Mental health: What it is and why it matters | CBC Kids News

NE NE

Zašto ne pričamo više o mentalnom zdravlju

u Afričko Američkoj zajednici?

Sin...

Mentalno zdravlje

To je termin koji sam sigurna da ste čuli

da se koristi u školi ili na društvenim mrežama

Znate da je važno

i da je nešto o čemu ljudi pokušavaju

da podignu svest

Ali da li ste ikada zastali da razmislite

o tome šta to zapravo znači?

Zavirimo u to

Ovo je KN objašnjenje mentalnog zrdavlja

Svako ima mnetalno zdravlje,

ali šta to zapravo znači?

Koja je razlika između osećaja tuge

i depresije?

Osećanja nevoze

naspram imanja promećaja anksioznosti,

i šta možete uraditi da bi pomogli?

Da bih bolje razumela ovu temu,

kontaktirala sam nekoliko eksperata.

Ćao

Moje ime je Džeremi Parkin

i ja sam radnik za podršku zdravlju

prvog direktorata za

obrazovanje naroda Jukon

Ćao

Ja sam Dženifer Kori

Ja sam psiholog

ovde u Halifaksu

Moje ime je Simon Sonders i ja sam

licencirani terapeut u Kalgariju, Alberti

Dakle šta je mentalno zdravlje?

Pa, prema objašnjenjima naših eksperata,

to je termin korišćen za opisivanje našeg

socijalnog i emocionalnog blagostanja.

Mentalno zdravlje je podjednako važno kao

fizičko zdravlje

i o njemu se treba brinuti

isto koliko i o fizićkom.

Na njega utiče mnogo faktora,

poput genetike,

vašeg fizičkog zdravlja

životnih iskustava

i još drugih.

Svi smo pod stresom

i svi imamo mentalne potrebe

Da bismo se o našem mentalnom zdravlju,

moramo da izbalansiramo stres.

Ako zamislimo da svako od nas ima

stres korpu,

ona bi se punila

drugačijim stresovima:

Škola, konflikt sa prijateljima, porodica

sve različite stvari pune našu korpu.

Ali ako se prepuni,

može da učini da se osetimo preplavljeno,

pregorelo, ili gore.

Dakle da bismo se birnuli o našem mentalnom zdravlju,

moramo da budemo u mogućnosti

da umanjimo neki od stresova.

To možete postići: redovnim snom,

pravilnim jelom, kontaktom sa

prijateljima i porodicom,

izlaskom napolje, i

fizičkom aktivnošću.

Bilo šta što nam pomaže da e osetimo dobro.

Zamislite da svakiput

kada smanjite stres,

probuši se mala rupa u vašoj korpi,

otpuštajući tešinu

tog stresa.

Odršavanje balansa

je ključ mentalnog blagostanja.

mentalno blagostanje je doživotan proces

i za svakog je drugačiji.

To ne znači da smo uvek srećni,

već da smo u mogućnosti

da dobro upravljamo

svojim svakodnevnim životom.

Mentalno blagostanje je spektrum

koji ide gore-dole

kroz naš život.

Možda postoji još jedan termin

koji čujete.

Mentalna bolest.

Mentalne bolesti su jedan deo

mentalnog zdravlja.

Po anketi iz 2012,

jedan od tri kanađana pati od

mentalne bolesti

u svom životu.

Mentalne bolesti su dijagnoze,

koje mogu biti izdate od strane lekara

na osnovu simptoma

i toga kako oni utiču na život osobe.

Mentalne bolesti nisu isto što

i osećaj nelagode

kao normalnih reakcija

usled teških situacija,

kao što su gubitak voljene osobe ili

velike promene poput prelaska u drugu školu.

Svi imaju osećanja

koja su ponekad negativna,

poput tuge ili anksioznosti,

ali nemaju svi mentalne bolesti.

Dakle,

mentalne bolesti podrazumevaju

mentalne probleme koji su

povezani sa velikom količinom nelagode

I--

ili problemima sa funkcionisanjem u svakodnevnom životu.

Tuga, na primer,

NIJE mentalna bolest.

Ali ako ta duga dolazi u paru

sa drugim simptomima poput umora,

iritacija, manjka

užitka u stvarima

u kojima se ranije uživali,

to bi mogla da bude depresija.

Depresija JESTE mentalna bolest.

Još jedna česta briga oko mentalnog zdravlja

je anksioznost.

Svi mogu da budu pod stresoma

ili anksiozni ponekad,

ali nemaju svi poremećaj anksioznosti.

Zašto me činiš tako

svesnim sebe trenutno?

Zato što moram.

Zašto?

Jer ja sam anksioznost!

Ljudi sa mentalnim bolestima

mogu da zatraže lečenje.

Ono može biti u formi lekova

poput antidepresiva

ali može biti i

u formi terapije.

Kombinacija droge sa terapijom

je često preporučena.

Neke mentalne bolesti mogu da potraju

samo određen period,

ali mnoge su i doživotno zdravstveno stanje.

Ljudi sa mentalnim boletima

mogu da žive srećne i produktivne živote,

ali možda im je potrebna dodatna podrška,

kao bilo kome ko živi sa hroničnom bolesti.

Može biti jako teško razgovarati o

mentalnom zdravlju i mentalnim bolestima.

Ponekad se to može desiti usled

nečega što se zovu stigme.

Stigme su negativni stereotipi.

Stigme mogu da dovedu do diskriminacije i

mogu sprečiti ljude da

traže pomoć koja im je potrebna.

Jedan od načina na koji stigmatiziramo mentalne bolesti

je naš jezik.

Na primer,

nazivanje ljudi ludima ili psihopatama,

je stigmatiziranje jezika.

Čak i govoreći stvari poput ~ja imam OKP~

može ojačati stigmu.

Da, zapravo imam OKP.

O moj Bože, devojko,

ne, kao isto-

ah- baš sam OKP (smeh)

Ne, ja zapravo, j-ja imam-

OKP, Opsesivno-kompulsivni poremećaj,

je prava dijagnoza.

i šaliti se o tome

može biti štetno

prema onima koji

ZAPRAVO žive sa tim.

Neke stigme proizilaze

iz činjenice da

mentalne bolesti ne možemo videti

na naćin na koji bismo mogli

da vidimo fizičke bolesti

ili invaliditete.

Zato ih često nazivamo

nevidljivim invaliditetima.

Ovo može činiti ljude

neodlučnim da li

se neko muči,

ili ih možda i okrive

da su previše dramatični.