Mit o Prometeju - Izolt Gilespi (Iseult Gillespie)

Psetite našu stranicu na Patreonu: https://www.patreon.com/teded

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-myth-of-prometheus-iseult-gillespie

Pre stvaranja čovečanstva, grčki bogovi su pobedili u velikoj bici protiv rase džinova nazvanih Titani. Većina Titana je uništena ili proterana u večni pakao Tartar. Međutim, Titan Prometej, čije ime znači predviđanje, ubedio je svog brata Epimeteja da se bori s njim na strani bogova. Izolt Gilespi deli sa nama mit o Prometeju.

Lekcija: Izolt Gilespi; režija: Lea Kravčik.

Velika zahvalnost našim pokroviteljima na podršci! Bez vas ovaj video ne bi bio moguć.
Yalda A., Susan Herder, Andrew Bosco, Craig Sheldon, Javier Aldavaz, Bruno Pinho, Rishi Pasham, Nick Johnson, Alex Kongkeo, Levi Cook, Peter Koebel, Misaki Sato, Runarm, Maxi Kobi Einy, Ilya Bondarik, Darren Toh, Bozhidar Karaargirov, Boytsov Ilya, Marc Veale, Rodrigo Carballo, Humberto A OjedaGomez, Daniel Day, SookKwan Loong, Jhuval, Nik Maier.

Pre stvaranja čovečanstva,

grčki bogovi su pobedili u velikoj bici
protiv rase džinova zvanih Titani.

Većina Titana je uništena
ili oterana u večni pakao Tartar.

Međutim, titan Prometej
čije ime znači predviđanje,

ubedio je svog brata Epimeteja
da se bori s njim na strani bogova.

Kao znak zahvalnosti,
Zevs je braći poverio

zadatak stvaranja svih živih bića.

Epimetej je trebalo među stvorenjima
da rasporedi darove bogova.

Nekima je dao let;

drugima, mogućnost kretanja kroz vodu

ili trčanja kroz travu.

Dao je zverima svetlucave krljušti,

meko krzno

i oštre kandže.

U međuvremenu, Prometej je oblikovao
prve ljude od blata.

Oblikovao ih je po uzoru na bogove,

no Zevs je naredio
da moraju da ostanu smrtni

i da sa podnožja obožavaju
stanovnike planine Olimp.

Zevs je ljude smatrao podređenim bićima,
podložnim elementima

i čija zaštita zavisi od bogova.

Međutim, Prometej je svojim sirovim
bićima odredio veću svrhu.

Pa, kad mu je Zevs zatražio da odluči
kako će da polažu žrtve,

lukavi Prometej je isplanirao trik
koji će ljudima da da određenu prednost.

Ubio je bika i podelio ga na dva dela
kako bi ga pokazao Zevsu.

S jedne strane, sakrio
je sočno meso i kožu

ispod neprivlačnog stomaka životinje.

S druge strane, sakrio je kosti
ispod debelog sloja masti.

Kada je Zevs odabrao naizgled
najbolji deo za sebe,

bio je zgrožen Prometejevom prevarom.

Gnevan, Zevs je zabranio
upotrebu vatre na Zemlji,

bilo radi kuvanja mesa
ili u bilo koje svrhe.

Ali Prometej je odbio da svedoči kako
njegovim bićima biva uskraćen ovaj resurs.

Pa se popeo na Olimp kako bi ukrao vatru

iz Hefestove i Atinine radionice.

Sakrio je plamen u šuplju stabljiku
mirođije i doneo je bezbedno ljudima.

Ovo im je dalo moć da upregnu
prirodu u sopstvenu korist

i da naposletku dominiraju
prirodnim poretkom.

S vatrom, ljudi su mogi da brinu o sebi
što se tiče hrane i toplote.

Međutim, mogli su i da kuju oružje
i vode ratove.

Prometejev plamen je služio kao
katalizator brzog napretka civilizacije.

Kada je Zevs pogledao dole na ovaj prizor,
shvatio je šta se desilo.

Prometej mu je još jednom povredio ponos

i podrio je njegov autoritet.

Besan, Zevs mu je nametnuo okrutnu kaznu.

Prometej je trebalo da bude
večno okovan za stenu.

Svakog dana su ga posećivale lešinarke
koje su mu kidale jetru,

a svake noći jetra mu je nanovo izrastala
da bi je ponovo napali ujutru.

Iako je Prometej ostao u večnoj agoniji,

nikad nije izrazio kajanje
zbog svog čina pobune.

Zbog postojanosti pred tlačiteljem
postao je omiljeni lik iz mitologije.

Takođe su ga slavili sbog njegovog
nestašnog i radoznalog duha,

kao i zbog znanja, napretka
i moći koje je stavio u ljudske ruke.

On je i česta pojava
u umetnosti i književnosti.

U lirskoj drami "Oslobođeni Prometej"
Persija Biš Šelija,

pisac zamišlja Prometeja
kao romantičarskog heroja

koji beži i nastavlja da širi
empatiju i znanje.

Šeli je za svog protagonistu napisao:

"Prometej je najveći vid savršenstva

moralne i intelektualne prirode,

vođen najčistijim i najiskrenijim motivima

zarad najboljih
i najplemenitijih ciljeva."

Njegova supruga Meri je zamislila
Prometeja više kao poučnu pojavu

i podnaslovila je svoj roman:
"Frankenštajn: Moderni Prometej".

Ovime se nagoveštava šteta
podrivanja prirodnog ustrojstva

i ostaje relevantno za etička pitanja

koja okružuju današnju
nauku i tehnologiju.

Kao heroj, buntovnik, varalica,

Prometej ostaje simbol naše sposobnosti
da zarobimo snagu prirode

i, naposletku,

podseća nas na to kako jedna iskra
može da zapali fitilj svetskog napretka.