Tragični mit o Orfeju i Euridiki - Brendan Pelu (Brendan Pelsue)

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-tragic-myth-of-orpheus-and-eurydice-brendan-pelsue

Venčanje Orfeja, najvećeg od svih pesnika i muzičara, i Euridike, šumske nimfe, najavljivano je kao savršen brak. Svima je bilo jasno da je par istinski zaljubljen. Pa, kad je njihova svadba okončana Euridikinom preranom smrću, Orfej nije imao izbora već da se uputi u podzemlje kako bi pokušao da vrati svoju izgubljenu ljubav. Brendan Pelu deli sa nama tragični mit o Orfeju i Euridiki.

Lekcija: Brendan Pelu; animacija: Anton Bogati.

Venčanje je bilo savršeno,
mislili su gosti.

Mladoženja je bio Orfej,
najveći od svih pesnika i muzičara.

Mlada je bila Euridika, šumska nimfa.

Svima je bilo jasno da je par
istinski i duboko zaljubljen.

Iznenada, Euridika se zateturala,
a potom pala na zemlju.

Dok je Orfej stigao do nje, bila je mrtva,

a zmija koja je ugrizla
gmizala je dalje kroz travu.

Nakon Euridikine sahrane,

Orfej je bio ophrvan bolom
koga svet ljudi nije mogao da obuzda,

pa je odlučio da otputuje u zemlju mrtvih,

u mesto iz kojeg se nijedno živo biće nije
vratilo ikada, kako bi spasio voljenu.

Kada je Orfej stigao do kapija Podzemlja,
počeo je da svira na liri.

Muzika je bila toliko lepa da je Kerber,
troglavi pas koji je stražario mrtvima,

prilegao dok je Orfej prolazio.

Haron, lađar koji je naplaćivao
mrtvim dušama da pređu reku Stiks,

bio je toliko dirnut muzikom
da je prevezao Orfeja bez naknade.

Kada je Orfej ušao
u dvorac Hada i Persefone,

kralja i kraljice mrtvih,

počeo je da peva.

Pevao je o svojoj ljubavi prema Euridiki
i rekao kako je otrgnuta suviše rano.

Stigao bi dan kada će,
kao i sva živa bića,

počivati u zemlji mrtvih
za čitavu večnost,

pa zar joj Had nije mogao udeliti
bar još nekoliko godina na Zemlji?

U trenutku kada je Orfej završio,
čitav pakao je stajao mirno.

Sizif više nije kotrljao
svoju stenu uz brdo.

Tantal nije posezao za vodom,
koja će mu zauvek biti zabranjena za piće.

Čak su i Furije,
demonske boginje osvete, plakale.

Had i Persefona su uslišili
Orfejevu molbu, ali pod jednim uslovom.

Dok bude izlazio iz podzemnog sveta,

ne sme da se osvrne unazad
da vidi da li ga Euridika prati.

Ako se osvrne, ona će se vratiti
u zemlju mrtvih zauvek.

Orfej je počeo da se penje.

Svakim korakom,

bio je sve više zabrinut
da li je Euridika iza njega.

Nije čuo bilo šta -
gde je zvuk njenih stopa?

Konačno, baš pre nego što je iskoračio
iz podzemnog sveta

na svetlost dana,

popustio je pred iskušenjem.

Orfej je pokušao da se vrati u podzemlje,
ali mu nije dozvoljen ulazak.

Razdvojen od Euridike,

Orfej se zakleo da neće voleti
drugu ženu nikad više.

Umesto toga, sedeo je među drvećem
i pevao pesme o ljubavnicima.

Pevao je o Ganimedu, prelepom dečaku koga
je Zevs pretvorio u slugu za bogove.

Pevao je o Mirni, koja je volela svog oca
i bila kažnjena zbog toga

i Pigmalionu, koji je isklesao
sebi idealnu ženu od slonovače,

potom se molio Veneri
sve dok nije oživela.

A pevao je i o samoj Veneri,

čijeg je prelepog Adonisa ubio vepar.

Činilo se da Orfejeva
lična ljubav i gubitak

mu dozvoljavaju da prozre u srca
bogova i ljudi svuda.

Nekima, međutim,
poezija nije bila dovoljna.

Grupa divljih žena, po imenu Menade,

nije mogla da podnese misao na to
da pesnik koji tako divno peva o ljubavi

ne voli njih.

Mahnite od ljubomore
uništile su jadnog Orfeja.

Ptice, pevači prirode,
oplakivale su Orfeja,

kao i reke, koje su žuborenjem
stvarale muziku.

Svet je izgubio dve velike duše.

Orfej i Euridika su se toliko voleli
da kada su rastavljeni,

Orfej je razumeo bol i užitke
ljubavnika odasvuda,

i novi umetnički oblik,
ljubavna pesma, je rođen.

Dok je svet plakao, Orfej je našao mir
i svoju drugu polovinu u podzemlju.

Tu i dan-danas on šeta s Euridikom
duž obala reke Stiks.

Ponekad šetaju bok uz bok;

ponekad je ona ispred njega;

a ponekad on ide ispred, osvrćući se
nazad na nju koliko mu je volja.