Da li je radijacija opasna? - Met Entikol (Matt Anticole)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/is-radiation-dangerous-matt-anticole

Kada čujemo reč radijacija, to nas navodi da zamislimo ogromne eksplozije i zastrašujuće mutacije, ali to nije cela priča - radijacija se takođe odnosi na duge i doktora koji proučava rendgenski snimak. Dakle, šta je ona u stvari i koliko treba da brinemo zbog njenog dejstva? Met Entikol opisuje različite vrste radijacije.

Lekciju priredio: Met Entikol, animacija: Tinmouse Animation Studio.

Kada čujemo reč radijacija,

to nas navodi da zamislimo
ogromne eksplozije i užasne mutacije,

ali to nije cela priča.

Radijacija takođe ima veze sa dugama

i doktorom koji proučava
rendgenski snimak.

Dakle, šta je zapravo radijacija

i koliko treba da brinemo
zbog njenih dejstava?

Odgovor počinje razumevanjem
da reč radijacija

opisuje dve vrlo različite naučne pojave:

elektromagnetnu radijaciju

i nuklearnu radijaciju.

Elektromagnetna radijacija
je čista energija

koja se sastoji od električnih
i magnetnih talasa u interakciji

koji osciluju u prostoru.

Kada ti talasi osciluju brže,

povećavaju energiju.

Na slabijem kraju spektruma
nalaze se radio,

infracrveni zraci i vidljivo svetlo.

Na drugom kraju su ultraljubičasti,

rendgentski i gama zraci.

Savremeno društvo oblikuje odašiljanje
i detektovanje elektromagnetnih talasa.

Možemo skinuti imejl na telefon
putem radio talasa

da bismo otvorili sliku
rendgenskog snimka,

koji možemo da vidimo
jer naš ekran emituje vidljivo svetlo.

Nuklearna radijacija, sa druge strane,

proističe iz atomskog jezgra,

gde se protoni međusobno odbijaju
zbog zajedničkih pozitivnih naboja.

Pojava poznata kao jaka nuklearna sila

upinje se da prevaziđe to odbijanje

i očuva jezgro.

Međutim, neke kombinacije
protona i neurona,

poznate kao izotopi,

ostaju nestabilne

ili radioaktivne.

One će nasumično izbacivati
materiju i/ili energiju,

što je poznato kao nuklearna radijacija,

da bi postigle veću stabilnost.

Nuklearna radijacija potiče
iz prirodnih izvora kao što je radon,

gas koji izbija iz zemlje.

Takođe rafinišemo radioaktivne rude
koje se prirodno javljaju

radi goriva za nuklearne elektrane.

Čak i banane sadrže u tragovima
radioaktivni izotop kalijuma.

Pa, ako živimo u svetu radijacije,

kako možemo izbeći njena opasna dejstva?

Za početak, nije sva radijacija opasna.

Radijacija postaje rizična kada cepa
elektrone atoma pri udaru,

što je proces koji može oštetiti DNK.

Ovo je poznato kao jonizujuća radijacija

jer se atom koji je izgubio
ili dobio elektrone naziva jon.

Celokupna nuklearna radijacija
je jonizujuća,

dok je kod elektromagnetne
to slučaj samo pri najvećoj energiji.

To obuhvata gama zrake,

rendgenske zrake

i ultraljubičaste zrake
pri velikoj energiji.

Zato, kao dodatnu meru opreza
za vreme rendgenskog zračenja,

doktori štite delove tela
koje nije potrebno pregledati

i zato oni koji idu na plažu koriste
kremu za sunčanje.

Ako uporedite to sa mobilnim telefonima
i mikrotalasnom pećnicom,

njihovo funkcionisanje
je na slabijem kraju spektruma,

pa ne postoji rizik
od jonizujuće radijacije

njihovom upotrebom.

Najveći rizik po zdravlje se javlja

kada nas velika količina
jonizujuće radijacije

pogodi u kratkom vremenskom periodu,

što je takođe poznato
kao akutna izloženost.

Akutna izloženost nadladava
prirodnu sposobnost tela da popravi štetu.

To može da izazove rak,

ćelijsku disfunkciju,

a potencijalno čak i smrt.

Srećom, akutna izloženost je retka,

ali svakodnevno smo izloženi
jonizujućoj radijaciji u manjem stepenu

iz prirodnih izvora
i onih koje je stvorio čovek.

Naučnici imaju problema
da odrede meru tog rizika.

Vaše telo često popravi štetu

nanetu malim količinama
jonizujuće radijacije,

a ako ne može,

posledice oštećenja mogu se
ne ispoljiti čitavu deceniju i više.

Jedan od načina na koji naučnici
porede izloženost radijaciji

je jedinica zvana sivert.

Akutna izloženost jednom sivertu

verovatno će uzrokovati mučninu
u roku od nekoliko sati,

a četiri siverta mogu biti smrtonosna.

Međutim, naša normalna dnevna izloženost
je daleko niža od toga.

Prosečna osoba prima
6,2 milisiverta radijacije

iz svih izvora na godišnjem nivou,

od čega je oko trećine usled radona.

Sa samo pet mikrosiverta, trebalo bi vam

više od 1 200 rendgenskih snimanja zuba

da biste nakupili svoju godišnju dozu.

Sećate se one banane?

Kada biste mogli da apsorbujete
celokupnu radijaciju banane,

bilo bi vam potrebno 170 dnevno
da biste dostigli svoju godišnju dozu.

Živimo u svetu radijacije.

Međutim, veći deo te radijacije
nije jonizujući.

Što se tiče ostatka koji jeste jonizujući,

naša izloženost je obično mala,

a odluke da testirate svoju kuću na radon

i nosite kremu za sunčanje

mogu pomoći da se umanje
zdravstveni rizici u vezi sa tim.

Marija Kiri, jedna od začetnika
u oblasti radijacije,

ovako je rezimirala problem:

„Ničeg u životu se ne treba plašiti;
samo treba razumeti.

Sada je trenutak da razumemo više
da bismo se bojali manje.“