Otkrovenja iz proplesanog života

"Ples može uzdići ljudsko iskustvo iznad reči", kaže Džudit Džemison, umetička direktorka, emeritus Američkog Plesnog Teatra Alvin Ejli. Između izvođenja delova klasika Alvina Ejlija "Oktrovenja" i "Plač", Džemison podsjeća na istrajnu moć plesa da transformiše istoriju u umetnost koja ushićuje publiku širom sveta.
(Nastupaju: Solomon Dima, Samanta Figins, Konstanz Stamatiou)

(Muzika:"Hodajte kroz vodu",
Ela Dženkins)

Hodajte kroz vodu

Hodajte kroz vodu, deco

Hodajte kroz vodu

Bog će da uznemiri vodu

O, zašto ne hodate kroz vodu

Hodajte kroz vodu

Hodajte kroz vodu

Bog će da uznemiri vodu

Vidite li čoveka u belom

Bog će da uznemiri vodu

Izgleda kao čovek Izraelita

Bog će da uznemiri vodu

Hodajte kroz vodu

Hodajte kroz vodu, deco

Hodajte kroz vodu

Bog će da uznemiri vodu

Vidite čoveka u crvenom

Bog će da uznemiri vodu

Izgleda kao čovek kojeg je Mojsije vodio

Bog će da uznemiri vodu

Hodajte kroz vodu

Hodajte kroz vodu, deco

Hodajte kroz vodu

Bog će da uznemiri vodu

Nije li moj Gospod izručio Danijela

Danijela, Danijela

Nije li moj Gospod izručio Danijela

Zašto ne i svakog čoveka, onda

Nije li moj gospod izručio Danijela

Danijela, Danijela,

Nije li moj Gospod izručio Danijela

Onda zašto ne i svakog drugog čoveka?

Čovek je pošao na reku

Čovek je pošao na reku

Čovek je pošao na reku

Pošao je da se pomoli

Čovek je pošao na reku

Čovek je pošao na reku

Čovek je pošao na reku

Da spere svoje grehe

Prao je celi dan, prao je celu noć

Prao je dok ga ne zaboleše ruke

Prao je celi dan, prao je celu noć

Sve dok nije mogao više prati

Čovek je pošao na reku

Čovek je pošao na reku

Čovek je pošao na reku

(Muzika prestaje)

(Aplauz)

(Džulijet Blejk) A sada, poželimo
dobrodošlicu umetničkom direktoru,

emeritusu Alvin Ejli
Američke Akademije Plesnog Teatra

Džudit Džemison.

(Aplauz)

Džudit Džemison: Hvala.

Kako ste svi?

(Publika otpozdravlja)

DžDž: Znate, da ste upravo bili u crkvi?

(Smeh)

Upravo ste videli krštenje, zar ne?

Ovo je iz predvnog komada
koji je g. Ejli stvorio 1960.

nazvanog "Otkrovenja".

G. Ejli je sa 29 godina radio koreografiju
za ovo remek delo.

Bilo je izvođeno širom sveta
i svugde prihvaćeno

jer on je razumeo čovečnost u svima nama.

"Otkrovenja" je meditacija o putovanju
koje svi prolazimo u životu

nadajmo se, kao pobednici.

To je bila magija Alvina Ejlija -

znao je da vidi vas, u publici,

da vidi mene, kao plesačicu,

i da vidi vezu između nas,

i stvorio je koreografije
koje su nas sve povezivale.

Tako da ste osetili
da je pričao vašu priču,

a ja sam osetila da plešem svoju.

Počela sam da plešem sa 6 godina

u Filadelfiji.

Bila sam mršava...

(Smeh)

Crna čokolada,

i dete sa nogama do pazuha.

I moj prvi nastup bio je
u plesnoj školi Džudimar

u crvenoj kariranoj majici,

farmerkama sa tregerima, rozim baletankama

i plesali smo uz "I'm an Old Cowhand
from the Rio Grande."

Volela sam svaki minut.

Mislim bukvalno sam volela
svaki minut toga,

naročito kada sam čula aplauz,

i znala sam odmah, sa 6 godina, rekla sam:

"To je za mene"

(Smeh)

Sa 6 godina ne misliš

da će to biti tvoja životna karijera,

ali to je bilo savršeno u tom momentu.

Otplesala sam svoj put
kroz školu i koledž,

i još uvek nisam shvatala
da je to ono što želim da radim.

Pošla sam na audiciju,

na kojoj sam bila užasna -

to je jedina audicija
koju sam imala u životu -

i kada su me pustili sa audicije -

rekli su "Hvala mnogo" i za mene

je to značilo - prošla sam.

(Smeh)

Potrčala sam stepenicama,

i jedan čovek je sedeo na stepenicama.

Jedva da sam ga primetila.

Bio je posmatrač.

Tri dana kasnije, on me je pozvao

i pitao hoću li da se pridružim
Američkom Plesnom Teatru Alvin Ejli.

I tako se desilo, to je to.

Bez drame ili traume.

(Aplauz)

Provela sam 15 godina plešući sa trupom,

a onda sam njome upravljala oko 21 godinu.

Ako si bio crn i Afroamerikacan i plesač

između 1940-ih i 1970-ih,

imao si puno toga da kažeš

jer se tvoj glas nije potpuno čuo

i nisi bio istinski predstavljen.

Alvin Ejli je imao hrabrost,

baš u vreme Pokreta za građanska prava,

da kaže istinu o tome ko smo

da su naša kreativnost i lepota

naša inteligencija, naši talenti

svojstveni deo šarolike američke kulture.

Naša mantra je uvek bila
da edukujemo, da zabavimo,

i da podignemo našu publiku.

G. Ejli je verovao
da je ples došao od ljudi

i da treba im bude vraćen nazad.

Nismo plesali u vakuumu.

Naša misija je bila da služimo ljudima.

Danas to zovemo dosezanje,

ali to je uvek bio deo toga
ko smo bili i ko smo još uvek,

60 godina kasnije, do danas.

Uključivanje publike

uvek je bio važan deo identiteta trupe.

Mi se pitamo za koga mi plešemo?

Zašto plešemo ako ne da pokažemo
ljudima šta znači biti čovek

i da se povežemo sa publikom
za koju plešemo.

Uvek smo vodili računa da zajednica razume

da je to što radimo deo njihovog nasleđa.

Mi ne radimo ovo samo u Americi,

već širom sveta.

Idemo na turneje češće
od bilo koje trupe u svetu.

Nakon što je Nelson Mendela
pušten iz zatvora,

pomislila sam, vreme je
za put u Južnu Afriku.

I to je stvarno bilo dosezanje.

Išli smo u Johanesburg, Soveto,

i neke druge gradove
koji su bili u stvarno užasnom stanju.

I shvatila sam, tamo, rekla sam:

"Evo nas u srcu Majke Afrike,

i pokušavamo da naučimo
ove ljude da plešu?"

(Smeh)

Ali njih je zanimalo naše Afroamerikanstvo

i kultura koju smo razvijali
poslednjih 400 godina.

Imali smo tuneje širom
celog sveta, mnogo puta.

I bilo u Evropi,
bilo u Južnoj Americi, Aziji

ili negde drugde

publika je oduševljena i uzbuđena.

Vi ste zvučali oduševljeno i uzbuđeno.

Ponekad sa suzama u očima,

zato što neverbalna komunikacija
starno funkcioniše.

I sve je u prihvatanju svakoga.

Alvin nije morao da nam objašnjava

šta se dešavalo u to vreme,
šezdesetih i sedamdesetih;

bilo je očigledno zašto radimo taj posao.

Znao je istinu tih vremena,

i nije se plašio da je otkrije kroz ples.

Dodirnuo je sve emocije
koje je osetio i koje smo osetili.

Od ljutnje do sreće,

do besa i svega između.

Poznavao nas je.

Uzeo je našu istoriju
i pretvorio ju je u moćan ples.

On i ja smo se generacijski preklapali.

Nije bilo potrebe da mnogo razgovaramo,

jer smo implicitno razumeli
zajedničku odgovrnost.

Tako, kada me je pitao da preuzmem trupu

pre nego što je preminuo, 1989.

osetila sam se spremnom da nastavim.

Alvin i ja smo bili
kao delovi istog stabla.

On, korenje i stablo,

i mi grane.

Ja sam bila njegova muza.

Svi smo bili njegove muze.

Balet "Plač"

koji su možda neki od vas gledali -

sada ćete videti jedan njegov deo -

pravljen je po meni,

i Alvin ga je posvetio svim crnim ženama,

naročito našim majkama.

Kada smo Alvin i ja pošli u studio,

naravno da nije mislio

"Sad kreiram genijalno delo".

Da li znate umetnika koji radi tako nešto?

Ne ideš u studio

da kreiraš išta

sem onog što iskreno izlazi
iz tvog srca i duha.

I veruješ da imaš plesača
sa kojim to možeš da podeliš.

Mesto proba je sveto mesto

koje ne treba uznemiravati

jer se tu komunicira duhom.

I bolje bi ti bilo da imaš dobru tehniku

da bi mogao da plešeš.

(Smeh)

On je doveo svog Alvina "Plaču",
a ja svoju Džudi.

Samo sam radila korake.

I to je bio rođendanski poklon
za njegovu majku,

jer nije mogao da priušti
opipljivi poklon.

Kada sam igrala po prvi put,

bilo je fizički
i emocionalno iscrpljujuće.

Nisam pre toga otplesala
ceo balet od početka do kraja.

Komad traje 16 minuta.

Govori o ponosnoj ženi
koja je stigla do pakla i nazad,

tokom puta preko Atlantika.

Iscrpljena je,

ona je kraljica,

i u ovom delu videćete njen trijumf.

Uspela je,

i u poslednjem koraku, ona

pobeđuje sve negativno

svojom ogromnom snagom.

U poslednjem koraku, ona kopa u zemlju

i poseže ka nebu...

zato što čisti prostor
za sledeće putovanje.

Izvela sam ga 1971.

i još uvek čistimo prostor.

A sad, dozvolite mi za kraj
još jednu stvar.

Evo nas u 21. veku,

i dalje u brobi za građanska prava.

Ni dan ne prođe

a da nas nešto ne podseti
na neprestanu borbu.

Verujem da ples može uzdići
ljudsko iskustvo

iznad reči.

I kada sediš u mraku,

u pozorištu,

i proživljavaš lično iskustvo,

ne osećaš se zatvoreno
ili pogrešno shvaćeno.

Osećaš se otvoreno,

živo,

i nadamo se,

inspirisano.

Hvala.

(Aplauz)

(Muzika: "Right on. Be free"
od East Harlem)

Želim da idem gde severni vetar duva

Želim da znam što soko zna

Želim da idem gde divlja guska ide

Visoko-leteća ptico,
visoko-leteća ptico, odleti

Želim oblake iznad moje glave

Neću krevet iz prodavnice

Ima da živim dok ne umrem

Majko, majko, majko
Spasi svoje dete

Baš tako, budite slobodni

Baš tako, budite slobodni

Baš tako, budite slobodni

Neću krevet iz prodavnice

Baš tako

Hoću oblake iznad glave

Budite slobodni

Nema vremena za strah

Majko, majko, majko
spasi svoje dete

(Muzika)

Neću krevet iz prodavnice

Baš tako

Hoću oblake iznad moje glave

Budite slobodni

Nema vremena za strah

Majko spasi svoje dete

Hoću da vidim dugu na nebu

Hoću da gledam oblake dok prolaze

Možda mi smanji teret

Gospode, Gospode, Gospode
Gde ću biti sutra veče?

Baš tako

Budite slobodni

Baš tako, budite slobodni

Baš tako, budite slobodni

Baš tako, budite slobodni

Baš tako, budite slobodni

Baš tako, budite slobodni

Baš tako, budite slobodni

(Muzika prestaje)

(Aplauz)

(Ovacije)

(Aplauz)

(Ovacije)

(Aplauz)