< Return to Video

Zbog čega vulkani eruptiraju? - Stiven Anderson

  • 0:07 - 0:12
    Februara 1942. godine,
    meksički farmer Dionisio Pulido
  • 0:12 - 0:16
    pomislio je da je čuo grmljavinu
    koja dolazi iz njegovog kukuruznog polja.
  • 0:16 - 0:20
    Međutim, zvuk nije dolazio sa neba.
  • 0:20 - 0:25
    Izvor je bila pukotina koja se dimi,
    emituje gasove i izbacuje kamenje.
  • 0:25 - 0:30
    Ova pukotina će postati poznata
    kao vulkan Parikutin,
  • 0:30 - 0:36
    a za narednih devet godina, njena lava
    i pepeo pokriće preko 200 km kvadratnih.
  • 0:37 - 0:39
    A odakle se pojavio ovaj novi vulkan,
  • 0:39 - 0:43
    i šta je izazvalo
    njegovu nepredvidivu erupciju?
  • 0:43 - 0:47
    Priča bilo kog vulkana počinje sa magmom.
  • 0:47 - 0:51
    Često se ovaj rastopljeni kamen formira
    u oblastima gde je okenska voda
  • 0:51 - 0:56
    u prilici da se progura u Zemljin omotač
    i smanji tačku topljenja sloja.
  • 0:56 - 1:00
    Rezultirajuća magma obično ostaje
    ispod Zemljine površine
  • 1:00 - 1:04
    zahvaljujući delikatnom balansu
    tri geološka faktora.
  • 1:04 - 1:07
    Prvi je litostatički pritisak.
  • 1:07 - 1:12
    Ovo je težina Zemljine kore
    koja gura magmu nadole.
  • 1:12 - 1:17
    Magma gura nazad uz pomoć drugog faktora,
    magmastatičkog pritiska.
  • 1:17 - 1:20
    Borba između ovih sila
    opterećuje treći faktor:
  • 1:20 - 1:24
    jačinu stena Zemljine kore.
  • 1:24 - 1:27
    Uglavnom, kamen je dovoljno jak i težak
  • 1:27 - 1:29
    da održava magmu na mestu.
  • 1:29 - 1:34
    Ali kad se ravnoteža poremeti,
    posledice mogu biti eksplozivne.
  • 1:35 - 1:40
    Jedan od najčešćih uzroka erupcije
    je povećanje magmastatičkog pritiska.
  • 1:40 - 1:44
    Magma sadrži razne elemente i jedinjenja,
  • 1:44 - 1:47
    a mnogi od njih su rastvoreni
    u istopljenom kamenu.
  • 1:47 - 1:52
    U dovoljno visokim koncentracijama,
    jedinjenja poput vode ili sumpora
  • 1:52 - 1:54
    više se ne rastvaraju
    i umesto toga formiraju
  • 1:54 - 1:57
    mehuriće gasa pod velikim pritiskom.
  • 1:57 - 1:59
    Kad ovi mehurići dođu do površine,
  • 1:59 - 2:02
    mogu pući istom snagom
    kao pucanj iz pištolja.
  • 2:02 - 2:06
    A kad milioni mehurića
    eksplodiraju u isto vreme,
  • 2:06 - 2:10
    energija može da pošalje
    pljuskove pepela u stratosferu.
  • 2:10 - 2:15
    Ali pre nego što puknu, ponašaju se
    kao mehurići C02 u mućkanom soku.
  • 2:15 - 2:19
    Njihova prisutnost smanjuje gustinu magme,
  • 2:19 - 2:23
    i povećava plivajuću silu
    koja se progurava kroz koru.
  • 2:23 - 2:27
    Mnogo geologa veruje
    da se ovaj proces desio
  • 2:27 - 2:30
    prilikom erupcije Parikutina u Meksiku.
  • 2:30 - 2:34
    Postoje dva poznata prirodna uzroka
    za ove plivajuće mehuriće.
  • 2:34 - 2:37
    Ponekad, nova magma sa veće dubine
  • 2:37 - 2:41
    donosi dodatna gasovita
    jedinjenja u mešavinu.
  • 2:41 - 2:45
    Međutim mehurići mogu da se formiraju
    kada magma počne da se hladi.
  • 2:45 - 2:50
    U rastopljenom stanju, magma je mešavina
    rastvorenih gasova i istopljenih minerala.
  • 2:50 - 2:56
    Kako se rastopljeni kamen stvrdnjava,
    neki od minerala se učvršćuju u kristale.
  • 2:56 - 3:00
    Ovaj proces ne uključuje
    mnoge od rastvorenih gasova,
  • 3:00 - 3:03
    i onda nastaju jedinjenja
    visoke koncentracije
  • 3:03 - 3:06
    koja formiraju eksplozivne mehuriće.
  • 3:06 - 3:10
    Ne dešavaju se sve erupcije
    zbog porasta magmastatičkog pritiska,
  • 3:10 - 3:15
    ponekad težina kamena koji je iznad
    može postati opasno niska.
  • 3:15 - 3:20
    Klizišta mogu da uklone ogromne količine
    stena sa vrha magmatske komore,
  • 3:20 - 3:25
    spuštajući litostatički pritisak
    i time odmah izazivaju erupciju.
  • 3:25 - 3:28
    Ovaj proces je poznat kao rasterećivanje
  • 3:28 - 3:31
    i odgovoran je za brojne erupcije,
  • 3:31 - 3:36
    uključujući i iznenadnu ekploziju
    vulkana Sveta Helena 1980. godine.
  • 3:36 - 3:39
    Međutim, rasterećivanje može da se desi
    i tokom dužeg vremenskog perioda
  • 3:39 - 3:42
    usled erozije ili topljenja glečera.
  • 3:42 - 3:45
    U stvari, mnogi geolozi su zabrinuti
    da topljenje lednika
  • 3:45 - 3:50
    izazvano klimatskim promenama
    može da poveća vulkansku aktivnost.
  • 3:50 - 3:55
    Na kraju, erupcije mogu da se dese
    kada sloj kamena nije više dovoljno jak
  • 3:55 - 3:57
    da drži magmu ispod.
  • 3:57 - 4:00
    Kiseli gasovi i toplota
    koji ističu iz magme
  • 4:00 - 4:05
    mogu da nagrizu stene tokom procesa
    koji se zove hidrotermalna izmena,
  • 4:05 - 4:08
    postepeno pretvarajući
    tvrdi kamen u meku glinu.
  • 4:08 - 4:12
    Sloj stena može biti oslabljen
    tektonskim aktivnostima.
  • 4:12 - 4:15
    Zemljotresi mogu da stvore pukotine
    koje omogućavaju magmi
  • 4:15 - 4:20
    da pobegne do površine,
    a Zemljina kora može da se rasteže
  • 4:20 - 4:23
    dok se kontinentalne ploče
    pomeraju jedna od druge.
  • 4:23 - 4:26
    Nažalost, iako se zna šta izaziva erupcije
  • 4:26 - 4:29
    nije ih lako predvideti.
  • 4:29 - 4:33
    Dok naučnici mogu otprilike da utvrde
    jačinu i težinu Zemljine kore,
  • 4:33 - 4:36
    dubina i toplota magmatskih komora
  • 4:36 - 4:40
    otežava merenje promena
    magmastatičkog pritiska.
  • 4:40 - 4:44
    Vulkanolozi neprekidno istražuju
    nove tehnologije
  • 4:44 - 4:47
    kako bi pobedili ovaj stenoviti teren.
  • 4:47 - 4:50
    Napreci u termičkom snimanju
    omogućili su naučnicima
  • 4:50 - 4:52
    da detektuju podzemna žarišta.
  • 4:52 - 4:56
    Spektrometri mogu da analiziraju
    gasove koji izlaze iz magme.
  • 4:56 - 5:02
    A laseri mogu precizno da prate uticaj
    rastuće magme na oblik vulkana.
  • 5:02 - 5:07
    Nadamo se da će nam ovi alati pomoći
    da bolje razumemo ove isparljive otvore
  • 5:07 - 5:09
    i njihove eksplozivne erupcije.
Title:
Zbog čega vulkani eruptiraju? - Stiven Anderson
Speaker:
Stiven Anderson (Steven Anderson)
Description:

Pogledajte celu lekciju na: https://ed.ted.com/lessons/what-makes-volcanoes-erupt-steven-anderson

Februara 1942. godine, meksički farmer Dionisio Pulido je pomislio da je čuo grmljavinu koja dolazi iz njegovog polja kukuruza. Međutim, zvuk nije dolazio sa neba. Izvor je bila velika pukotina koja se dimi, emituje gasove i izbacuje kamenje, i postaće poznata kao vulkan Parikutin. Odakle potiču vulkani kao što je ovaj i šta izaziva njihove nepredvidive erupcije? Stiven Anderson istražuje.

Lekciju osmislio Stiven Anderson, režirao Cabong Studios.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:10
Ivana Korom approved Serbian subtitles for What makes volcanoes erupt?
Ivana Korom edited Serbian subtitles for What makes volcanoes erupt?
Ivana Korom accepted Serbian subtitles for What makes volcanoes erupt?
Ivana Korom edited Serbian subtitles for What makes volcanoes erupt?
Ivana Korom edited Serbian subtitles for What makes volcanoes erupt?
Aleksandar Bošnjak edited Serbian subtitles for What makes volcanoes erupt?
Aleksandar Bošnjak edited Serbian subtitles for What makes volcanoes erupt?
Aleksandar Bošnjak edited Serbian subtitles for What makes volcanoes erupt?
Show all

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.