Unutar uma majstora odugovlačenja

Tim Urban zna da odugovlačenje nema smisla, ali nikad nije mogao da se reši navike čekanja poslednjeg trenutka da bi nešto uradio. U ovom urnebesnom i pronicljivom govoru, Urban nas vodi na putovanje kroz Jutjub terevenke, Vikipedijine zečje rupe i napade zurenja kroz prozor - i podstiče nas da još jednom razmislimo šta zaista odugovlačimo, pre nego što nam nestane vremena.

Dakle, na fakultetu,

studirao sam političke nauke,

što znači da sam morao da napišem
mnogo seminarskih.

Sad, kad normalan student piše seminarski,

mogao bi da započne s radom
malčice nalik ovome.

Znate -

(Smeh)

započinjete možda nešto sporije,

no završite dovoljno posla
u prvoj nedelji

pa, kad krenu teži dani kasnije,

sve se završi, sve ostaje uljudno.

(Smeh)

I ja bih želeo tako da radim.

To bi bio plan.

Sve bih pripremio,

ali onda, zapravo,
došao bi red na seminarski

i ja bih radio nešto slično ovome.

(Smeh)

To bi se desilo
prilikom pisanja svakog rada.

Ali onda je došao na red diplomski rad
od 90 stranica,

rad na kome bi trebalo
da radite godinu dana.

I znao sam da za takav rad,
moj normalan ritam rada ne dolazi u obzir.

Bio je to preveliki projekat.

Pa sam isplanirao sve,

i odlučio sam da ću morati
da radim na sledeći način.

Ovako bi se godina odvijala.

Krenuo bih lagano,

a onda bih zapeo jače
tokom središnjih meseci,

a onda bih na kraju
prebacio u najvišu brzinu,

baš poput malenih stepenica.

Koliko je teško peti se po stepenicama?

Ništa strašno, je l' da?

Ali onda se nešto smešno desilo.

Ti prvi meseci?

Došli su i prošli,

i ja nekako nisam mogao da radim.

Pa smo dobili sjajan nov prerađen plan.

(Smeh)

A onda -

(Smeh)

Međutim, onda su
i ti središnji meseci prošli,

a ja nisam zapravo ni reči napisao,

pa smo stigli dovde.

A onda su se dva meseca
pretvorila u jedan mesec,

koji se pretvorio u dve nedelje.

I jednog dana sam se probudio

s tri dana do krajnjeg roka,

a još nisam ni reči bio napisao,

pa sam uradio jedino što sam mogao:

napisao sam 90 strana za 72 sata,

provodeći ne jednu, već dve besane noći -

ljudi ne bi trebalo da provode
dve besane noći.

Jurio sam kroz kampus,

uskočio kao na usporenom snimku

i stigao tačno pre roka.

Mislio sam da se time sve završava.

No nedelju kasnije su me pozvali

sa fakulteta.

I pitali: "Da li je to Tim Urban?"

A ja sam rekao: "Da."

Rekli su: "Moramo razgovarati
o vašem diplomskom."

Rekao sam: "U redu."

A oni su rekli:

"To je najbolji rad koji smo ikad videli."

(Smeh)

(Aplauz)

To se nije desilo.

(Smeh)

Bio je to veoma, veoma loš diplomski.

(Smeh)

Samo sam hteo da uživam u tom trenu
u kom ste svi vi mislili:

"Ovaj lik je neverovatan!"

(Smeh)

Ne, ne, bio je veoma, veoma loš.

U svakom slučaju,
ja sam sad pisac blogova.

Pišem blog Wait But Why.

I pre nekoliko godina
sam odlučio da pišem o odugovlačenju.

Moje ponašanje je oduvek zbunjivalo
neotezala oko mene

i želeo sam da objasnim
neotezalima u svetu

šta se dešava u glavama otezala

i zašto smo to što jesmo.

Sad, pretpostavljao sam

da su mozgovi otezala zapravo drugačiji

od mozgova drugih ljudi.

Da bih ovo testirao,
pronašao sam MRI laboratoriju

koja mi je zapravo dopustila
da skeniram moj mozak

i mozak dokazanog neotezala,

kako bih mogao da ih uporedim.

Zapravo sam ih doneo
da bih vam danas pokazao.

Želim da pažljivo pogledate
i vidite možete li da zapazite razliku.

Znam da ako niste
obučeni stručnjak za mozak,

nije toliko očigledno,
no samo pogledajte, važi?

Dakle, ovo je mozak neotezala.

(Smeh)

Sad...

ovo je moj mozak.

(Smeh)

Postoji razlika.

Oba mozga imaju
Racionalnog Donosioca Odluka,

ali mozak otezala

takođe ima
Majmuna Trenutnog Zadovoljenja.

Sad, šta to znači za otezalo?

Znači da je sve u redu, dok se ovo desi.

[Ovo je savršen trenutak
da se nešto uradi.] [Nikako!]

Pa će Racionalni Donosilac Odluka
da racionalno odluči

da uradi nešto produktivno,

ali Majmunu se ne sviđa taj plan,

pa on zapravo preuzima kormilo

i kaže: "Zapravo, pročitajmo
čitavu stranicu Vikipedije

o skandalu sa Nensi Kerigan
i Tonjom Harding

jer sam se upravo setio da se to desilo."

(Smeh)

Onda -

(Smeh)

onda ćemo da pođemo do frižidera

da vidimo ima li šta novo u njemu
od proteklih 10 minuta.

Posle toga se bacamo na Jutjub spiralu,

koja počinje snimcima
Ričarda Fejnmana koji priča o magnetima,

a završava se mnogo, mnogo kasnije
gledanjem intervjua

s majkom Džastina Bibera.

(Smeh)

"Sve će to da potraje neko vreme,

pa nećemo zaista da imamo mesta
u rasporedu za bilo kakav rad danas.

Izvini!"

(Uzdah)

Sad, šta se ovde dešava?

Majmun Trenutnog Zadovoljenja
se ne čini kao momak

kog želite za kormilom.

On u potpunosti živi u sadašnjem trenutku.

Nema sećanja na prošlost,
nema poimanje o budućnosti

i jedino mari za dve stvari:

lakoću i zabavu.

Sad, u životinjskom svetu
to sasvim dobro funkcioniše.

Ako ste pas

i provedete čitav život ne radeći bilo šta
osim lakih i zabavnih stvari,

vi ste šampion!

(Smeh)

A za Majmuna,

ljudi su samo još jedna životinjska vrsta.

Morate da budete naspavani, nahranjeni
i da podarite novu generaciju,

što je u plemensko vreme
možda bilo sasvim u redu.

No, ako ste primetili,
trenutno ne živimo u plemenima.

U naprednoj smo civilizaciji,
a majmun pojma nema šta je to.

Zbog toga imamo
još jednog momka u mozgu,

Racionalnog Donosioca Odluka,

koji nam omogućuje da radimo
nešto što druge životinje ne mogu.

Možemo da zamislimo budućnost.

Možemo da vidimo širu sliku.

Možemo dugoročno da planiramo.

I on želi sve to da uzme u obzir.

Želi prosto da nas natera da radimo,

šta god ima smisla da trenutno radimo.

Sad, ponekad je smisleno

raditi stvari koje su lake i zabavne,

kao kad večerate ili idete u krevet

ili kad uživate u zasluženoj dokolici.

Zato dolazi do preklapanja.

Ponekad se slažu.

No ponekad više ima smisla

raditi stvari koje su teže
i manje prijatne,

zarad šire slike.

I tad nastaje konflikt.

A za otezalo,

taj konflikt se završava
svaki put na određen način,

ostavljajući ga da provodi mnogo vremena
u ovoj narandžastoj zoni,

lagodnom i zabavnom mestu
koje je potpuno van Kruga Smisla.

Zovem to Mračnim igralištem.

(Smeh)

Sad, Mračno igralište je mesto

koje svi vi prisutna otezala
znate veoma dobro.

Tu se dokoliči

u vreme
kad ne biste trebali da dokoličite.

Zabava koju imate na Mračnom igralištu

nije zaista zabavna
jer je u potpunosti nezaslužena

i u vazduhu se oseća krivica,
užas, nespokoj, samoprezir -

sva ta divna osećanja koja otezala imaju.

A pitanje, u ovom slučaju,
je: s Majmunom za kormilom,

kako otezalo ikad stigne
do ove plave zone,

manje prijatnog mesta,
ali mesta gde se važne stvari dešavaju?

Pa, izgleda da otezalo ima anđela čuvara,

nekoga ko ga uvek nadgleda i pazi na njega

u najmračnijim trenucima -

nekoga po imenu Panično Čudovište.

(Smeh)

Sad, Panično Čudovište
je uspavano većinu vremena,

ali se naglo probudi
svaki put kad se krajnji rok primakne

ili kad postoji opasnost
od javnog sramoćenja,

poslovne katastrofe
ili neke druge zastrašujuće posledice.

A najvažnije je da se Majmun
jedino njega plaši.

Sad, on je nedavno postao
prilično važan u mom životu

jer su mi ljudi sa TED-a
prišli pre šest meseci

i pozvali me da održim TED govor.

(Smeh)

Sad, naravno da sam pristao.

Oduvek mi je bio san
da sam održao TED govor u prošlosti.

(Smeh)

(Aplauz)

Međutim u sred ovog uzbuđenja,

Racionalni Donosilac Odluka
je imao nešto drugo na pameti.

Pitao je: "Je li nam jasno
na šta smo upravo pristali?

Razumemo li šta će da se desi
jednog dana u budućnosti?

Moramo da sednemo
i da odmah radimo na ovome."

A Majmun je rekao: "Potpuno se slažem,
ali hajde da otvorimo Gugl Zemlju

i zumirajmo donji deo Indije,
nekih 60-ak metara iznad zemlje

i pomerajmo se ka gore nekih dva i po sata
dok stignemo do vrha države,

kako bismo stekli bolji utisak o Indiji."

(Smeh)

Pa smo to i radili tog dana.

(Smeh)

Kako je šest meseci prešlo u četiri,
a onda u dva i u jedan,

ljudi sa TED-a su odlučili
da objave spisak govornika.

Ja sam otvorio vebsajt i tu je bio moj lik

kako zuri u mene.

I pogodite ko se probudio?

(Smeh)

Pa je Panično Čudovište
počelo da gubi razum

i nekoliko sekundi kasnije
čitav sistem je u haosu.

(Smeh)

A Majmun - sećate se, on se plaši
Paničnog Čudovišta -

hop, odvera se uz drvo!

I konačno,

konačno, Racionalni Donosilac Odluka
može preuzeti kormilo

i ja mogu početi da radim na govoru.

Sad, Panično Čudovište objašnjava

sve vidove otezalovog
krajnje nenormalnog ponašanja,

kao kako neko kao ja
može da provede dve nedelje

u nemogućnosti da započne
uvodnu rečenicu rada,

a onda nekim čudom
otkrije neverovatnu radnu etiku

da ostane budan celu noć
i napiše osam stranica.

A čitava ova situacija sa ova tri lika -

to je otezalov sistem.

Nije lepo, ali naposletku funkcioniše.

O ovome sam odlučio da pišem
pre nekoliko godina na svom blogu.

Kad sam završio, reakcije su me oduševile.

Bukvalno sam primio na hiljade imejlova

od raznih ljudi iz čitavog sveta,

koji se bave raznim stvarima.

Bilo je tu medicinskih sestara,
bankara, slikara, inženjera

i mnogo, mnogo doktoranada.

(Smeh)

I svi su mi pisali,
govoreći jedno te isto:

"I ja imam ovaj problem."

No zatekao me je kontrast
između svetlog tona mog članka

i natmurenosti ovih imejlova.

Ovi ljudi su pisali vidno isfrustrirani

zbog toga šta im je odugovlačenje
napravilo od života,

zbog toga šta im je ovaj Majmun uradio.

I ja sam razmislio o ovome i rekao:

dobro, ako otezalov sistem funkcioniše,
onda o čemu se radi?

Zašto su svi ovi ljudi tako neraspoloženi?

Pa, izgleda da postoje
dva tipa odugovlačenja.

Sve o čemu sam danas govorio,
svi navedeni primeri,

svi su imali rokove.

A kad postoje rokovi,

efekti odugovlačenja
su obuzdani kratkoročnošću

jer se umeša Panično Čudovište.

Ali postoji drugi vid odugovlačenja

koji se dešava u situacijama
koje nemaju rokove.

Pa, ako želite karijeru
gde ste samozaposleni -

nešto iz umetnosti,
neki vid preduzetništva -

ne postoje rokovi za te stvari u početku
jer se ništa ne dešava,

sve dok ne izađete i vredno radite

da biste dobili zalet, pokrenuli stvari.

Tu su i razne druge važne stvari
mimo vaših karijera

koje ne uključuju rokove,

poput posećivanja porodice
ili vežbanja ili brige o zdravlju,

rada na vašoj ljubavnoj vezi

ili izlaska iz ljubavne veze
koja ne funkcioniše.

Sad, ako je jedini mehanizam otezala
da odradi teške stvari

Panično Čudovište, onda je to problem

jer se tokom svih ovih situacija
bez rokova

Panično Čudovište ne pojavljuje.

Nema razloga za buđenje,

pa efekti odugovlačenja nisu obuzdani;

prosto se razvlače u beskonačnost.

A o ovom dugoročnom vidu odugovlačenja

koje je daleko manje vidljivo
i manje se o njemu priča

nego o zabavnijem, kratkoročnom,
zasnovanom na rokovima.

Obično patimo od njega
tiho i u samoći.

I može da bude uzrok

velike količine dugoročnog jada i kajanja.

I pomislio sam kako je to razlog
zašto mi ti ljudi pišu

i zato su u tako lošem stanju.

Ne jadikuju oni zbog nekog projekta.

Već su se zbog dugoročnog odugovlačenja
ponekad osećali kao posmatrači

sopstvenog života.

Nisu bili razočarani
jer nisu mogli da ostvare snove;

već čak nisu bili u stanju
da počnu da ih jure.

Pa sam iščitavao ove imejlove
i imao sam maleno otkrovenje -

došao sam do zaključka
da ne postoje neotezala.

Tako je - mislim da ste svi vi otezala.

Sad, možda svi niste nered,

poput nekih od nas,

(Smeh)

a neki od vas možda imate
zdrave odnose s rokovima,

ali upamtite:
najprepredeniji Majmunov trik

je kad nema rokova.

Sad želim da vam pokažem poslednju stvar.

Ovo zovem Životnim kalendarom.

Imamo jedno polje
za svaku nedelju 90-ogodišnjeg života.

Nema previše polja,

naročito jer smo ih već
gomilu iskoristili.

Mislim da bi svi trebalo
da se pažljivo zagledamo u taj kalendar.

Trebalo bi da razmislimo
šta zaista odugovlačimo

jer svako odugovlači nešto u životu.

Moramo da budemo svesni
Majmuna Trenutnog Zadovoljenja.

To je posao za sve nas.

I kako tu nema previše polja,

to je posao koji bi verovatno
trebalo započeti danas.

Pa, možda ne danas, ali...

(Smeh)

Znate.

Nekad uskoro.

Hvala vam.

(Aplauz)