pretpostavljao da se nekako nadam najboljem.

-(SIRENE ZAVIJAJU)-(ZUJU LOPATNICE HELIKOPTERA)

Ko je sledeći spreman da umre?

NARATOR: Aron Hansi se sada bori da održi Dejva Sandersa pri svesti.

Uz pomoć nastavnika i još jednog učenika,

kao i njegov otac koji telefonom pruža savete za prvu pomoć od kuće,

Aron koristi porodične slike iz novčanika Dejva Sandersa da bi ga naterao da priča.

Mislim da mu je to zaista pomoglo sa slikama jer

mogli bismo da se oslobodimo pitanja „Kako se osećaš?“, „Gde te boli?“

Uh...

da ga sklonimo od pesimistične strane stvari

i pokušamo da bude optimističnji,

i da vidi stvari koje je voleo.

Slušajte, vi preplašena govna,

Ova škola je mrtva!

POLICAJAC: Ja sam pozadi,

Iz zgrade izlazi dim,

Ovde sam sa (nejasnim) uređajem.

(SMEH)

DILAN: Patetično!

Molim te, ne dozvoli mi da umrem.

- Da li veruješ u Boga? - Da.

Zašto? Šta?

Zato što verujem, zato što su me roditelji tako vaspitali.

(PUŠKE SE REPETIRUJU)

(UZBUĐENO DISANjE U PANICI)

NARATOR: Telefonska linija ostavljena otvorenom, Pati Nilson

snima zvuk ubistava u biblioteci.

Tokom pucnjave

Možeš čuti Dilana kako govori svašta.

ljudima pre nego što ih ubije, ali Erik to ne čini.

Mislim da postoji veoma jasna razlika

između načina na koji su njih dvojica postupili u vezi sa pucnjavom tog dana.

I takođe je neverovatno teško slušati,

čak i ako ne znate ljude koje ubijaju i ko ih ubija.

Mogao sam da vidim njegove čizme kako mi se približavaju

kroz redove polica sa knjigama i pomislio sam,

„Vau, to je to“, znaš.

I ja sam rekao: „Čoveče, ovo...“

"Mogao bih ovde da umrem."

Bilo je prilično šokantno, pretpostavljam.

Ko je tamo dole? Identifikujte se.

I rekao sam: „Ja sam Džon“, jer znate, pomalo sam ga poznavao

i nadao sam se da će se setiti da nisam sportista

i da sam, znaš, pokušao da se prema njemu ophodim sa poštovanjem i tako to.

Džon Sevidž?

Da.

SEVIDž: Zdravo, Dilane...

Šta radiš?

Samo ubijam ljude.

Oh.

Bilo je jednostavno jezivo.

I onda sam ga pogledao i rekao:

„Hoćeš li me ubiti?“ A on je rekao: „Šta?“

Znaš, zbog protivpožarnih alarma i svega ostalog.

Pa sam pitao: „Hoćeš li me ubiti?“

Hoćeš li me ubiti?

Ne, čoveče, samo izlazi odavde.

Samo trči.

Trči.

Trči!

NARATOR: Dok se ubistva nekontrolisano odvijaju u biblioteci

Prisustvo policije napolju nastavlja da se povećava.

(NEJASNOVAN RAZGOVOR NA RADIO-VEZI)

Pucnjava iz biblioteke se jasno čuje i prijavljuju je policajci napolju,

koji su udaljeni samo nekoliko desetina metara.

Policija sada takođe ima dobre opise Erika i Dilana,

ali nijedan oficir neće ući u školu još pola sata.

Kasnije će policija reći da su dobili kontradiktorne izveštaje

o snajperu na krovu i da je bilo čak osam naoružanih ljudi.

Takođe, problemi sa komunikacijom su dodatno otežali koordinaciju.

RENDI: I jedna od stvari koju policija ne želi da znaš o tom danu je...

Da 20. aprila, dok su se vršila pogubljenja,

dok se ova nevina deca ubijaju u biblioteci,

Spoljna vrata biblioteke su otvorena

i policajci koji stoje pored svojih automobila na travnjaku napolju

slušaju kako se ova deca ubijaju.

I slušaju i slušaju

i nikada ih ne spasavaju i dozvoljavaju im da budu ubijeni.

I...

Šta god da kažu, to nije prihvatljivo.

A kada pričaju o tome kako su tog dana spasili mnogo dece, to nije istina.

Ta deca su se spasila,

Izašli su iz te škole, spasili su sebe.

I kao primer, Liza Krojc,

devojka koja je bila upucana i ležala je na podu,

do svesti i gubila svest, krvarila je i oni su je spasili,

Spasili su je, stigli su do nje oko

15:45 popodne, a ona je još uvek bila živa,

Imala je samo sreće što nije iskrvarila do smrti.

SEVIDž: Zapravo sam mislio da bi mogli da promene mišljenje, pa sam trčao što sam brže mogao

u slučaju da odluče da se okrenu i pucaju mi u leđa.

-(PUCNjA SE NASTAVLjA)-(KLIKOVI OKIDAČA)

ERIK: Nemam više municije.

Možda bi trebalo da počnemo da ubijamo ljude noževima, to bi bilo zabavnije.

SEVIDž: Pretpostavljam da me je to zaista navelo da shvatim koliko je život kratak, znaš.

Kad si mlad, čini se da će se, znaš

Nastaviti zauvek i imaćeš puno vremena...

Nemaš zauvek.

NARATOR: Sedmominutni pohod ubistava u biblioteci

iznenada se završava neposredno pre 11:36.

(EKSPLOZIJA)

Evan Tod...

NARATOR: Iako se Dilan sada suočava sa jednim od školskih sportista,

povređeni Evan Tod, on preti i zlostavlja...

ali ne ubija.

Da li želiš da ideš u Komons?

Imam još jednu stvar da uradim.

NARATOR: Sada deluje svedeno na gest potisnutog besa.

Dok Erik i Dilan napuste biblioteku,

12 učenika u školi je mrtvo,

jedan nastavnik umire,

i još 23 osobe su povređene, mnoge od njih teško.

Nije bilo obrasca u napadu,

nijedna njihova žrtva nije izdvojena

zato što je on ili ona figura mržnje.

(NEJASAN TELEFONSKI RAZGOVOR)

NARATOR: Još uvek ima stotine učenika

i nastavnika koji se kriju negde drugde u školi.

HENSI: U jednom trenutku, dok je Tereza ​​još uvek razgovarala telefonom

i gledala je napolje kroz vrata pokušavajući da vidi šta se dešava,

Videla je kako pucači dolaze niz hodnik.

Napunili su svoje vatreno oružje tu ispred učionice.

Vrata su imala prozor, tako da su mogli direktno da gledaju unutra.

Sećam se da sam samo skočio.

Bilo je strašno... To je verovatno bila jedna od najstrašnijih tačaka.

cele muke, samo zato što su bili tamo.

POLICAJAC: Da li je još uvek savestan?

ČOVEK: Da. Rekao je da je Dejv Sanders.

Njegovo ime je Dejv Sanders,

POLICAJAC: Dejv Sanders, u redu.

HENSI: Sledećeg jutra sam saznao da je Dejv umro.

Došlo je kao... Kao veliki šok...

Jer sam mislio da možemo da ga izvedemo

i mogao bi biti operisan

i započne proces oporavka.

Srce mi se slomilo kad sam pomislio da je umro,

jer sam se trudio koliko sam mogao.

NARATOR: Erikovo i Dilanovo kretanje kroz školu sada deluje besciljno.

Erikovi tajni dnevnici i video snimci

ostavljaju jasan utisak poremećenog uma,

ispunjen grandioznim i destruktivnim planovima.

Dilan je, međutim, misterija.

DžUDI: Da li bi Dilan bio deo toga? Ne mogu to da zamislim.

Ali da li je mogao biti na neki način upleten u to? Da.

I mislim da je Erik bio dominantan nad Dilanom,

Verujem da sam vodila taj razgovor

sa Dilanovom majkom nakon pucnjave,

da je Dilan uvek pokušavao da bude tu za Erika i da se zapravo brine o njemu

zato što Erik nije imao toliko prijatelja.

Dilan je imao prijatelje, ljudi su voleli Dilana.

Kada smo se Erik i ja prvi put sreli, i još dosta vremena nakon toga,

Nisam imao nikakve naznake da ima i tu drugu stranu.

Da je bio ovako ljut.

Mislim da nije bio u to vreme.

Ovo bi bila brucoška i druga godina,

Ne mislim da je u prvoj godini bio toliko ljut,

Bio je u fudbalskom timu, družio se sa nama,

Radili smo svakakve stvari, hm...

Nije imao ni približno onaj tinjajući bes

što je kasnije uradio, na bilo koji način.

Bio je drugačija osoba.

Kolumbajn mene je promenio, i znam da je to promenilo njega, očigledno.

Ali ne mislim da je bio ni približno toliko psihotičan koliko se ispostavilo.

ERIK: Mrzimo crnce, hispance,

a posebno vas, bele komade govna.

Mrzimo vas.

Znaš šta mrzim?

Rasizam.

Svako ko mrzi Azijate, Meksikance ili bilo koga druge rase

samo zato što su drugačiji.

Znaš šta mrzim? Fanove “Zvezdanih ratova”.

Nađi prokleti život, dosadni štreberu.

Znaš šta mrzim?

Ljudi koji voze sporo u brzoj traci.

Bože, vi ljudi ne znate da vozite!

NARATOR: Erik pokušava da detonira

jednu od propanskih bombi od 20 funti u kafeteriji.

To je verovatno njegov prvi pokušaj samoubistva tokom napada.

Postani prilično radioaktivan...

NARATOR: U mesecima pre toga,

Eriku je bio prepisan antidepresiv koji se zove Zoloft,

koji se često koristi za lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Ali izgledalo je da se njegovo stanje samo pogoršava.

Bio je na Zoloftu šest nedelja

i prijavio je da je oboje...

sa ubilačkim i suicidalnim idejama.

To je kada stalno razmišljaš o

povređivanju sebe ili povređivanju nekog drugog

i shvatio je da to dolazi od lekova

kao i lekari. Prestali su da ga leče.

Ali sve što je dobio zauzvrat je bilo drugo ime brenda, dobio je Luvoks.

NARATOR: Na obdukciji Erika Harisa,

Terapeutske količine Luvoksa su otkrivene u njegovom krvotoku.

Izveštaj o obdukciji Dilana Klibolda nije pronašao tragove droge.

Da li je Erikov lek bio još jedan element u tragediji u Kolumbajnu,

ili je to bilo osnovno psihijatrijsko stanje koje je trebalo da lekovi leče?

Jedno je sigurno,

Kada je Erikov otac čuo za pucnjavu,

Odmah je pomislio da bi to mogao biti njegov sin.

(GOVORI POLICAJKA)

(VEJN HARIS GOVORI)

(GOVORI POLICAJKA)

(VEJN HARIS GOVORI)

(GOVORI POLICAJKA)

(VEJN HARIS GOVORI)

NARATOR: Tri godine pre Kolumbajna,

bilo je 10 incidenata američkih tinejdžera

izvršavajući vatrene napade na njihovu školu.

Ni u jednom od ovih slučajeva nije poginulo više od pet ljudi.

Ali Erik i Dilan su krenuli da ubiju stotine.

Svaki aspekt njihovog života je ispitan

u potrazi za jednim uzrokom koji objašnjava kako su mogli da izvrše masakr

sa takvim predumišljajem i hladnom bezobzirnošću.

Ali možda je odgovor da ne postoji samo jedan uzrok.

Da su Erik i Dilan stvoreni

spletom okolnosti

što im je dalo sredstva i priliku

da izvrše skandalozan čin tinejdžerskog terorizma.

A ovo je bilo pogoršano propustima,

i propusti policije, roditelja, lekara i škole.

Teorija savršene oluje, da ih niko ne zaustavlja, funkcioniše izvanredno.

Bilo je milion puta da je neko mogao da uskoči.

Bilo je stotine i stotine puta

sama policija je legalno mogla da ih zaustavi,

mogli su da ih pretraže, mogli su da ih zaustave,

Mogli su da odu i razgovaraju sa roditeljima.

Bilo je trenutaka kada su roditelji mogli da intervenišu

i kažu: „Hej, pretražujem ti sobu.“

"O, vidi, 25 cevnih bombi. Jao, nešto nije u redu sa tobom."

Bilo je milion puta kada je to moglo biti zaustavljeno.

NARATOR: Kako se približava podne,

Erik i Dilan kreću na svoje poslednje putovanje nazad ka biblioteci.

Šestočlani policijski SWAT tim sprema se da uđe u školu,

ali sa ulaza na drugom kraju zgrade.

Policija će pretražiti školu, učionicu po učionici

i stići će do biblioteke poslednji od svih,

skoro tri i po sata kasnije.

Od Kolumbajna,

Lokalna policija je preispitala svoju taktiku

o onome što nazivaju neposrednim pretnjama.

Policajci koji reaguju na incidente sa pucnjavom sada su obučeni da intervenišu ranije.

Erik i Dilan se vraćaju na vrata biblioteke.

Strašni prizori smrti obavijeni su gustim dimom.

Napraviće još jedan gotovo samoubilački gest,

pre nego što su okončali svoje živote samo nekoliko metara od mnogih svojih žrtava.

(PUCNjA)

(PUCNjA SE NASTAVLjA)

NARATOR: Gledajući unazad...

Erikovi i Dilanovi kućni snimci nose zastrašujuće upozorenje.

Ali malo ko je mogao da zamisli da će fantaziju pretvoriti u tragediju.

Juhu! (SMEH)

Ne, ti prokleti pank seronjo,

Ne zameri se sa tim prokletim detetom!

Ako to uradiš, otkinuću ti prokletu glavu.

i zabiti tako duboko u svoju prokletu guzicu

Iskašljavaćeš perut četiri prokleta meseca!

Nije me briga šta kažeš,

Ako ga ikad ponovo dodirneš, ubiću te!

Izvući ću tu prokletu sačmaricu i razneti ti glavu!

Razumeš li, malo bezvredno đubre?

ERIK: Ulaz, izlaz.

POLICAJAC: U redu, šta imate za mene?

ŽENA: U redu, prezime je Haris.

- Da, shvatili smo. - Prvi je Erik.

-Erik Haris? -Da, Erik Haris.

- U redu. - On je student Kolumbajna...

(NEJASNOVAN RAZGOVOR NA RADIO-VEZI)

DEČAK: Znam tačno kako se zovu,

i već sam ih jednom čuo kako o tome pričaju,

Znam ih, mislio sam da su mi prijatelji.

- U redu. - Jedan od njih se zove Dilan Klibold...

-U redu, uhvatili smo ga. - ČOVEK: Još nemamo tačan broj,

Pretpostavljamo, na osnovu onoga što sam ranije čuo, šest do osam napolju,

Još ne znamo ko je povređen unutra...

ČOVEK 1: Kako je gospodin Sanders?

ČOVEK 2: Kako je gospodin Sanders sada?

ČOVEK 3: Još uvek diše.