-
Оно чему се надам да ћу постићи у овом снимку јесте да вам
-
приближим појам интервала,
-
а такође и размислимо о начинима на које можемо приказати један интервал,
-
илити означавања интервала.
-
Управо овде имам бројевну праву.
-
Рецимо да сам желео да причам о
-
интервалу на бројевној правој који креће од минус три и иде до два.
-
Дакле, водим рачуна о овоме... Дозволите ми да употребим другу боју.
-
Рецимо да водим рачуна о овом интервалу овде.
-
Водим рачуна о свим бројевима од минус три до два.
-
Па, у циљу да будемо још прецизнији, морам бити јасан.
-
Да ли ћу укључити минус три и два,
-
или нећу укључити минус три и два,
-
или ћу можда укључити само једно од њих.
-
Дакле, ако укључујем минус три и два,
-
тада ћу попунити кружиће.
-
Значи, ово овде, попуњавам минус три и
-
два, што значи да минус три и два
-
припадају интервалу.
-
А када укључите крајње тачке,
-
ово се назива затворен интервал.
-
Затворен интервал.
-
А управо сам вам показао како вам могу представити то
-
на бројевној правој, попуњавањем крајњих тачака
-
и постоји више начина да причамо о
-
овом интервалу математичким језиком.
-
Могао бих рећи да је ово све...
-
Рецимо да ова бројевна права
-
приказује различите вредности за х.
-
Могао бих рећи да су ово све иксеви
-
који су између минус три и два.
-
И приметите, имам минус три је мање или једнако х, или је једнако х.
-
тако да нам то говори да х може бити једнако,
-
да х може бити једнако минус три.
-
И онда имамо х је мање, или једнако плус два,
-
дакле, то значи да х може бити једнако плус два,
-
тако да је то затворен интервал.
-
Други начин на који можемо представити овај затворен интервал
-
јесте да можемо рећи, у реду, говоримо о интервалу
-
између, и можемо употребити угласте (средње) заграде
-
пошто је то затворен интервал,
-
минус три и два, и још једном
-
употребићу овде угласте (средње) заграде, ове заграде нам говоре
-
да ми укључујемо, ова заграда лево каже да
-
укључујемо минус три, а ова заграда у десно
-
каже да укључујемо плус два, у нашем интервалу.
-
Понекад можете видети ствари
-
записане малчице више математички.
-
Можете видети да х припада реалним бројевима као што су...
-
И могао бих уоквирити ово овде витичасте (велике) заграде, овако.
-
Ове витичасте (велике) заграде кажу да
-
говоримо о скупу вредности
-
и кажемо да је скуп свих иксева
-
који припадају скупу реалних бројева
-
дакле, ово је само фенси математичка нотација,
-
х припада скупу реалних бројева.
-
Користим овде грчко слово eпсилон.
-
у је са особином да припада скупу реалних бројева.
-
Ова вертикална линија значи "са особином",
-
минус три је мање од х је мање од...
-
минус три је мање, или једнако х,
-
је мање, или једнако два.
-
Могао бих то такође записати овако.
-
Могао бих записати х припада скупу реалних бројева
-
са особином да х припада, са особином да х припада
-
овом затвореном скупу, укључујем овде крајње тачке.
-
Дакле, ово су све различити начини означавања
-
или представљања истог интервала.
-
Урадимо још неколико примера овде.
-
Дакле, хајде да... Дозволите ми да нацртам бројевну праву поново.
-
Значи, бројевна права.
-
А сада ми дозволите да... Дозволите ми да креирам отворен интервал.
-
Отворен интервал због тога
-
да јасно увидимо разлику.
-
Рецимо да желим да говорим о
-
вредностима између минус један и четири.
-
Дозволите ми да употребим различиту боју.
-
Дакле, вредности између минус један и четири,
-
али не желим да укључим минус један и четири.
-
Значи, ово ће бити отворен интервал.
-
Тако да нећу укључити четири,
-
и нећу укључити минус један.
-
Приметите, имам отворен кружић овде.
-
Овде смо имали затворен круг, затворен круг ми говори
-
да укључујем минус три и два.
-
Сада овде имам отворен круг, тако да то говори да не,
-
то су све вредности између минус један и четири.
-
Минус 0,9999999 ће бити укључен,
-
али минус један неће бити укључен.
-
А 3,999999 ће бити укључен,
-
али четири неће бити укључен.
-
Дакле, како ћемо...
-
Шта би била ознака за ово?
-
Па, овде бисмо могли рећи да ће х припадати
-
реалним бројевима као што је минус један...
-
нећу рећи мањи, или једнак,
-
пошто х не може бити једнак минус један,
-
дакле, минус један је строго мање од х,
-
је строго мање од четири.
-
Приметите, не мање, или једнако, пошто не може
-
бити једнако четири, четири није укључено.
-
Значи то је један начин да изразимо то.
-
Други начин, могао бих записати то овако.
-
х припада скупу реалних бројева са особином
-
да је х...
-
сада инетервал иде од минус један до четири,
-
али нећу употребити ове заграде.
-
Ове заграде кажу, "Хеј, дозволите ми да укључим крајње тачке",
-
али нећу их укључити,
-
дакле, нећу ставити угласте (средње) заграде овде.
-
Обле (мале) заграде.
-
Дакле, ово нам говори да имамо посла са једним отвореним интервалом.
-
Ово овде, дајте да разјасним,
-
ово је отворен интревал.
-
Сада се вероватно чудите, у реду, у овом случају,
-
обе крајње тачке су укључене, то је затворен интервал.
-
У овом случају, обе крајње тачке су искључене,
-
то је отворен интервал.
-
Можете ли имати случајеве ког којих је једна крајња тачка укључена,
-
а једна искључена, а одговор је апсолутно.
-
Да видимо један пример тога.
-
Узећу нову бројевну праву овде.
-
Друга бројевна права.
-
И рецимо да желимо...
-
Заправо, дозволите ми да урадим то другачије.
-
Дајте да запишем прво то, а онда представим то графички.
-
Дакле, рецимо да размишљам о свим иксевима
-
који припадају скупу реалних бројева који
-
рецимо, минус четири није укључен, је мање од х
-
је мање, или једнако минус један.
-
Дакле, сада минус један је укључен.
-
Дакле, нећемо укључити минус четири.
-
Минус четири је строго мање од,
-
не мање, или једнако,
-
дакле, х не може бити једнако минус четири, отворен кружић тамо.
-
Али х може бити једнако минус један.
-
Мора бити мањи, или једнак минус један.
-
Може бити једнак минус један
-
тако да ћу попунити кружић тамо.
-
И то је све између тога.
-
Да сам желео да запишем то овако могао бих записати
-
х припада скупу реалних бројева са особином
-
х припада интервалу
-
дакле, ићи ће између минус четири и минус један,
-
али не укључујемо минус четири.
-
Имамо овде отворен кружић
-
тако да ћу ставити обле (мале) заграде на ту страну,
-
али укључујемо минус један.
-
Укључујемо минус један.
-
Дакле, ставићемо угласту (средњу) заграду на ту страну.
-
То, тамо, била би аналитичка ознака.
-
Сада постоје друге ствари које можете учинити
-
са ознаком интервала.
-
Могли бисте рећи, хеј, све осим неких вредности.
-
Допустите ми да дам други пример.
-
Дајмо други пример овде.
-
Рецимо да желимо да разговарамо о свим реалним бројевима
-
осим јединице.
-
Желимо да укључимо све реалне бројеве.
-
Све реалне бројеве осим јединице.
-
Осим јединице, дакле, искључићемо јединицу овде,
-
отворен кружић, али то може бити било који други реалан број.
-
Онда, како можемо означити ово?
-
Па, могли бисмо записати х припада скупу реалних бројева
-
са особином да није једнако један.
-
Дакле, овде кажем да х може бити реалан број,
-
али не може бити једнак један.
-
Он може бити све остало, али не може бити једнак један.
-
И постоје други начини записивања овог потпуно истог интервала.
-
Могли бисте рећи да х припада скупу реалних бројева
-
са особином да је мањи од један,
-
или је већи од један.
-
Дакле, можете записати то тако.
-
Или бисте могли урадити нешто интересантно.
-
Ово је начин на који бих употребио, ово је краће
-
и то чини то веома јасним.
-
Кажете, хеј, све осим јединице.
-
Али могли бисте учинити нешто фенси, можете рећи
-
х припада скупу реалних бројева са особином да х припада
-
скупу од минус бесконачно до један,
-
не укључујући један, или х припада скупу од...
-
или скупу интервала који иде од један,
-
не укључујући један све до плус,
-
све до плус бесконачно.
-
А када имамо посла са минус бесконачно,
-
или плус бесконачно, увек стављате обле (мале) заграде.
-
А поглед да не морате увек укључити све
-
све до бесконачно.
-
То треба да буде бар отворено на крајњој тачки
-
пошто бесконачно нема краја.
-
Дакле, увек желите да ставите обле (мале) заграде ако
-
говорите о бесконачно, или минус бесконачно.
-
То није заиста крајња тачка,
-
она се наставља заувек.
-
Дакле, користите ознаку за отворен интервал,
-
бар на крају, и приметите да не укључујемо
-
не укључујемо ни јединицу, тако да ако х припада
-
овом интервалу, или том интервалу,
-
он може бити све друго осим јединице.
-
Али ово би била једноставнија ознака
-
која описује то.