Zero Hour: Massacre at Columbine High (Remastered)

НАРАТОР: У приградском граду Литлтону средње класе,

близу Денвера, Колорадо,

убилачка фантазија седамнаестогодишњака

почиње да добија облик.

Он и пријатељ познат као Водка, или В,

намеравају да изврше тако насилно дело

да ће им то осигурати место у историји.

ЕРИК: Негде у априлу следеће године, В и ја ћемо се осветити.

Подигнути природну селекцију за неколико степени.

Ако смо научили уметност прављења темпираних бомби,

поставићемо их стотине.

Око путева, мостова, зграда

и бензинске пумпе...

Све што ће проузроковати штету и хаос.

Биће као нереди у Лос Анђелесу,

бомбардовање Оклахоме, Други светски рат,

Вијетнам, Duke and Doom све помешано.

Желим да оставим трајан утисак на свет.

НАРАТОР: Годину дана касније, 20. априла 1999. године,

Ерик Харис и још један студент са Колумбајна,

Дилан Клиболд,

починили су најгори масакр у средњој школи у америчкој историји.

(ПУЦЊАЊЕ ИЗ ПИШТОЉА)

НАРАТОР: Убили су 12 ученика и једног наставника,

повредили још 23 људи, а затим окренули оружје на себе.

(СИРЕНЕ ЗАЈУЋУ)

НАРАТОР: Овај филм бележи догађаје онако како су се одвијали тог уторка ујутру

током критичног сата између 11:08 и 12:08 часова

Годинама...

ужас масакра пркоси објашњењу.

Али недавно су објављене нове информације о нападу

и догађаје који су му претходили.

Из ових страшних детаља,

Могуће је реконструисати потпунију слику Колумбајна

и језиви вихор околности

што се завршило тако што су два тинејџера починила масовно убиство.

11:08 ујутру, а Ерик Харис је три минута удаљен од Колумбајна.

ЕРИК: НБК је стигао брзо,

Све што видим и чујем, некако повезујем са НБК-ом,

понекад се осећа као проклети филм.

НАРАТОР: НБК је Ериково и Диланово кодно име за предстојећи масакр,

То је скраћеница за “Природне рођене убице”,

филм који обоје диве.

Филм говори причу о Микију и Малори,

Два масовна убице са трауматизованим детињством

који постају медијске познате личности.

За Ерика и Дилана,

Филм изгледа представља неку врсту искупљења

да су они, као и измишљени ликови, на крају крајева супериорнији.

ДИЛАН: Знам да ћемо имати следбенике,

зато што смо тако проклето божански.

Мислим, нисмо баш људи,

имамо људска тела.

Али ми смо еволуирали корак изнад тебе, проклета људска срања!

Мислим, ми заправо имамо проклету самосвест.

НАРАТОР: Кључни елемент у причи Ерика и Дилана

осећај отуђења долази од њихове школе.

Мрзим вас људе што ме изостављате из толико забавних ствари.

И не, немој рећи, дођавола, „Па, то је твоја кривица“.

јер није.

Ви људи сте имали мој број телефона и питао сам све,

али, „Не, не дозволи да тај чудни Ерик пође са мном. О, не, дођавола!“

НАРАТОР: У неписаној хијерархији средње школе Колумбајн,

Ерик и Дилан виде себе на дну гомиле,

чудна деца која се друже са осталим оутсајдерима.

На самом врху су спортисти...

Група са својим правилима понашања и својим кодексом облачења,

што укључује беле бејзбол капе.

БРУКС БРАУН: Спортисти нису нужно атлетичари.

Спортиста је свако ко верује да,

зато што носе лепу одећу,

зато што излазе са најлепшом девојком...

зато што се наставници према њима понашају другачије,

заслужују и бољи су од свих осталих.

НАРАТОР: Иако Ерик и Дилан неће циљати

спортисте у свом пуцњавском бесу,

сведоци ће касније изјавити да су обоје изгледали

жељни освете самој школи.

РЕНДИ БРАУН: Ишли су у средњу школу Колумбајн да убијају људе.

Нису пуцали у полицијску станицу,

Нису ишли у јавну библиотеку

а то је зато што су мрзели ову школу,

Мрзели су неправду ове школе,

мрзели су околину.

И ни на који начин не одобравам оно што су урадили,

Само покушавам да пронађем одговоре.

ДИЛАН: Годинама нам задајеш срања.

Платићеш за све ово срање, дођавола.

Баш нас брига...

Јер ћемо умрети радећи то.

НАРАТОР: У 11:09, кафетерија у Колумбајну

тек почиње да се пуни студентима током паузе за ручак.

У неком тренутку раније тог јутра,

Ерик Харис и Дилан Клиболд су посадили

две пропанске бомбе од 20 фунти у кафетерији.

Обе бомбе су требале да експлодирају у 11:17...

Баш када кафетерија достигне врхунац гужве за време ручка.

План је био да се у експлозијама убије што више студената,

и да погубе преживеле.

Постављање бомбе није снимљено камерама за надзор у кафетерији,

вероватно због промене траке.

Тог јутра, мислим да је био трећи час филозофије.

Знам да је био час филозофије, имали смо велики тест из кинеске филозофије,

а Ерик је увек био одличан што се тиче оцена.

Хм, не би изостајао са часа ако је требало да преда тест или задатак.

Дакле, стварно ме је погодило што се Ерик није појавио тог дана.

Када смо стигли до четвртог сата тог дана, он још увек није био на часу.

па чак и ја сам обично избегавао само један час заредом.

Хм, а ни Дилан није био тамо.

НАРАТОР: Још један студент из Колумбајна је седамнаестогодишњи Џон Севиџ.

Управо је завршио час музике.

ЏОН СЕВИЏ: Рано сам стигао у школу, урадио сам домаћи задатак,

Знате, био је то само један од оних дана

да не очекујете да ће се било шта десити.

Управо смо завршили са жичаним оркестром...

и покушавао сам да одлучим да ли да или не...

вежбам као тамо далеко иза школе

у соби за бенд или отићи у библиотеку.

НАРАТОР: Међу дежурним наставницима је и Дејв Сандерс.

Он је популарни спортски тренер у школи

због своје способности да извуче најбоље из најмање вероватних спортиста.

Пати Нилсон је 35-годишња учитељица која ради са скраћеним радним временом у школи.

(ШКОЛСКО ЗВОНО ЗВОНИ)

(НЕЈАСНИ РАЗГОВОРИ)

НАРАТОР: Обично, она иде кући после јутарњих часова ликовног,

али данас, добила је задатак да надгледа ходнике,

које тек почињу да се пуне стотинама студената

крећући се на ручак у кафетерију.

БРУКС: Након креативног писања, сваког дана,

Изашао бих напоље да запушим.

И тако сам кренуо истом рутом којом идем сваки дан.

Напољу да пушим, прошетам се.

Осим овог дана када сам видео Ерика како зауставља.

Пошто је пропустио два сата школе

Попео сам се да видим шта се дешава.

И назвао сам га неким именима, а он се насмејао, назвао ме је неким именима назад

и имали смо ту малу размену речи где сам га, у суштини, псовао.

Што је стварно чудно што ме није због тога упуцао... (СМЕХ)

...али сам га опсовао.

НАРАТОР: Ерик, снимљен овде, и Брукс,

имали су бурну историју.

Годину дана раније,

Брукс је пронашао његово име на Ериковом веб-сајту.

Ерик је претио да ће га убити.

Тамо је било информација да

Ерик је правио цевне бомбе, детонирао цевне бомбе,

и рекао је да је у суштини желео да убије Брукса Брауна.

НАРАТОР: Бруксови родитељи су пријавили Ерикову претњу полицији.

Ово није био први пут да се Ериково име помиње

у пажњу полиције две године пре пуцњаве.

Али нису могли да приступе Ериковом веб-сајту

и изгубљену документацију у вези са жалбом.

РЕНДИ: Да су реаговали на основу ових тврдњи...

Ерик би био у затвору, то је врло једноставно.

И Колумбајн никада није требало да се деси.

НАРАТОР: У међувремену, Брукс Браун се помирио са Ериком.

Вероватно му је то спасило живот.

Шта је, дођавола, са тобом човече?

Ниси био на трећем сату, пропустио си тест.

Више није важно.

БРУКС: Онда ме је погледао, рекао сам: „Човече, пропустио си велики тест.“

Рекао је: „Више није било важно.“

А онда ме је погледао и рекао:

"Ух, Брукс, сада ми се свиђаш, излази одавде и иди кући."

Иди кући.

У реду.

- Постоји много теорија о томе зашто ме није упуцао. - Шта год.

Лично мислим, пошто се сећам израза његовог лица, да није хтео да ме убије.

И нисам био једина особа коју су отпустили тог дана, заправо Џон Севиџ.

Био сам пријатељ са њим, Screech, био је сјајан момак.

НАРАТОР: Џон Севиџ је одлучио да учи за тест из историје у библиотеци

где ће се догодити најгори део масакра у Колумбајну.

НАРАТОР: Ерик и Дилан су стигли са огромним арсеналом оружја.

Након напада,

Полиција би избројала две одсечене сачмаре,

два топа калибра 0,9 милиметара и 99 бомби,

укључујући две пропанске бомбе од 20 фунти у кафетерији

и замке-бомбе у сваком од њихових аутомобила.

Провели су годину дана сакупљајући ово оружје.

Година планирања масакра са намером да се школа збрише са лица земље.

Само месец дана пре напада,

Необјављени видео-касета открива обим Ерик и Диланових припрема.

Ово је реконструкција на основу извештаја о садржају траке.

Сниматељ је Дилан, локација је Ерикова спаваћа соба.

Ерик открива десетине скровишта

која садржи оно што се своди на малу фабрику наоружања.

Како је Ерик успео да се сакрије

тако огромну колекцију смртоносног оружја?

Питање и даље остаје без одговора.

Ерикови родитељи нису јавно говорили од масакра,

-Здраво, мама!-(ДИЛАН СЕ СМЕЈЕ)

НАРАТОР: Али његова глума на крају траке

показује да је Ерик добро свестан својих вештина у уметности обмане.

Ништа се не дешава.

ДИЛАН: То ће бити најнапорнијих 15 минута у мом животу.

И након што бомбе буду постављене и чекајући да провалимо кроз школу...

Секунде ће бити као сати.

Боже, једва чекам.

НАРАТОР: У далеком углу школског паркинга,

Нил Гарденер брзо руча са Ендијем Мартином,

чувар обезбеђења из Колумбајна.

Гарденер је локални полицајац са посебном одговорношћу

за ученике и наставнике школе.

У прошлости је виђао Дилана Клиболда око школе.

али он не познаје Ерика Хариса

и изгледа да не зна да Ерик и Дилан

већ су имали проблема са полицијом и судовима.

15 месеци раније, провалили су у комби и украли електричну опрему.

Касније су ухапшени под оптужбама за кривична дела упада на поседу и крађе.

На њиховом судском рочишту,

Обојици је наређено да прођу курсеве осмишљене да малолетнике усмере даље од криминала.

Након што је завршио курс,

Ерик је изгледао скрушено.

ЕРИК: Драго ми је што могу да кажем да уз помоћ овог курса,

и нека друга искуства везана за диверзију,

Желим да покушам да контролишем свој бес.

НАРАТОР: Ериков приватни дневник прича другачију причу.

ЕРИК: Зар Америка не треба да буде земља слободних?

Како то ако сам слободан,

Не могу да лишим неког проклетог говна његових ствари,

ако их остави на предњем седишту свог проклетог комбија,

на видном месту, усред ничега

у петак увече?

Природна селекција,

кретена треба упуцати!

НАРАТОР: Њихов сусрет са законом открива постојање неке врсте паралелног универзума

док споља извињавајући се и реформисан,

Ерик и Дилан су сада били повезани заједничким бесом.

ДИЛАН: Мој гнев због инцидента у јануару биће...

Божански...

(СМЕХ)

...а да не помињемо нашу освету у Доњем дому.

НАРАТОР: Комонс је кафетерија Колумбајн.

Ерик и Дилан су направили детаљне планове за напад.

Бомбе су спремне да експлодирају за један минут.

Унутра је 480 ученика,

скоро четвртина школске популације.

Ричард Касталдо је на путу да се нађе са својом пријатељицом, Рејчел Скот,

Планирају да ручају одмах испред западног улаза у школу.

У својим тренчкотима, Ерик и Дилан привлаче мало пажње,

Често су носили ову униформу у школу.

(ПУШКЕ СЕ РЕПЕТИРУЈУ)

Напад је сада само неколико секунди удаљен.

Хеј, како је?

РИЧАРД КАСТАЛДО: Када сам први пут сео, знате, да ручам, видео сам...

Видео сам пар момака мало лево од мене, и бацили су, ух...

(УЗДИСИ)

Бацили су... Нисам знао шта је то у том тренутку

али су бацили, била је то цевна бомба.

И сећам се да је активирано и да заправо није ништа урадило.

И помислио сам,

у почетку сам само помислио да су то били...

знаш, шегачење, јер, знаш,

Претпостављам да је то била нека матурска шала или тако нешто

јер се школа ближила крају.

(ПРВИ ХИТАЊАК)

(ДРУГИ ПУЦАЊ)

Претпостављам да је прво погодило Рејчел, али не и до,

знаш, само за пола секунде или тако нешто.

Па се некако сећам да сам то видео

крајичком ока и само...

Само сам се мало припремио, претпостављам, и...

(ПУЦАНЈ)

(ОДЈЕК ПУСЦИ)

БРУКС: Када сам први пут почео да чујем пуцње, хм...

Нисам баш помислио да су то били пуцњи,

Генерално не кажеш, знаш, „Па, то је пиштољ.“

БРУКС: И никада ми није пало на памет да су то били пуцњи

док нисам почео да чујем пуцње из сачмарице и експлозију...

-па сам почео да трчим.-(ПУЦЊИ)

(ПУЦЊА СЕ НАСТАВЉА)

Прва помисао која ми је пала на памет била је да позовем тату.

Брукс ме је позвао и рекао је,

„Тата, пуцњава је у школи.“

и одмах сам знао да је то Ерик.

СТУДЕНТ: (У ОБРАТНОМ СА ХИЛОМ 911) Видео сам их како бацају пар граната на кров

и експлодирали су, а онда сам их видео како пуцају из оружја према паркингу.

НАРАТОР: Унутар школе, нико није сигуран шта се дешава.

-(ПУЦЊА СЕ НАСТАВЉА)-Неки мисле да је то само шала старијих ученика.

Дејв Сандерс схвата да би то могло бити много озбиљније.

ЧОВЕК: (НА РАДИЈУ) Ниле, хитно си ми потребан у мензи.

НАРАТОР: Нил Гарденер прима паничну радио поруку

из школе, али он у почетку мисли,

да то можда није ништа више него несрећа на школском дворишту.

(ПУЦАНЈ)

(ЈУК) Упомоћ...

Наравно...

Помоћи ћу ти.

(ПУЦАНЈ)

ПОЛИЦАЈКА: ...црни мантил и сачмара, у реду.

УЧЕНИК: Имамо још једно дете, упуцано је у лице.

- Упуцан је у лице? - Пола лица му виси!

ПОЛИЦАЈКА: У реду.

У реду, сви. Мислимо да неко пуца напољу.

-(ДЕЦА МУМЉАЈУ)-Тишина!

Желим да сви изађете напоље, само овим путем.

(ПУЦЊА)

-(ВРИШТА)-Не излазите кроз паркинг!

ПОЛИЦАЈСКИ СЛУЖБЕНИК: Округ Џеферсон, 911.

УЧЕНИК: Нешто се дешава у средњој школи Колумбајн

Неко пуца овде и мислим да је неко упуцан.

ПОЛИЦАЈАЦ: У реду. Да ли видите да се тамо нешто дешава?

УЧЕНИЦА: Нека девојка на терену каже да је парализована.

Мислим да је повређена, ја нисам...

ПОЛИЦАЈАЦ: У реду, држите линију...

НАРАТОР: За неколико секунди,

Дејв Сандерс и још два члана особља Колумбајна

евакуисали су већи део кафетерије.

Ерикове и Диланове бомбе би сада требало да експлодирају, али не детонирају.

Док повређени Шон Грејвс покушава да се домогне безбедности у кафетерији,

Свестан је да један од наоружаних људи долази с леђа...

Он се прави мртав.

Дилан стиже и затиче кафетерију очигледно празну,

нема лаких мета.

Дејв Сандерс сада креће у одлучан покушај

да обезбеди што већи део школе.

Тишина! Тишина, тишина, тишина!

Чак и ако уђу, останите сасвим мирни, у реду?

НАРАТОР: Он ће провести наредна два минута

трчећи кроз ходнике и учионице,

чини све што може како би се осигурало да ученици имају неки облик заштите.

У научној лабораторији на горњем спрату школе,

Седамнаестогодишњи Арон Ханси завршава домаћи задатак.

Арон Хенси: Било је време ручка... Није био редован час,

али за неколико минута, почели сте да чујете ствари

и било је помало чудно јер обично нисте чули такве звукове.

А онда си почео да осећаш како се под помера или како се зидови померају.

-(ПУЦЊАЊЕ) - Баш ме је то занимало у том тренутку.

јер нисам имао појма шта се дешава.

Али убрзо након тога, када је ушао учитељ...

-(ПУЦЊАЊЕ)-(СВИ УЗДИХАЈУ)

...онда смо сазнали шта се дешава.

(ПУЦЊА СЕ НАСТАВЉА)

Сви доле иза својих радних столова. Закључаћу врата...

ХЕНСИ: Учитељица је ушла и обавестила нас

да су људи пуцали унутар школе,

и да се сакрије иза радних места.

-(ТИХО МУМЉАЊЕ)-(ПУЦЊА)

Обавестио нас је да закључава врата,

Можемо да одемо, били су добро, можете да прођете кроз њих, али не можете да уђете.

(ДАХТАНО)

Ово је оно што смо одувек желели да урадимо!

Ово је...

-...супер. -Хајде да то урадимо.

(ПУЦАНЈ)

ПОЛИЦАЈКА: Имате хитан случај?

УЧЕНИК: Да, имамо. ПОЛИЦИЈСКИ СЛУЖБЕНИЦИ Да ли је то средња школа Колумбајн?

УЧЕНИК: Да! ПОЛИЦАЈЦА: У реду, схватили смо.

УЧЕНИК: Имају аутоматско оружје, у реду? ПОЛИЦАЈАЦ: Да.

УЧЕНИК: У реду.

Можете ли послати много, много болничара?

(ЗАВИЈАЊЕ СИРЕНЕ)

НАРАТОР: Нил Гарденер је први полицајац на лицу места.

-Енди, доле! (ПУЦЊА)

(ПУЦЊА СЕ НАСТАВЉА)

-Шифра 33, испаљени пуцњи. - ПОЛИЦАЈАЦ: Пуцњи у згради...

НАРАТОР: Гарденер на тренутак верује да је можда погодио једног од наоружаних људи.

МУШКАРАЦ ПОЛИЦАЈЦА: Неколико хитаца, шифра 33.

ПОЛИЦАЈКА: Свим јединицама, 73 је под ватром.

НАРАТОР: Крај пуцњаве са Гарденером

означава почетак напада Ерика и Дилана у школи.

(ГЛАСАН ПУЦАЊ)

(ПУЦЊИ)

(ВРИШТАЊЕ)

(ЗВОНИ ШКОЛСКОГ ЗВОНА)

(ДЕВОЈКА ВРИШТИ)

Склони се с пута!

СЕВИЏ: Па, прва ствар које се заиста сећам је када...

Једна жена је утрчала у библиотеку и рекла:

"Сви испод столова,"

"Напољу је клинац са пиштољем."

Да, то је био мој први пут као, „О, човече, нешто се дешава.“

Лези доле!

Сви, доле!

Завуци се испод столова!

СЕВИЏ: Мислим да су сви били превише шокирани да би заправо било шта урадили,

Знате, још увек су покушавали да схвате.

А онда, као што је рекла други пут, као: „Сакриј се под столовима!“

А онда су људи почели да реагују.

У почетку сам заправо мислио да је то само нешто, као,

случајна особа која је ушла са улице

и то је било као неки луди манијак или тако нешто.

У том тренутку му се није ни чинило да је то могао бити студент,

Јер нисам мислио да би ико у Колумбајну волео да почне да пуца у људе.

(ЕКСПЛОЗИЈА)

Ох!

Да! (СМЕХ)

-Само сам седео и чекао, знаш...-(ЗАВИЈАЊЕ СИРЕНА)

Претпостављам да сам се само надао да нећу умрети, заправо.

(ГОВОРИ ПОЛИЦАЈКА)

(НИЛСОН ГОВОРИ)

(ГОВОРИ ПОЛИЦАЈКА)

(НИЛСОН ГОВОРИ)

(ГОВОРИ ПОЛИЦАЈКА)

(НИЛСОН ГОВОРИ)

(ГОВОРИ ПОЛИЦАЈКА)

(НИЛСОН ГОВОРИ)

(ГОВОРИ ПОЛИЦАЈКА)

(ПУЦЊА)

Уверите се да су научне лабораторије закључане.

НАРАТОР: Дејв Сандерс још увек покушава да очисти ходнике.

Још пет полицијских јединица се приближава школи

Дејв Сандерс је тешко повређен,

Полазак убистава у школи ће ускоро почети.

Студент Колумбајна, Арон Ханси, се још увек крије у учионици за научне предмете.

када се један од његових учитеља врати, покушавајући да пронађе некога ко зна прву помоћ.

ХЕНСИ: Рекао сам им да јесам...

а онда је само направио луди бег преко ходника.

Бомбе су и даље експлодирале, оружје је и даље пуцало.

Могли су да се појаве иза угла било када.

(ПУЦЊА)

(ГЛАСНА ЕКСПЛОЗИЈА)

НАРАТОР: Дејв Сандерс је испузио из ходника

и срушио се у оближњој научној учионици.

Очајнички му је потребна медицинска помоћ.

ХЕНСИ: А онда смо прошли кроз задња врата

у основну научну собу, где сам нашао Дејва Сандерса.

-Господине Сандерс, у реду је, ту смо да вам помогнемо. (САНДЕРС ЈУДИ)

Арон је, болничари су на путу.

ХЕНСИ: Када сам први пут стигао до Дејва, био је свестан,

потпуно свестан шта се дешава.

Дакле, када смо стигли до њега, био је на стомаку.

Мислио сам да је упуцан из сачмарице или нечег сличног.

и само у груди из непосредне близине или нешто слично.

Мало ћемо те гурнути по леђима.

НАРАТОР: Арон брзо открива да је Дејв Сандерс

има улазну рану на сваком рамену.

ХЕНСИ: Када сам прегледао ситуацију...

Да, био је упуцан, а то није мала ствар,

али је био свестан и веома свестан своје околине.

Одлично му иде. Одлично вам иде, господине Сандерс.

НАРАТОР: Учитељица Тереза ​​Милер покушава да позове 911,

али линије су стално заузете.

Помоћ је на путу, не брините.

ХЕНСИ: Мислио сам да ћемо моћи...

да га изведем и да се може поправити,

оперисати се, ако је потребно, и опоравити се.

(СИРЕНЕ ЗАВИЈАЈУ)

НАРАТОР: До сада се испред школе налази шест полицијских јединица.

Неки се брину о уплашеним и повређеним ученицима око паркинза,

други обезбеђују периметар.

Пратећи стандардне полицијске процедуре,

који наглашавају потребу за обуздавањем инцидента,

Ниједан од официра се не упушта у школу да покуша да изазове убице.

(ОТКУЦАВАЊЕ САТОВА)

Нисам сигуран...

У наредних седам минута,

Ерик и Дилан ће извршити најбруталнији део свог напада на школу.

Напад на 56 студената и особља који су се крили у библиотеци.

Устани!

Сви са белим капама, устаните!

Ово је за сва срања која си нам нанео у протекле четири године.

СЕВИЏ: Рекли су: „Сви напоље!“

„Дићи ћемо библиотеку у ваздух“, а онда сам помислио,

„Па, можда само желе да дигну библиотеку у ваздух, као, неку врсту изјаве.“

Знаш, можда они заправо не желе никога да повреде.

Па ја некако...

Као што сам и размишљао, као можда само устајање

и остављајући их и пуштајући их да воле...

Уништили су гомилу књига, али онда, као, нико други није устао,

па сам помислио: „Ах, можда ћу једноставно остати.“

Добро, почећу да пуцам у сваком случају!

(ПУШКЕ СЕ РЕПЕТИРУЈУ)

(ШАПТАЊЕ) Боже мој, овде су.

ПОЛИЦАЈКА: У реду, останите са мном, госпођо,

Одлично ти иде, одлично ти иде, ок?

ПОЛИЦАЈКА: Сада су рекли да је отишао у библиотеку.

Он је у згради. У реду, отишли ​​су у библиотеку.

ДИВЉАК: Након што су прешли отприлике пола пута

у библиотеку је био тренутак када су ми се појавили у виду.

И онда сам могао да видим да су то заправо људи које познајем, студенти,

и мислио сам да су само ове две особе

обична, редовна деца, која су одједном, као,

дизање ствари у ваздух и пуцање,

и ја сам помислио: „Шта раде?“

Хајде да побијемо неке полицајце.

-(ПУЦЊАЊЕ)-Стрелац!

ПОЛИЦАЈКА: Тренутно пуцају у библиотеци.

(СИРЕНЕ ЗАВИЈАЈУ)

(ДЕВОЈКА ЈУЧИ)

Престани да кукаш.

(МЕТАЛНИ ЗВЕКОТИ)

Кукање.

(ПУЦАНЈ)

Желиш ли да умреш, а?

Па, сви ћемо умрети,

Свакако ћемо дићи школу у ваздух.

Рекли су...

Нешто о, као што је...

Као, „О, погледајте, то је мали црњуша“,

или нешто слично, и знао сам о коме причају.

Скок!

Овде је један црнац.

(Грунђање)

Хајде!

СЕВИЏ: А онда сам чуо још неке пуцњаве, знате, пуцње.

Не могу да верујем да сам то управо урадио/урадила...

Кул.

Претпоставио сам да су га упуцали, али као,

знаш, као да нисам могао да видим, па сам био

Претпостављам да се некако надам најбољем.

-(СИРЕНЕ ЗАВИЈАЈУ)-(ЗУЈУ ЛОПАТНИЦЕ ХЕЛИКОПТЕРА)

Ко је следећи спреман да умре?

НАРАТОР: Арон Ханси се сада бори да одржи Дејва Сандерса при свести.

Уз помоћ наставника и још једног ученика,

као и његов отац који телефоном пружа савете за прву помоћ од куће,

Арон користи породичне слике из новчаника Дејва Сандерса да би га натерао да прича.

Мислим да му је то заиста помогло са сликама јер

могли бисмо да се ослободимо питања „Како се осећаш?“, „Где те боли?“

Ух...

склоните се од песимистичне стране ствари

и покушајте да будете оптимистични,

и да види ствари које је волео.

-(ЕКСПЛОЗИЈА)-(ВРИСК)

Слушајте, ви преплашени говна,

Ова школа је мртва!

МУШКАР ПОЛИЦАЈАЦ: Ја сам позади,

Из зграде ми излази дим,

Овде сам са (нејасним) уређајем.

(ВРКАЊЕ)

(СМЕХ)

ДИЛАН: Патетично!

Молим те, не дозволи ми да умрем.

- Да ли верујете у Бога? - Да.

Зашто? Шта?

Зато што верујем, зато што су ме родитељи тако васпитали.

(ПУШКЕ СЕ РЕПЕТИРУЈУ)

(УЗБУЂЕНО ДИСАЊЕ У ПАНИЦИ)

НАРАТОР: Телефонска линија остављена отвореном, ауторка Пати Нилсон

снима звук убистава у библиотеци.

Током пуцњаве

Можеш чути Дилана како говори свашта.

људима пре него што их убије, али Ерик то не чини.

Мислим да постоји веома јасна разлика

између начина на који су њих двојица поступили у вези са пуцњавом тог дана.

И такође је невероватно тешко слушати,

чак и ако не знате људе које убијају и ко их убија.

Волео бих да видим његове чизме како ми се приближавају

кроз редове полица са књигама и помислио сам,

„Вау, то је то“, знаш.

И ја сам рекао: „Човече, ово...“

"Могао бих овде да умрем."

Било је прилично шокантно, претпостављам.

Ко је тамо доле? Идентификујте се.

И рекао сам: „То је Џон“, јер знате, помало сам га познавао

и надао сам се да ће се сетити да нисам спортиста

и да сам, знаш, покушала да се према њему опходим са поштовањем и тако то.

Џон Севиџ?

Да.

СЕВИЏ: Здраво, Дилане...

Шта радиш?

(ИЗДИШЕ) Само убијам људе.

Ох.

Било је једноставно језиво.

Један...

И онда сам га погледао и рекао:

„Хоћеш ли ме убити?“ А он је рекао: „Шта?“

Знаш, због противпожарних аларма и свега осталог.

Па сам питао: „Хоћеш ли ме убити?“

(ЗВОНИ ЗВОНА)

Хоћеш ли ме убити?

Не, човече, само излази одавде.

Само трчи.

Трчи.

Трчи!

НАРАТОР: Док се убиства неконтролисано одвијају у библиотеци

Присуство полиције напољу наставља да се повећава.

(НЕЈАСНОВАН РАЗГОВОР НА РАДИО-ВЕЗИ)

Пуцњава из библиотеке се јасно чује и пријављују је полицајци напољу,

који су удаљени само неколико десетина метара.

Полиција сада такође има добре описе Ерика и Дилана,

али ниједан официр неће ући у школу још пола сата.

Касније ће полиција рећи да су добили контрадикторне извештаје

о снајперу на крову и да је било чак осам наоружаних људи.

Такође, проблеми са комуникацијом су додатно отежали координацију.

РЕНДИ: И једна од ствари коју полиција не жели да знаш о том дану је...

Да 20. априла, док се врше погубљења,

док се ова невина деца убијају у библиотеци,

Спољна врата библиотеке су отворена

и полицајци који стоје поред својих аутомобила на травњаку напољу

слушају како се ова деца убијају.

И слушају и слушају

и никада их не спасавају и дозвољавају да буду убити.

И...

Шта год да кажу, то није прихватљиво.

А када причају о томе како су тог дана спасили много деце, то није истина.

Та деца су се спасила,

Изашли су из те школе, спасили су себе.

И као пример, Лиза Кројц,

девојка која је била упуцана и лежала је на поду,

до свести и губила свест, крварила је и они су је спасили,

Спасили су је, стигли су до ње око

15:45 поподне, а она је још увек била жива,

Имала је само среће што није искрварила до смрти.

СЕВИЏ: Заправо сам мислио да би могли да промене мишљење, па сам трчао што сам брже могао

у случају да одлуче да се окрену и пуцају ми у леђа.

-(ПУЦЊА СЕ НАСТАВЉА)-(КЛИКОВИ ОКИДАЧА)

ЕРИК: Немам више муниције.

Можда би требало да почнемо да убијамо људе ножевима, то би било забавније.

СЕВИЏ: Претпостављам да ме је то заиста навело да схватим колико је живот кратак, знаш.

Кад си млад, чини се да ће ти се свидети

Настави заувек и имаћеш пуно времена...

Немаш заувек.

НАРАТОР: Седмоминутни поход убистава у библиотеци

изненада се завршава непосредно пре 11:36.

(ЕКСПЛОЗИЈА)

Еван Тод...

НАРАТОР: Иако се Дилан сада суочава са једним од школских спортиста,

повређени Еван Тод, он прети и злоставља...

али не убија.

Да ли желиш да идеш у Доњи дом?

Имам још једну ствар да урадим.

НАРАТОР: Сада делује сведено на гест потиснутог беса.

Док Ерик и Дилан напусте библиотеку,

12 ученика у школи је мртво,

један учитељ умире,

и још 23 особе су повређене, многе од њих тешко.

Није било обрасца у нападу,

ниједна њихова жртва није издвојена

зато што је он или она фигура мржње.

(НЕЈАСНО ТЕЛЕФОНСКО ЧАСКАРКАЊЕ)

НАРАТОР: Још увек има стотине ученика

и наставници који се крију негде другде у школи.

ХЕНСИ: У једном тренутку, док је Тереза ​​још увек разговарала телефоном

и гледала је напоље кроз врата покушавајући да види шта се дешава,

Видела је како стрелци долазе низ ходник.

Напунили су своје ватрено оружје ту испред учионице.

Врата су имала прозор, тако да су могли директно да гледају унутра.

Сећам се да сам само скочио.

Било је страшно... То је вероватно била једна од најстрашнијих тачака.

целе муке, само зато што су били тамо.

МУШКАР ПОЛИЦАЈЦА: Да ли је још увек савестан?

ЧОВЕК: Да. Рекао је да је Дејв Сандерс.

Његово име је Дејв Сандерс,

МУШКАР ПОЛИЦАЈАЦ: Дејв Сандерс, у реду.

ХЕНСИ: Следећег јутра сам сазнао да је Дејв умро.

Дошло је као... Као велики шок...

Јер сам мислио да можемо да га изведемо

и могао би бити оперисан

и започните процес опоравка.

Срце ми се сломило кад сам помислио да је умро,

јер сам се трудио/ла колико сам могао/ла.

НАРАТОР: Ериково и Диланово кретање кроз школу сада делује бесциљно.

Ерикови тајни дневници и видео снимци

остављају јасан утисак поремећеног ума,

испуњен грандиозним и деструктивним плановима.

Дилан је, међутим, мистерија.

ЏУДИ: Да ли би Дилан био део тога? Не могу то да замислим.

Али да ли је могао бити на неки начин уплетен у то? Да.

И мислим да је Ерик био доминантан над Диланом,

Верујем да сам водио тај разговор

са Дилановим мајком након пуцњаве,

да је Дилан увек покушавао да буде ту за Ерика и да се заправо брине о њему

зато што Ерик није имао толико пријатеља.

Дилан је имао пријатеље, људи су волели Дилана.

Када смо се Ерик и ја први пут срели, и још доста времена након тога,

Нисам имао никакве назнаке да има и ту другу страну.

Један...

Да је био овако љут.

Мислим да није био у то време.

Ово би била бруцошка и друга година,

Не мислим да је у првој години био толико љут,

Био је у фудбалском тиму, дружио се са нама,

Радили смо свакакве ствари, хм...

Није имао ни приближно онај тињајући бес

што је касније урадио, на било који начин.

Био је другачија особа.

Колумбина се променила, и знам да је то променило њега, очигледно.

Али не мислим да је био ни приближно толико психотичан колико се испоставило.

ЕРИК: Мрзимо црнце, спике,

а посебно ви, бели комади говна.

Мрзимо те.

Знаш шта мрзим?

Расизам.

Свако ко мрзи Азијате, Мексиканце или било кога друге расе

само зато што су другачији.

Знаш шта мрзим? Фанове Звезданих ратова.

Направи си проклети живот, досадни штреберу.

Знаш шта мрзим?

Људи који возе споро у брзој траци.

Боже, ви људи не знате да возите!

НАРАТОР: Ерик покушава да детонира

једна од пропанских бомби од 20 фунти у кафетерији.

То је вероватно његов први покушај самоубиства током напада.

Постани прилично радиоактиван...

НАРАТОР: У месецима пре тога,

Ерику је био преписан антидепресив који се зове Золофт,

који се често користи за лечење опсесивно-компулзивног поремећаја.

Али изгледало је да се његово стање само погоршава.

Био је на Золофту шест недеља

и пријавио је да је обоје...

са убилачким и суицидалним идејама.

О томе стално размишљаш

повређивање себе или повређивање неког другог

и схватио је да то долази од лекова

као и лекари. Престали су да га лече.

Али све што је добио заузврат је било друго име бренда, добио је Лувокс.

НАРАТОР: На обдукцији Ерика Хариса,

Терапеутске количине Лувокса су откривене у његовом крвотоку.

Извештај о обдукцији Дилана Клиболда није пронашао трагове дроге.

Да ли је Ериков лек био још један елемент у трагедији у Колумбајну,

или је то било основно психијатријско стање које је требало да лекови лече?

Једно је сигурно,

Када је Ериков отац чуо за пуцњаву,

Одмах је помислио да би то могао бити његов син.

(ГОВОРИ ПОЛИЦАЈКА)

(ВЕЈН ХАРИС ГОВОРИ)

(ГОВОРИ ПОЛИЦАЈКА)

(ВЕЈН ХАРИС ГОВОРИ)

(ГОВОРИ ПОЛИЦАЈКА)

(ВЕЈН ХАРИС ГОВОРИ)

НАРАТОР: Три године пре Колумбине,

било је 10 инцидената америчких тинејџера

извршавајући ватрене нападе на њихову школу.

Ни у једном од ових случајева није погинуло више од пет људи.

Али Ерик и Дилан су кренули да убију стотине.

Сваки аспект њиховог живота је испитан

у потрази за једним узроком који објашњава како су могли да изврше масакр

са таквим предумишљајем и хладном безобзирношћу.

Али можда је одговор да не постоји само један узрок.

Да су Ерик и Дилан створени

сплетом околности

што им је дало средства и прилику

да изврше скандалозан чин тинејџерског тероризма.

А ово је било погоршано пропустима,

и пропусти полиције, родитеља, лекара и школе.

Теорија савршене олује, да их нико не зауставља, функционише изванредно.

Било је милион пута да је неко могао да ускочи.

Било је стотине и стотине пута

сама полиција је легално могла да их заустави,

могли су да их претраже, могли су да их зауставе,

Могао сам да одем и разговарам са родитељима.

Било је тренутака када су родитељи могли да интервенишу

и рекао: „Хеј, претражујем твоју собу.“

"О, види, 25 цевних бомби. Јао, нешто није у реду са тобом."

Један...

Било је милион пута када је то могло бити заустављено.

НАРАТОР: Како се приближава подне,

Ерик и Дилан крећу на своје последње путовање назад ка библиотеци.

Шесточлани полицијски SWAT тим спрема се да уђе у школу,

али са улаза на другом крају зграде.

Полиција ће претражити школу, учионицу по учионици

и стићи ће до библиотеке последњи од свих,

скоро три и по сата касније.

Од Колумбајне,

Локална полиција је преиспитала своју тактику

о ономе што називају непосредним претњама.

Полицајци који реагују на инциденте са пуцњавом сада су обучени да интервенишу рано.

Ерик и Дилан се враћају на врата библиотеке.

Страшни призори смрти обавијени су густим димом.

Направиће још један готово самоубилачки гест,

пре него што су окончали своје животе само неколико метара од многих својих жртава.

(ПУЦЊА)

(ПУЦЊА СЕ НАСТАВЉА)

НАРАТОР: Гледајући уназад...

Ерикови и Диланови кућни снимци носе застрашујуће упозорење.

(СМЕЈУЋИ СЕ)

Али мало ко је могао да замисли да ће фантазију претворити у трагедију.

Јуху! (СМЕХ)

Не, ти проклети панк сероњо,

Не замери се са тим проклетим дететом!

Ако то урадиш, откинућу ти проклету главу.

и забиј га тако дубоко у своју проклету гузицу

Искашљаваћеш перут четири проклета месеца!

Није ме брига шта кажеш,

Ако га икад поново додирнеш, убићу те!

Извући ћу ту проклету сачмарицу и разнети ти главу!

Разумеш ли, мало безвредно ђубре?

ЕРИК: Улаз, излаз.

(СМЕХ)

(ПУЦЊИ)

(ЈЕДАН ХИТАЊАК)

МУШКАРАЦ ПОЛИЦАЈЦА: У реду, шта имате за мене?

ЖЕНА: У реду, презиме је Харис.

- Да, схватили смо. - Први је Ерик.

-Ерик Харис? -Да, Ерик Харис.

- У реду. - Он је студент Колумбајна...

(НЕЈАСНОВАН РАЗГОВОР НА РАДИО-ВЕЗИ)

ДЕЧАК: Знам тачно како се зову,

и већ сам их једном чуо како о томе причају,

Знам их, мислио сам да су ми пријатељи.

- У реду. - Један од њих се зове Дилан Клиболд...

-У реду, ухватили смо га. - ЧОВЕК: Још немамо тачан број,

Претпостављамо, на основу онога што сам раније чуо, шест до осам напољу,

Још не знамо ко је повређен унутра...

ЧОВЕК 1: Како је господин Сандерс?

ЧОВЕК 2: Како је господин Сандерс сада?

ЧОВЕК 3: Још увек дише.