Tajna davanja dobre povratne informacije

Ljudi vekovima smišljaju načine da upute konstruktivnu kritiku, ali nekako smo još uvek loši u tome. Kognitivni psiholog Lien Reninger deli naučno dokazan metod efektivnog davanja povratne informacije.

Ako pogledate stolara,
on ima kutiju sa alatima;

zubari imaju svoje bušilice.

U naše vreme sa vrstama poslova
koje većina nas radi,

alat koji nam je najpotrebniji
zapravo je fokusiran

oko davanja i primanja
povratne informacije na dobar način.

[Način na koji radimo]

Ljudi vekovima pričaju
o povratnim informacijama.

Zapravo, još 500. godine p.n.e.

Konfučije je govorio o tome kako je važno
dobro saopštiti teške poruke.

Ali iskreno, još uvek
smo prilično loši u tome.

Zapravo, nedavno Galupovo
istraživanje je pokazalo

da se samo 26 procenata zaposlenih slaže

da povratna informacija koju dobijaju
zaista poboljšava njihov posao.

Ti brojevi su prilično sumorni.

Šta se događa?

Način na koji većina ljudi
upućuje povratne informacije

zapravo nije prijatan za mozak.

Ljudi pripadaju jednom od dva tabora.

Ili su u taboru koji je veoma
indirektan i blag

i mozak čak ni ne prepoznaje
da je data povratna informacija

ili je jednostavno zbunjen,

ili pripadaju drugom taboru
koji je previše direktan

i na taj način tera drugu osobu
da se stalno brani.

Postoji deo mozga po imenu amigdala

koji svo vreme skenira da bi shvatio

da li poruka nosi i socijalnu pretnju.

Krećemo napred u odbranu,

krećemo nazad u povlačenje,

a osoba koja daje povratnu informaciju
takođe ispada iz koloseka.

Govori više poštapalica
"ovaj", "hm", i opravdanja,

i sve brzo postaje klimavo.

Ne mora da bude ovako.

Moj tim i ja smo proveli mnogo godina
idući u razne kompanije

i tražeći osobu koja najbolje
daje povratne informacije.

Svakoga čije ime se ponavlja

mi pozivamo u našu laboratoriju
da vidimo šta oni drugačije rade.

I našli smo da postoji
formula od četiri dela

uz pomoć koje bilo koju tešku poruku
možete dobro da kažete.

OK, da li ste spremni? Idemo.

Prvi deo formule zovemo mikro-da.

Odlični kritičari počinju svoju kritiku

postavljanjem pitanja
koje je kratko, ali važno.

To daje mozgu do znanja
da stiže informacija.

Na primer, to je nešto ovako:

"Da li imaš pet minuta da pričamo
o tome kako je prošao poslednji razgovor?"

ili: "Imam neke ideje
kako možemo poboljšati stvari.

Mogu li da ti ih izložim?"

Ovo mikro-da pitanje vam čini dve stvari.

Prvo, to je alat pripreme.

Daje drugoj osobi do znanja
da sledi povratna informacija.

A drugo, stvara trenutak uključenja.

Na to "da ili ne" pitanje
mogu da kažem "da" ili "ne".

Na taj način imam osećaj nezavisnosti.

Drugi deo formule je davanje podataka.

Ovde bi trebalo da precizirate
šta ste videli ili čuli,

i izbacite sve reči koje nisu objektivne.

Postoje reči koje zovemo
"zamagljenim rečima".

One mogu različitim ljudima
da znače različite stvari.

Zamagljujuće reči nisu određene.

Na primer, ako kažem:
"Ne budi toliko defanzivan"

ili "Mogao bi da budeš proaktivniji".

Ono što dobri kritičari rade drugačije

je da prevedu zamagljujuće reči
u konkretne informacije.

Na primer, umesto da kažu:

"Nisi pouzdan",

rekli bismo: "Rekao si
da ćeš mi poslati imejl do 11,

i još uvek ga nisam dobila."

Određenost je takođe važna
kada se radi o komplimentu,

i to zato što želimo da tačno kažemo

šta želimo da druga osoba
pojača ili smanji.

Ako se držimo zamagljujućih reči,

osoba neće imati ideju

šta da ubuduće radi
da bi ponavljala to ponašanje.

Treći deo formule za upućivanje kritike
je konkretna izjava.

Ovde tačno navedite
kako je ta informacija uticala na vas.

Na primer, mogu da kažem:
"Zbog toga što nisam dobila poruku

nisam mogla da nastavim da radim"

ili "Stvarno mi se dopalo
kako si dodala te priče,

jer mi je pomoglo da brže shvatim ideju."

To vam daje odećaj svrhe

i značaja i logike između dve tačke,

što je nešto za čim mozak žudi.

Četvrti deo formule je pitanje.

Odlični kritičari umotavaju
svoju poruku u pitanje.

Pitaće na primer:

"Pa, kako ti to vidiš?"

Ili "Mislim da bi trebalo ovo da uradimo,

ali šta ti misliš o tome?"

To stvara obavezu umesto poslušnosti.

Razgovor više nije monolog

nego postaje zajednička
situacija rešavanja problema.

Ima još jedna stvar.

Odlični kritičari ne samo
da dobro prenose poruku,

nego i redovno traže povratnu informaciju.

Zapravo, naše istraživanje liderstva

pokazuje da ne bi trebalo
da čekate da vam se uputi kritika -

ono što zovemo pasivnom kritikom -

nego bi radije trebalo aktivno
da tražite kritike,

ono što zovemo aktivnom kritikom.

Aktivno traženje kritike
govori da želite da učite

i stavlja moć u vaše ruke.

Najizazovnije situacije

su zapravo one koje traže
najbolje date povratne informacije.

Ali to ne mora da bude teško.

Sada kada znate
ovu formulu od četiri koraka,

možete je kombinovati
da posluži za svaki težak razgovor.