This Warning Is Your Last Chance

Psalam 39(4-6)
„Gospode, pokaži mi
moj kraj i broj dana mojih,
da znam kako mi je
život krhak.“

„Evo, dao si mi dane
kratke kao dlan,
moj životni vek je
ništa pred Tobom.“

„Svaki čovek je samo
udah.

Svaki čovek kao avet
tumara, uzalud trči okolo,
gomila bogatstvo, a ne zna
ko će ga pokupiti.“

Postoji otrežnjujuća
težina u rečima Davida.

On ne traži dug život.

Ne moli se za bogatstvo,
niti uspeh.

On traži od Boga da
ga potseti koliko je
život kratak.

Zašto?

Jer kad se setimo
koliko je kratko naše
vreme na Zemlji,

To nam preuredi
prioritete.

Prestanemo da jurimo
u prazno, i počnemo da
idemo za suštinom.

Počinjemo da hodamo
u strahu Gospodnjem,

Koji je početak
svake mudrosti.

Ali kada bi ljudi zaista
shvatili, kako je život
prolazan.

Kako je svaki udah
poklon i kako je svaki
dan dragocena prilika..

Da li mislite da bi
vreme proveli gledajući
TV ili društvene mreže?

Prema statistici u 2024.
godini, preko 60%
Amerikanaca gleda TV
3 sata dnevno.

Što je 1000 sati godišnje,
koje bi moglo da uložiti

u svoj odnos sa Bogom
ili sa svojom porodicom,

Umesto pasivne
zabave.

Tu nije kraj.

Prosečni Amerikanac,
provede preko 6 sati
dnevno onlajn,

sa prosečno 2 sata i 14 minuta
od tog vremena na
društvenim mrežama.

Prema podacima „Statiste“
i „Gorućih tema“, to je ukupno
800 sati godišnje,

koje provedemo na društvenim
mrežama,

A ovi brojevi su još veći
kod tinejdžera.

Oni, prema istraživanju,
provedu prosečno 4,8 sati
dnevno na društvenim

mrežama , dok pojedini
provede preko 7 sati dnevno.

To je hiljade sati godišnje.

Koje bi umesto toga
mogle da se iskoriste da
se približimo Bogu,

da produbimo veze.

Ili da služimo drugima,
započnemo neki posao
ili bavimo se sportom.

Prosečni Amerikanac
provede 6 sati i 38 min.

dnevno, na ekranima
povezanim internetom.

Što je skoro 40% od
budnog vremena.

Prema istraživanju,
nakupi se nekoliko
godina vremena pred
ekranima.

Psalmista se nije molio
za više vremena.

Molio se za
mudrost.

"Nauči nas da brojimo
svoje dane", u Psalmu 9:12
"da bi dobili mudro srce".

Kad zaboravimo koliko
je život kratak, gubimo
vreme na stvari koje
nisu važne.

Ali kad zaista razumemo
kako nam je vreme kratko,

prestanemo da jurimo
za prolaznim..

I počnemo da tražimo
ono što je večno.

Ovo upozorenje iz Psalma 39,
malo ljudi prihvata.

Mnogi žive kao da
imaju neograničeno
vreme.

Odlažu pokajanje,
odlažu poslušnost.

Smatraju da je sutra
obećano.

Ali David nas suočava
sa realnošću - da je
naš život krhak.

Da prolazi
kao dah.

Da je samo nekoliko
centimetara kratak.

U odnosu na večnost,
naš celi život je- ništa.

Kao što se magla diže
jutrom i nestaje do
podneva, takav je
naš život.

Ovde smo danas..
sutra nas nema.

Svet nas uči da
zidamo zdanja.

Ali Biblija nas uči
da gradimo oltare.

Svrha života nije da
se pamte naša imena-
već da proslavimo
Božije ime.

Biblija kaže:
"Danas je dan
spasenja! "

Nije nam zagarantovan
naredni udah.

Živimo u svetu koji nas
uči da kontrolišemo,
da planiramo.

Da upravljamo
budućnošću.
Pravimo planere
i ciljeve.

Kažu da je život
u našim rukama.

Ali Davidova molitva
raspršuje tu iluziju.

On shvata da on
ne određuje svoj kraj.

Ne odlučuje još
koliko dana ima.

Bog to određuje.

Sve dok to ne
razumemo,

nastavićemo da živimo
kao da smo Bogovi
svog sveta.

Psalam 39 istrže
patos ispod
ljudskog ponosa .

Potseća nas da mi
nismo Bogovi.

Da smo
prašina.

Svaki udah vazduha
je milost.

Svaki otkucaj srca
- je poklon.

Dužina naših dana
nije u našim
rukama.

Ta činjenica treba da
nas vuče ka poniznosti,
a ne ka aroganciji.

Treba da nas vuče
da tražimo lice Onoga

Koji drži vreme u
Svojim rukama.

Neki možda smatraju
da su mladi i jaki i zdravi,
i da je smrt daleko,

Ali Psalam 39 nam
govori:

„I na vrhuncu života
čovek je i dalje dašak.“

Čak i u vašem najboljem,
najuspešnijem, najbogatijem
delu života,

i dalje ste krhki,
i dalje ste smrtni.

"Svako telo je kao trava,
i slava njegova kao
cvet u travi."

Trava nestaje,
cvet svene..

Mi smo krhkiji, nego što
bi voleli da mislimo.

Srce prestane da kuca
i sve se promeni.

Udah prestane i
život se prekine.

Bez obzira koliko
se osećate jaki..

Koliko ste uspešni..
Ili koliko ljudi zna
vaše ime.

I dalje ste
prašina.

Meso se kida, kosti
se lome, um bledi.

Kako starim to više
uviđam, koliko
sam krhak.

Kad sam bio mlađi
mislio sam da se
napobediv.

Da je život preda
mnom.

Bol je brže prolazila,
lakše sam spavao..

A smrt je delovala kao
daleki koncept,

rezervisan samo
za stare.

Ali sa godinama dolazi
jasnost.

Svaki bol, svaki ožiljak,
svaka seda, je podsetnik,

da nisam načinjen
od čelika, nego od
prašine.

Gledao sam prijatelje
kako odlaze iznenada,

osetio kako se vreme
ubzava, i shvatio da

niko ne može da
pobedi smrt.

Život nije tako žilav
kao što se činilo.

Delikatan je, nepredvidiv,
i nestalan.

Moja snaga nije ono
što je nekad bila.

Živeti sa svrhom,
tražiti Boga, dok
još ima vremena.

Jer svaki otkucaj srca je milost,
i svaki trenutak je pozajmljen.

Moramo da prestanemo
da se ponašamo da
smo neuništivi.

Moramo da prestanemo
da se ponašamo kao
da imamo večnost.

Ovo upozorene nije
da bi vas uplašilo,

nego da bi
vas spasilo.

Vreme vam izmiče,
kao pesak pod
prstima.

Šta ćete učiniti
sa preostalim
vremenom?

Solomon je govorio
o ovoj istoj stvari
u Izrekama:

"Taština nad taštinom,
sve je taština."

Bez Gospoda
Sve je prazno.
Svaki poduhvat,
trofej..

Svaka plata je
besmislena.

Život, bez Hrista,
- je spori marš
do groba,

bez nade, nakon
toga.

Psalam 39 ima istu
poentu-

Ljudi hodaju u
lepim cipelama ,

žive da bi zadivili
druge , održali izgled,

jurili za prolaznim
zadovoljstvima.

Ali ni jedna od njih
ne ispunjava.

Ni jedna
ne traje.

I na kraju stanemo pred
Bogom -
sa ničim što ima
večnu vrednost!

Razmislite: Vaša garderoba
po ormanima će
izbledeti.

Kuća koju volite će
istruliti.

Kola koja vozite će
zarđati.

Račun u banci ostaće
drugima kad umrete.

Jedino što će se
nastaviti - je vaša veza
sa Bogom,

i večne duše koje
ćete dotaći, za
Njegovo kraljevstvo.

Ovaj svet prodaje laž
da svrha života dolazi
od statusa i stvari..

Ali Psalam 39 govori
istinu –

Svrha dolazi
samo od Boga.

Ako vam je život usmeren
na bilo šta drugo,
sem odnosa sa Bogom,

- onda živite
u taštini.

Zidate dvorac
na pesku.

Kada se David molio:
„Gospode pokaži mi
moj kraj“.

On nije bio
morbidan.

Bio je mudar.

Milost je kada nas Bog
potseti da je život kratak.

Ljubav je kad nas suoči
sa našom smrtnosti.

Zašto?

Zato što On želi da se
mi probudimo.

Treba nam taj poziv
da se probudimo.

Neki od vas koji sada
gledaju, se igraju sa
svojim dušama.

Živite kao da je Bog
nešto o čemu ćete
naknadno misliti.

Odlažete vaše
spasenje..

Vaš poziv, vaše
pokajanje.

Ali ovo je možda
poslednja šansa.

Nemojte pogrešno tumačiti
Božije strpljenje,
kao dozvolu.

Samo zato što Sud
još nije došao,
ne znači da neće.

Bog nije spor u ispunjenju
Svojih reči,

već vam daje vreme
da se pokajete.

Ali to vreme nije
neograničeno.

Đavo voli da
odlažete.

Ako sotona ne može
da uspe da
odbacite Boga,

ubediće vas da
sačekate još.

Ali večnost nije nešto
čime bi se kockali.

Ne zato što vas
Bog ne voli,

već zato što
vas voli.

On vas poziva da se
setite svog kraja,

da bi živeli ispravno
danas.

"Onaj koji gomila bogatstvo
i ne zna ko će ga naslediti.."

David proziva jednu od
najvećih opsesija sveta-
bogatstvo.

Ljudi će sve žrtvovati-

porodicu, zdravlje, moral,
da bi se obogatili.

Ali na kraju sve to
ostavljaju za sobom.

Radimo prekovremeno
da bi gomilali bogatstvo

koje se može urušiti
u trenu.

Berza puca.

Firme se
smanjuju.

Bolest poremeti
vaše planove..

Čak i ako se sve to
ne dogodi,

smrt dođe kao lopov
i istrgne vas od
vašeg bogatstva.

Koliko ljudi umre
gradeći imperije
u kojima nikad neće
uživati?

Koliko ljudi gomila bogatstvo
da bi ga stranci trošili?

David ne osuđuje naporan
rad, ili istrajnost..

Ali upozorava da se ne
živi za stvari koje nestaju.

Isus je rekao isto u
Luki 12 (20-21):

"Ali mu Bog reče: Bezumniče,
ove noći tražiće dušu tvoju,
a ono što si sakupio kome
će pripasti?"

"Tako biva svakome koji za sebe
prisvaja bogatstvo a
ne bogati se Bogom.“

Bogatiti se u Bogu znači
prikupljati blago na nebu.

Znači živeti
za večnost.

Ne za prolazno.

"Nemojte sakupljati blago
na zemlji, nego na Nebu,

gde moljac ne jede i
rđa ne kvari."

"Svaki čovek hoda u
cipelama taštine."

Taj izraz treba da nas
zaustavi sa tog puta.

Živimo u iluziji,
lažnoj stvarnosti..

Kao glumci na bini,
mi glumimo.

Ali iza zavese
je praznina,

a večnost nije
predstava.

Večnost nije
kobajagi.

Raj je stvaran.

Pakao je stvaran.

Sud je stvaran.

A vreme
ističe.

Šta radite sa svojim
životom je najvažnije.

Šta ostavljate
za sobom..

Jer sve što činite
u sujeti će izgoreti,

Ali sve što činite
u poslušnosti

i ljubavi prema
Bogu, će ostati..