Sveti Georgije Ubiva Azdahu / St. George Shoots The Dragon (2009)

(deda Aleksa) Prièaju
ljudi da Pariz tako svetli

da narod tamo ne zna
kad je dan, kad je noè.

Ljudima što tamo
žive, doðe na isto

dal' podne, il' ponoæ.

(Vane siroèe)
A kakav je kod nas mrak?

Kad živiš u mraku,
lakše tije i da umreš.

Skoro da ne gubiš ništa.
Mrakom zameniš mrak.

A mi smo i zaslužili
da živimo u mraku.

Zašto, deda? - Zato...

Ja ne znam koji narod
više psuje sunce od nas.

Te sunce žarko, sunce
krvavo, sunce kalajisano...

A uz sunce, psujemo još
i Boga, i 'lebac i majku...

Èemu može da se
nada narod kome su

obiène psovke sunce,
Bog, 'lebac i majka?

Au, sunce mu jebem!

Nauèio sam te da pišeš,
da èitaš, da raèunaš...

Slaba vajda od
toga, to zaboravi.

A sad èu da te nauèim
nešto bez èega se ne može.

(Ðorðe žandar)
Beži baksuze! Lš!

Pièka ti materina,
gavranska. Baksuze!

Znaš ti nešto veselije?
- Znam, gospodine narednièe.

(Ðorðe žandar)
Ova muzika za saranu...

Ako prestaneš da sviraš,
daèu ti da pomirišeš

ono pismo što si me molio.

(Ðorðe žandar)
Turci pomeraju bateriju.

(vojnici u dnu brda) Gospodine
potporuènièe! Jedva vas naðoh.

Stigli za ruèak. Ruèak i veèera
za celu prošlu nedelju.

Hvalim te Bože!

Moramo da obavestimo komandu.
- Posle doruèka, komšija.

Ovo je nareðenje, narednièe.
- Razumem, komšija.

Ja sam zaboravio
prase kako izgleda.

Prase tije isto k'o guska,
samo nema perje.

Seèam se.
(smeh)

Aj' ljudi, ko je
uzeo drugi batak,

da ga odmah vrati! (smeh)
'Ajde. Prvo lepo pitam,

a onda æete Turke
da zovete u pomoè!

Ljudi...

(vojnik) Gospodine potporuènièe!
Ovaj mi lièi na špijuna.

(fotograf) Leonardo Spasiæ.
- Ima nekakav mitraljez.

Dozvolite da ga
prežalim na licu mesta.

Gospodo, ako se odluèite
na hladnokrvno ubistvo,

propustièete jedinstvenu
priliku da se naðete na

naslovnoj strani
Srpskih novosti

i to ovekoveèeni kao
oslobodioci stare Srbije.

Gospodo, ne dišite!
(eksplozija)

SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU

(vojna muzika)
Gavrilo!

Vidi. Jel' bi poverovao
da je gradska devojka

uspela ovo da isplete
svojim rukama?

Šta ti je, Gavrilo?

Kad crknem, onda ga donesi.
Sad mi baš i ne treba.

Snaæi æemo se.
- Pusti! Ti èeš se snaæi.

Gavilo! - Daj to Ðorðu. On je iz
ovog rata izašao kao ceo èovek.

Njemu èe lepše da stoji.

Gavilo!

Ne bojte se, gospoðice,
Vratièe se on.

Stalno je prièao o
tome koliko vas voli.

Oprostite, mislio sam...

A vi se kao
razumete u ljubav!

Vas ne èeka niko?
- Ne.

Dobrodošao!

(groktanje svinja) Vane! Èovek
Žoja ljut! - 21, 22... sve su tu!

Kuèe, laje! Ne kuèe! Žoja
sa svinje lepo, ne laješ...

Gavrilo, povedi
i mene, molim te.

Deda mije lepo rekao da od
èitanja i pisanja nema vajde.

Povedi me jednom. - A što
da ga ne povedemo, Gavilo?

OVo je èastan posao.
(smeh)

Šta mu fali? - Èastan...
Da, brate. Ti, brzo kuæi.

(žandar) Al' ste se
navadili... Braæa Vukoviæ...

Sad idu skoro svaku noè.
- Gospodine narednièe,

da ih presretnemo
kad se budu vraèali?

Pustièemo ih ovaj put.

Nema grudva soli
u èitaVom srezu,

pocrkaèe stoka.
A, i èiji bi duvan pušili?

Jesam mnogo posedeo?
- Niste, gospodine narednièe.

Nemoj da lažeš, bre!

(Jelena) Ja opet ne
mogu ništa da ti kažem.

A sve sam smislila
šta æu da ti kažem, sve.

Glupa žena! Ne mogu,
nisam ja iz Varoši.

Doèi èe Mira
da me vodi kuèi.

Kojoj kuèi?
- Mojoj. Kod mojih.

Tako me je stid!

Je li mali, što ti ne
posluživaš redom?

Ako nismo svijednaki
da menjam restauraciju.

E, vala jes'.
Mi normalni invalidi smo

im bili najbolje
mušterije pre ratoVa.

E, sad smo mi tu
zaslužni invalidi.

Prvo Ninku.
Služi prema težini rane.

A gde to piše, oèiju ti?

Molim te, nemoj meni
ni da sipaš, preselo mi.

DogoVorite se, pa me
pozovite. Do tada, nema pièa!

Moj ðak, moja škola!
U svako doba, svakom u lice.

Kao što je rekao Marks...
- Jebo te on. Samo truješ dete

tim belosvetskim govnarijama.
- Koji èe mu ta škola?

Sve što treba da zna je odavde
do Šapca, 13 kilometara.

To da nauèi,
pa da živi k'o èovek.

Kulaci!

(Mile Vukoviæ)
- Ljudi, marte se politike.

Vidi èoveka...
(uèitelj Mièun)
- Žojo, šta radiš to?

Kad èete da nosite to odavde,
to èudo što lièi na kupleraj?

Naruèila žena trgovca Spasièa,
on ne da se unese u kuèu.

Ima pravo èovek. 'Aj sklanjaj
to! Baš smo mi za ogledalo.

Kakvi smo, bolje
da se i ne ogledamo!

(uèitelj Mièun)
Žandari... trojica.

Juèe sam završila.
- Ko je oVo?

Ja, Ðorðe. Ja.
Ne znate ni kako

izgledam, kad to
radimo samo po mraku.

Pokrij se.
Znaš kakvo je selo...

Jesam li Vam lepša
na platnu ili ovako?

Moram da idem.

Gos'n narednièe...

(zapmaganje žena) Ðorðe,
pomagaj! Baèa ubi Milanku!

Žene, to su privatne stvari
koje žandarmeriju ne zanimaju.

Uèinite nešto da
ženu u ovoj selendri

poštuju bar malo
više nego govedo!

Jel' tako?

(pop) Gospodi pomiluj...

(vika u kuæi)... da mi tražiš
u mehani. - Nemoj gazda...

...neèeš ni da saznaš...
Stani! (i dalje psuje)

(pop) Komšija, može li
to malo tiše, pobogu?

(žena i dalje vrišti) Dobro
jutro, gos'n Ðorðe.

Udarije još jednom, izvešæu te
iz sela u bukagijama. Jesi èuo!

Bolje da je ja ubijem,

nego da me bruka po
selu, k'o što neke rade.

Pusti Ðorðe, pijan èovek.
'Ajde, sedi da popijemo.

'Aj snajka kuèi.
Proèi æe te to.

(groktanje svinje)
Lš!

Marš tamo! Sa nji' treba
strogo. - Hvala.

Gospoðo Katarina,
jel' se nesto od toga jede?

Ne. Alije lepo.
I divno miriše.

Hoæete da pomirišete?
Priðite.

(žandar) Jel' to znaèi
da pucamo na komšije?

Èuo si šta je rek'o major.
Pucamo bez upozorenja.

Razumem, gos'n narednièe!
- Èekaj.

Kaži onim šVercerima tamo
da više ne prelaze reku.

Dobro veèe.

Nisam naoružan.

Gospodine, mogu
li s vama preko?

Idi pitaj mog brata.
On prodaje karte.

Hajde ulazi!
Ne boj se student!

Nego, doði da pomogneš
oko regularnih putnika.

Ili ako imaš u posedu pola
dinara. - Imam!

Daæeš na drugoj obali.
'Ajde.

Pošteni ste Vi naèitani.
'Ajde ulazi! Šta je Žojo?

Baksuz! - Jes' vala.
A taman nam je lepo krenulo.

Jel' da, Gavro? 'Ajde.
Baksuz!

Ti u školu sutra!

(Žojo studentu)
Hajde radi! Duni!

(neprijateljski brod
se približava)

Molim te Sveti Georgije
da upucaš švapske monitore.

Dobro je, Žojo.

Èuvaj Gavrilo i Mile i èamac
i svinje, i baksuz èuvaj...

(Gavrilo se nasmeje)
Odoše Švabe.

(Gavilo)
Šta je student, usr'o si se?

(groktanje svinja) Znate li da
je svinja jedina životinja

koja ne zna da postoje
mesec i zvezde?

Vratovi im ne dozvoljavaju
da pogledaju ka nebu,

samo dole, u blato.
- SVinja. Sreæna.

Jedino to vide
celog svog života.

Mora da im nedostaju zvezde.
(Gavrilo i Žoja se smeju)

Baksuz, ima slike
u knjiga? Baksuz!

Kasne.
Ovo ne sluti na dobro.

Idem ja. - Èut' bre! Ideš,
kad ti ja kažem da ideš!

Pevaj Žoja.
(Žoja imitira pticu)

Èekaj! Ovoga puta
nema na veresiju, Gavrilo.

Uvek doðete pre nas. K'o da
ste Vi iz Austriju, a ne mi.

Jesi li doneo sve
što sam tražio?

Direktno iz Beè.
'Ajde brzo, istovaraj!

Èekaj malo.
S èim sije meš'o?

Nisam. Života mi.
Najbolje su u carevini.

Vidi peèati na džakove,
nema preVare.

Proveri. - Nije loše.

Ej... ej, kako loš?
- Uzimamo.

A vidi ogledalo.
Car bi da se ogleda.

Pazi! Razbiješ! Umreš!
- TVoje.

Šta ti je ovo za umetnost,
Gavrilo?

Nije valjda za tebe?
- Ne seri.

Požuri, Gavrilo.
Jeb'o ovakvu trgovinu.

(imitiranje ptice) PoštoVana
gospodo, Cigani i Srbi.

Izuzetno mije zadovoljstvo
što mogu da primjetim

da se suradnja izmeðu
ove dvije naše države

odvija i dalje nesmetano,
unatoè nepremostiVim

civilizacijskim razlikama.

'Ajde, plati zemljaku,
pa da se razilazimo.

Gavrilo tvoj je red, bojim se.

Opet štetujemo.

Vi Srbi postali galantni,
skoro k'o Cigani.

Dobro došli u monarhiju.
Želimo vam ugodan boravak.

I njih upucaj Sveti Georgije.

Vidimo se, Gavrilo.

'Ajd sad ðak, idi! I da
se vratiš kad završiš.

Srbiji su potrebni školovani.
- I knjige sa slike.

Èovek, baksuz, kako tebi ime?
- Princip. Gavrilo Princip.

Èuvaj se, imenjaèe. - Eto ti
imenjaka. Ode, a ne plati.

Rešièemo.
- Neka! Plati èovek Žoja.

Ja èastim.
- Sreæno, baksuz!

Šta je to, Gavrilo?
Ko je to naruèio?

Kakva je ono kutija, Žoja?
- Nije za èovek Žoja.

Crèe!

Zna èovek Žoja. Baksuz!

(Gavrilo) Žabe æute...

(grmljavina).

Gavrilo, jel' ovo taj
bioskop što si mi priè'o?

Ovo ne sluti na dobro.

Malo ogledalo, mali baksuz.
A veliko ogledalo...

(žagor, aplauzi) Izvinite.
Samo malo. - Tata!

Probisveti, što ne uzmete
štap kao sav normalan svet?

Ovo je moderan ribolov,
Aleksa. Amerièki.

Vane! Siroèe!
'Oèeš da nam pobegne ruèak?

'Lebac mu mali, kako
se kurèi. Ako te mrzi,

možemo da te vratimo
gde smo te našli

pa da opet prosiš
po Vašarima.

A tebi je baš naspelo,
je li? Zar ti nije bilo milina

gledati dete kako se igra?
- Nije.

Ljudi, opet se prevrro voz.
- Okreni novine, pijanduro.

Daj, Žojo! Žojo!

Ako porasteš i postaneš
aždaja, moraæu da te ubijem.

Ako ostaneš samo žaba,
bièemo prijatelji.

(Rajko Pevac peva)
"Celo selo na nogama,

samo moja Smiljka
spava. Neka spava... ''

E neèeš, mamicu
ti jebem kljakavu!

U mojoj kuæi si naš'o
da škripiš u to æemane!

Pusti, bre bogalja da peva,
kad ne zna da svira.

Doði na pièe.

Neka fala, žurim.
U poslu sam nekom.

Aja te neèu tuæi,
k'o što su te drugi tukli.

Ja imam da te šurim
k'o prase, ðubre kljakavo!

Doði u kafanu, za zdravlje.

Pevaš èoveku ispred kuèe...

Ne, možda sam pevušio, ali
ja ovako, više za sebe...

Ja po ceo dan pevam...
- Nemoj da me trezniš!

...pa ispred èije
kuèe proðem.

Ako mijoš jednom
zapevaš pred kuèom,

majka æe ti zapevati,
ðubre škartovsko!

Dobar dan, gospoðo.

Samo vas dvojica
na èoveka sa štakom?

Jeste dobro?
- Gospoðo, kad sam

vas ugledao, kao da
me je anðeo pogledao.

Pred kuæom mi peva.
I to mojoj roðenoj ženi.

Toliko verujete u snagu
muzike? To je baš lepo.

Svaki put kad im krava umre

veruju da sam je ja
ukrala i stavila u sliku.

Kažu da sam donela nesreèu
u selo. Da li ti tako misliš?

Pre nego što sam te sreo,
imao sam obe ruke.

Deèak koji nije znao šta èe
sa rukama kad je pored mene.

Kad bi se Obiliæeva zvezda
davala za šverc,

ovi tvoji seljaci
bi svi bili odlikovani.

Invalidi, gospodine majore,
neki su, èak odlikovani u ratu.

To je lepo, ko voli
da se dièi èelikom spolja.

Kad ovaj put
pretopimo sVe u granate,

gvožða neèe preostati
za te trice i kuèine.

Pred nama je slavno doba,
narednièe! - Razumem!

(Krivi Luka) Ta èe mu èipkasta
gospoja doèi glave...

Pazi šta ti Luka kaže. Tu me
pljuni kad si najbolesniji!

Gavrilo. Sreæan.
Èovek Žoja sreæan.

Marš iz moje vodenice!
Zadržavate me da radim!

Kad ti se žena poraða?
- Sledeèeg meseca, ako Bog da.

Lepo. Imaèeš dvoje dece
ove godine. Da nazdravimo!

Lepo. Imaèeš dvoje dece
ove godine. Da nazdravimo!

(topot konja)
Gaziš, žandare!

(topot konja)
Gaziš, žandare!

Šta sad? - Ništa. Uradili
smo sve što smo mogli.

Jel' žandar zna?
- Moj muž je moja briga.

Jel' žandar zna?
- Moj muž je moja briga.

Moje brige ostavi meni,
kao što si ih uvek ostavljao.

Sledeæe nedelje, vraæam
se u Beograd. Kuèi, mojima.

Napustiæeš muža i kuèu?
- Kog muža? Koju kuèu?

Šta misliš, zašto sam iz
Beograda došla u ovaj

èemer i jad? - Stani malo!
Stala sam. I šta sad?

Hoèeš li ti reèi
sVojoj ženi? Neèeš.

Hoæu noèas sve da ti kažem!

Nisi izbijao iz moje kuæe dok
si služio kadar u Beogradu.

Nisi izbijao iz moje kuæe dok
si služio kadar u Beogradu.

Molio si me da ne idem
na studije u Pariz.

U rat sam te odvezla oèevim
fijakerom, skoro do fronta.

Preklinjao si me da te èekam!
- I? Kakvog si me saèekala?

Je li? Kakvog si me saèekala?
Æutiš? Kakvog si me saèekala?

Jel' ovo onaj Gavrilo
koga si èekala?

Jel' ovo onaj Gavrilo
koga si èekala?

O kome, bre, ja mogu
da brinem ovakav?

O sVojoj ženi. - Ona nije
kao ti. Sve radi kao muško.

Izgubila je muža,
tamo gde sam ja ruku.

Izgubila je muža,
tamo gde sam ja ruku.

Idem.
- Šta èeš sad?

Gavrilo kog sam èekala
pitao bi, šta èemo sad.

(Ðorðe žandar) Katarina!

Izgleda da je neko
preduhitrio narednika,

i sklonio mu gospoju
na sigurno. (smeh)

Gospodine narednièe, šta
zapovedate? - Slobodni ste.

Neæete da me pitate
gde sam bila?

Hoæu da te pitam,
da li znaš gde si sad?

Hoæu da te pitam,
da li znaš gde si sad?

U sobi moje žene.

A Vi ste zaboravili da me
išibate, gospodine žandare.

Ja Vas nikada nisam volela.
Niti Vas ikada mogu voleti.

Ja sam...
- Znam. SVe znam.

Uhvatiæe nas zora. Ovaj
moj brat nije normalan.

Mile, ti znaš ljubav?
Ljubav lepa, ja vid'o.

Da mi nisi brat, sad bih te ovim
veslom odalamio posred èela.

Udri Žoja, bude ti lakše.

(Rajko Pevac peva)
"Celo selo na... ''

Oklevetali me, oèiju mi.

Gde tije unuk, Aleksa?
Gde je Gavrilo?

Ne znam. A i da znam,
znaš da ti ne bi rek'o.

Pa ti doðe na isto,
dal' znam il' ne znam.

Reci mu da ga tražim.
- S pištoljem?

Reci mu da ga tražim.
- S pištoljem?

Ko je otiš'o preko?
- Ovi redovni.

A Katarina? - Pobogu
Ðorðe, šta æe ona s njima?

Ljudi, nemojte
da se igrate.

Pucamo na sve koji
prelaze reku, i mi i oni.

Razumem što Vi pucate,
ali zašto oni?

Zar niste èuli da je neki
naš ðak ubio Ferdinada?

Zar niste èuli da je neki
naš ðak ubio Ferdinada?

Majku im jebem švapsku,
decu èe mi pobiti!

E, pa, da nazdravimo
kraju carevine!

(deda Aleksa vièe)
Gavrilo! Mile!

Molim ti se Sveti Georgije,
saèuvaj mi decu.

Gavrilo!

Katarina!

(Rajko Pevac) Što je tužno
kad mator èovek poludi...

Ja kad sam jeb'o neki red
se znao. - Šta se udaraš!

Ljubav lepa, mnogo lepa.
Ja vid'o, Mile. Mnogo lepo.

Šta je bilo, Žoja? - Žandar nije
sreæan. Mislim, pobegla je.

Šta je bilo, Žoja? - Žandar nije
sreæan. Mislim, pobegla je.

S Gavrilom. Gavrilo sreæan.
Èovek Žoja sreæan.

Baš smo se usreæili.
Šta uradi to, nesreænièe?

'Ajde!

(Žoja plaèe) Sve umiri ljude,
konje, sve... Sveti Georgije...

(Žoja plaèe) Sve umiri ljude,
konje, sve... Sveti Georgije...

Platismo li mi ovo
unapred Gavrilo?

(Žoja) Upucaj Sveti Georgije.

Znao sam. Znao sam da æu na
kraju zbog srebra da najebem.

Znao sam. Znao sam da æu na
kraju zbog srebra da najebem.

(imitiranje ptice i pucnji)

(Mile)
Setio sam se, dao sam kaparu.

Eno ih! Nemoj da je nekom
žao, pa da džaba trošimo metke.

Ne! Ne pucajte!
Hoèu ih žive.

Ne! Ne pucajte!
Hoèu ih žive.

(deda Aleksa i Vane vièu)
Mile! Gavrilo!

Izdrži Žoje! - Mrtav.
Original žandarski.

Izdrži Žoje! - Mrtav.
Original žandarski.

Da ti sviram, Žojo,
bièe ti lakše.

Gavrilo, gde mije žena?
- Što mene pitaš gde tije žena?

Gavrilo, gde mije žena?
- Što mene pitaš gde tije žena?

Dobro znaš gde sam noèas bio.
- Znam. Zato te i pitam.

Pa kad znaš, onda
nema šta da me pitaš.

Možeš samo da me hapsiš
što sam prelazio granicu.

Možeš samo da me hapsiš
što sam prelazio granicu.

'Oèu da te zamolim. Nešto što se
u našem selu nikad nije molilo.

Okani se moje žene.
Molim te.

Okani se moje žene.
Molim te.

Samo æu te ubiti, neèu ti više
ni reè reæi. Ovoga mi krsta.

Mi Vukovièi smo udarali
na vojske i na gradove

i na careve, ali na
tuðe žene nikad!

I treba da te ubije!
Uèinio bi uslugu svima,

i tebi, i meni i onoj
tVojoj nesreènoj ženi.

I tebi, i meni i onoj
tVojoj nesreènoj ženi.

Jebem ti, u
normalnim zemljama

ratni invalidi služe
za primer omladini.

A ovde? Prošnja,
šVerc, pijanèenje...

A ovde? Prošnja,
šVerc, pijanèenje...

Al' u normalnim zemljama,
sa normalnom vladom.

Nisu ljudi krivi što se
ubogaljiše u dva rata.

Jesam im ja kriv? Ja sam dva
puta u dve godine ratovao.

Pa, sad treba da ispaštam što
sam se vratio zdrav, a ne sakat,

pa da mogu slobodno
da jebem po kuèama.

Zašto tolike pare, Ðorðe?

Za prozor.

Nema dana da se ne setim
tvoje dobrote, i maloga...

Nema dana da se ne setim
tvoje dobrote, i maloga...

Onda me rat spasio
da ne poludim.

Svetog Ðorða sam molio
da poginem, da se odmorim.

Umesto smrti, nju mi
je poslao. Umesto smrti.

Umesto smrti, nju mi
je poslao. Umesto smrti.

Oprosti.

Austougarskog
predstolonaslednika

èekaju sledeèe titule: Car
Austije, kralj Slovenije, BIH...

(graja naroda)... vojvoda
Dubrovnika i Zadra...

Èitavih devet meseci nije bilo
rata, uželela se deca ratovanja.

Gospoðo Slavka!

E, pa, izvol'te, prièajte...
- Slavka, ja bih te molio,

ako mogu sa svojom ženom
da poprièam, al' nasamo.

Nasamo? - Nije ti
ovo žandarmerijska

stanica da saslušavaš bez
svedoka. - U redu je, tetka.

Ako imate nešto da
poprièate što nije za mene,

onda nije ni za moju kuèu.
Jel'jasno?

Onda nije ni za moju kuèu.
Jel'jasno?

Ako jeste, izvolite, prièajte.
Kao da mene nema.

'Ajmo kuèi. Molim te.
- Šta æu Vam ja?

Jutros sam dao otkaz na
službu. Vratio sam uniformu.

Ostavljao sam te samu,
danima... Ceo život sam

živeo bolje i mirnije
od zemlje i od stolarije.

Nešto sam mislio, da sve
prodam i da preðem u grad.

Nije selo za tebe. Nije.
- A da li je grad za Vas?

Prestanite, molim Vas,
da gužvate taj stoljnjak.

Užasno me nerVira.

Ti si èitala te romane.

Ne kažem, to postoji,
možda kod mlaðeg sveta...

...jedno vreme.
Al' posle, to proðe...

Šta to proðe? Ljubav?
A šta ostaje, kad to proðe?

Brige.
- Ništa više, samo brige?

Ništa više. Samo brige.
- I Vi to zoVete žiVotom?

Gospoðo Katarina, dole je
neko dete. Kaže da Vas zna.

(Slavka) Katarina!

Ovaj ovde, verovatno nije
èovek kakvog zaslužuješ,

alije sigurno bolji od
onog za kim plaèeš.

Tetka...
Kao da je žena

ikad volela muškarca
zbog njegovih vrlina.

Nisam ti sve rekla.
Oèekujem dete.

Ja te... volim.

Tetka, mogu li da te
zamolim da poðeš s nama?

Na nekoliko dana.

Èekaæu vas dole,
kod èeza.

(uèitelj Miæun vièe)... Za
jedan dan ustrelio 53 jarca

...ubio preko 6000 jelena.

(sirena automobila)

E, dete moje, lepo je meni
moj pokojni muž govorio

sa seljacima se sreèi samo
na pijaci, i to što kraæe.

Dajte ratnom heroju...

Ti si reakcionarni element.
Tebi nije mesto ovde.

Poštovani gospodine Pašiæu,
ovaj zahtev za hitnu pomoæ

ratnim invalidima,
hteli smo uputiti odmah

posle prvog rata s Turcima,
ali uvidevši opasnost od

noVog rata s Bugarima,
odluèismo da saèekamo.

Rat... Žoje. - Èuti,
Žoja! To je za odrasle.

Proðe i taj rat...

Znamo da preti opasnost
od rata sa Austo-Ugarskom,

ali, poštovani gospodine Pašiæu,
molio bih za razumevanje...

Jer i mi moramo malo
da živimo izmeðu ratova.

OVo tije, Miæune,
da prostiš, kurac.

Zar zbog ovog da se krijemo
po budžacima, k'o zaverenici!

Zahtev mora poèeti reèima:
Sram vas bilo!

Srbija stalno dobija
ratove, a narod ih gubi!

Ova zemlja, iz rata u rat
izlazi sa sve manjim narodom

i sve veæom vladom!
Sram vas bilo!

Ta ista vlada, dobila je
dva rata za dve godine i

tako širila
srpsku teritoriju...

Nije vlada! Mi smo dobili!
- Ko preživi, piše zahtev.

Ko je iz te usrane vlade
postao škart? Ko? Nema!

Zabole me za èetvrtinu velike
Srbije, bez èetvrtine mene.

Izdajnièe!
- Neæeš ðubre æoravo jedno!

Posluži žandara.
- Dao sam otkaz na službu,

sad prièajte slobodno protiv
vlade.

(Vojo)
Šta znamo mi, Ðorðe,

zaboraviæeš se,
dojavièeš po navici.

Ja vas da uhodim, je li?
Ja dojavljujem?

Ovo su vaša doušnièka pisma
koja ste pisali meni lièno.

Imamo uhodu u kafani.

Evo, vidite. Sad èitajte.
Ima za svakog ponešto.

Ja neæu.

Poštovani gospodine Ðorðe,
savest mi nalaže da Vas

obavestim da sam pre dve noæi
sedeo u meani kod Alekse

i prièao takve svinjarije, da bi
me trebalo odmah streljati.

A sve sam to radio da oni
progovore, jer su prièali

samo o tuðim ženama, gde
je ko, koga i koliko puta.

Kad sam ih oko ponoæi naveo
da prolaju, lajali su celu noè.

Ko li je ovo pis'o,
ruka mu se osušila!

Posebno protiv vlasti
laje onaj debeli... Vojo.

Ljudi, ja ne umem ovako lepo da
pišem, al' znam jednog koji ume.

Tišina! Da èujemo.

Jebaèu nekom majku za ovo!

Žandari iz drugih sela
su mi zavideli, njihovi

seljaci nisu priznavali
ni pod batinama.

Ja sam u policiji radio za
platu. Vi radite iz ljubavi.

'Ajde sad
slobodno o politici.

(Rajko Pevac)
Jel' zna ovaj što je pis'o
na šta lièi popina žena?

(deda Aleksa) Vane, sine...

Ðorðe! Ovo tije
od deda Alekse,

i od svih nas, za poštenu
službu u našem selu.

Kako te služi ovaj moj
dorat? - Služi. Nego...

Aleksa mi je rek'o da si ovog
konja napravio za svog sina.

IzVini.

Bio bi, tako kao ti.
Toliki. Hvala za sat.

Kasni taèno dva sata. Kad
se privikneš, radi bez greške.

(muzika na vašaru)

(Rajko Pevac peva)
"Neka spava, neka spava... ###'

Katarina.
- Hvala.

Ðorðe! Hajdemo odavde!
Nesnosno je vruèe. Idemo!

'Ajte vi, doèi èu ja.
Moram nešto da obavim.

(Vane siroèe)
Ðorðe! Kako te služi sat?

Koja me je ruka vodila, kad
sam mu u ratu spasio žiVot?

Pomozi, da mu ga opet
spasim, da ga ne ubijem.

Udelite ratnom veteranu,
dobri ljudi. Udeli.

Tebe èuva Sveti Georgije.
http://www.divx-titlovi.com

(avion) Eno èovek, maše.
- Ej, Švabo, sleti na piva!

Aeroplan!
- Kur' moj maše. Preti!

Gavrilo,
èovek leti, na aždaji!

On meni preti.
E, vala, neèeš!

Stvarno preti gad švapski!
- Gad!

Gavrilo, èastim te jednim.
- E, sad smo ga najebali.

Ljudi, ubismo avion...
(muzika se nastavlja)

Živ si?! - Živ sam.

Odlukom srpske Vrhovne komande
koju je potpisao lièno general

Radomir Putnik, objavljuje
se hitna mobilizacija.

Treæa zvona za tri godine...

Bojim se da èetvrta
neæe imati ko da èuje.

Neka ih èuje moje praunuèe, mi
ne moramo. - Ne sekiraj se, deda.

Naša se majka dva dana
poraðala sa Gavrilom. Bože me

oprosti, neki put pomislim
bolje da ga nije ni rodila.

'Ajmo ljudi, da se
razilazimo. Dok je rat,

mehana neæe raditi.
Nije red.

Aleksa, jel' to znaèi da ja
ne smem ni da pevam?

Brzo æe to, samo da poène.

Ljudi, mene opet zvali ovako
èoraVog. - A mene opet isto nisu.

Šta je bilo? - Jelena je
dobro, bièe dobro.

A dete? Šta je sa detetom?

(vojnici vièu) Aleksa, radièe
ti kafana posle rata bolje

nego ikad. - Ko æe da
'rani ona dva deteta...

"Neæe Švaba preko Save,
dok je jedne srpske glave".

(pop)
Vjeèna ja pamjat...

Sada i ti smrdiš,
kao svi mi.

Gospodine majore, Gavilo
Vukoviæ, potporuènik konjièki.

Od Nemaca, jedino više
mrzim doktore. Recite.

Došao sam da se prijavim
u moju jedinicu. (smeh)

Prelazio sam na njihovu
obalu stotinama puta,

dobro je poznajem.
- Švercer? Odlikovani...

Pre nego što ste postali
švercer, bili ste vojnik,

gospodine potporuènièe. Pravila
službe nismo doneli vi ija.

Ja bih vas lièno uzeo, èak i
takvi nam trebaju. Žao mije.

(pop èita molitvu)
(Vojnici pevaju)

Idete da poginete,
a derete se k'o magarci.

Udelite ratnom
veteranu, dobri ljudi.

(grmljavina i kiša)

Deda, nemoj da budeš takav.

Obeèao si da æeš
me voditi u Beograd.

Sve æe biti u redu,
nek' ti Gavrilo kaže.

Deda, znam da me èuješ.
Znaš da nije lepo od tebe.

Aleksa!
- Leg'o i rešio da umre.

Hajde, nasmeši se, bar jednom.
- Ne ide mi ova smrt nekako.

Mile, spusti me dole na zemlju,
da budem biže. - Deda!

E, sad je veè bolje.

Deda! Dedice!

Živeo si kako si hteo.
I otiš'o si kad si hteo.

(Žoja) Uspešan èovek.

(Vane siroèe vièe)
Gavrilo! Gavrilo!

Slavka, ako rat krene, ne daj
Bože kako ne treba, imaš u

vajatu bure gasa, popali sve ovo
da mi Švabe ne pogane kuæu.

Gledaj sebe, Ðorðe.
Barem se u ratoVe razumem.

Slavka, ako se ne vratim,
sVe što imam, njeno je.

A dete koje nosi,
ako bude muško, neka

ostane u ovoj kuèi
i na ovoj zemlji,

da mi se ime ne zatre.
Ako bude žensko,

neka beži iz ovog
jada i èemera, što dalje.

Ðorðe, otkad mije muž
umro, nisam srela

tako dobrog èoveka
kao što si ti.

Lako mi je biti dobar, kad
mi ništa drugo ne preostaje.

Zbogom, Slavka.

Ima u radionici
nešto za tebe.

Rekla si mu èije je dete?
- Sam je znao.

(tiho) Neka te Sveti
Georgije èuva.

(seljak)
Èuvaj glavu, žandare!

Da ih biješ, k'o da sam ja tu.

Ðorðe! Kud žuriš,
èekaæe nas Švabe.

Sveti Georgije voli Aleksu kao
Gavrilo, Mile, kao što voli Žoja.

Ona dva dinara što
nisam hteo da ti platim.

Hajde Mile,
odmori malo, ja æu.

Vojska!

Bojim se da æemo uskoro
svi zavideti Aleksi, pa æemo

reæi, blago tebi Aleksa.
Moj deda je stalno govorio,

bolje da umrem,
nego da mi se nešto desi.

Neka im je na èast kada
mogu da biju èoveka koji nosi

vojnikovo pismo. To mogu
samo ovi smrdljivi Babiæi.

E, 'tica im nije kuèu
preletela 200 godina.

A bio si i kod
Vojine Darinke?

Nosio sam pismo od vojske.
Pismo vojnika je svetinja!

Dobro si proš'o. Iz moje
avlije ne bi izaš'o... Živ.

Pa ti, ako si sakat,
nisi gluv, lepo ti kažem

da sam nosio
pisma s fronta. - Mrš!

Doði Rajko do moje kuæe.
Donesi pismo mojoj ženi.

(tiho) http://www.divx-titlovi.com
Veæ sam joj donosio...

Trudnica ne ulazi u kuæu
pokojnika. Zbog uroka. - Ne kudi.

Kad se vratim, neèu više da
vas vidim ovde. Ni tebe, ni nju.

Veštica! 'Ajmo odavde!
'Oæe li veè jednom

Sveti Ðorðe da ubije aždaju,
da nas spase zla.

Pomozi, Sveti Georgije!
- Veštica!

Zašto si došla?
http://www.divx-titlovi.com

Putujem sutra.
Neæemo se više videti.

Èovek Žoja...

Dok je Evropa igrala,
pevala i krala,

mi smo vekove proveli
po rovovima,

na njihovim graniènim
položajima kao njihovi

psi èuvari!
I gde je sad ta Evropa?!

Jebo je
Sveti Jeronim na nebu!

Srbija danas ima
èetiri miliona duša,

Austro-Ugarska
pedeset i pet miliona.

Godinama prete,
godinama seru,

kako Srbija mora doživeti
èelièno kupanje. Ja nikada

u životu ništa smrdljivije
i poganije nisam èuo

od pretnje da jedan narod
bude okupan èelikom!

E, daèemo im kurac tvrd!
I to tvrd za mnogo godina!

Ako preðu granicu i krenu
prema našim selima,

jebaèemo im... Šta?!
- Majku, gospodine kapetane!

(eksplozija)

Kad ih odbijemo, goniæemo
ih do sve do Beèa...

To je samo moje dete,
i biæe onako kako ja odluèim.

Da mu se ime ne zatre...
Veliko ime!

Zbog tog imena ratuju,
prave decu, ginu...

A ti raðaj i raduj se kad
ti dete pozovu u vojsku.

Ako bude muško, ovo
dete neæe ratovati.

Lud èovek! Obio baraku,
uzeo dinamit da ubije monitor.

Da ubije Gavrila!
Lud èovek! 'Oæe sam...

Šta? Hoèeš da se ubiješ?
http://www.divx-titlovi.com

Došla sam još jednom
da vidim kakav si to èovek.

Da se ubiješ? Veliko znanje!
Velika hrabrost! I pamet!

Dobro, šta hoæeš od mene?
- Samo da ostaneš živ.

Rat je, Katarina. - Ima li za
tebe još nešto sveto, osim rata?

Ima li, da budete oèevi, da
nekog volite, to niste nauèili!

Pljujem ja na tu tvoju
svetinju! Pljujem!

Nije lako bez muške ruke,
jel' da snajka?

Jel' može nekako
da se pomogne?

A kako èeš ti
da mi pomogneš?

Pa da jurim piliæe po
avliji, to baš ne mogu,

ali... mogu da budem
od koristi.

Možeš?
- Veži kera, snajka...

Vojsko! Dobri ste bili!

A sad, kad smo
najdalje stigli,

sledeèi put probijamo,
ja vam to obeèavam.

Narednièe, daj ljudima
voljno. - Voljno!

Ðorðe, što mu nisi
rekao za škartove?

(eksplozije)
Kad, ljudi? Kad?

Da je neko nasrnuo na
kapetanovu ženu, k'o

što je škart na moju,
trèali bi da je branimo.

Evo šta mi pis'o iz sela. Kur'
moj bi trèali Doleteli bi!

Jebu i kradu kokoške...
Jel' èuješ šta te pitam,

nesposobni za rat
jebu žene i kradu kokoške?

Gospodine kapetane, isto je
raspoloženje i u drugim èetama.

Moja je dužnost bila
da Vas izvestim.

Aja majora? Major pukovnika,
pukovnik generala,

ðeneral Vrhovnu komandu
koja èe odmah pobacat'

sve ratne planove,
izdati nareðenje

da se vojnici šalju kuæama...
A?

I da pred svojim kuèama
iskopaju rovove,

nameste puškarnice,
saèekaju i pobiju jebaèe...

Mrš!

(detonacije) Narednièe,
jesi li ti oženjen?

Jesam, gospodine kapetane.
- Jel' imaš decu?

Imao sam. Nemam. Daèe Bog,
imaèu opet. - Jel' i ti sumnjaš

da ti neko uznemirava
kuæu i napada ženu...

Ne, gospodine kapetane.

Kad ja nisam kod kuèe,
tamo je drugi èovek.

Drugi èovek? - On mi
èuva i ženu i kuèu.

Da nema njega,
briro bih se.

Šta bulazniš narednièe?
O kakvom èoveku govoriš?

O njenom. - O èoveku
tVoje žene? - Da.

Jel' ti to venèana žena?
- Jeste, gospodine kapetane.

Ružna je to prièa, nije
Vreme za to, oprostite.

Stani, bre! Kako taj
zlikovac nije ovde?

Izgubio ruku u turskom ratu.
Zajedno smo ratovali.

Svi smo mi zajedno
ratovali, narednièe.

Jel' tebi uopšte stalo
do tvoje žene?

Ja sam ovde došao da
poginem, kao i Vi.

Ja sam ovde
došao da pobedim!

Ali, vojnici su
došli da prežive.

(eksplozija) Nije mi žao.

Meni je lako, ja sam iz
veæeg zla došao u manje.

Šta me gledate?!
Sigurno ste sve èuli!

Jeb'o diplomatiju,
hoèe neko sa mnom?

Èekaj, Baæo,
spremili smo peticiju.

Baæo, ako te uhvate,
ne gine ti preki sud!

Idem ja sam sebi
da ulovim pevca.

'Ajde, daj tu peticiju,
da potpisujemo.

Ja neæu. - 'Oæeš, oèeš!
http://www.divx-titlovi.com

(eksplozije)
Mikane, pazi tamo na žandara.

Je li, Ðorðe, kako to da
kapetan nije obavestio

majora, a major
Vrhovnu komandu?

Vrhovna komanda
ima preèa posla,

nego da se bavi ovim
škartovima i švalerima!

I drugo, nije reè o vojsci! - O
kome je reè, ako nije o nama.

Dobijamo pisma da nam se
škartovi motaju oko kuèa.

Poslednje pismo od komšije
nisam smeo ni da otvorim.

Dosta! Dosta prièe!
(eksplozija)

Uradio sam sve
što sam mog'o.

Slušaj vojsko!
- Možda imam paket od majke.

Pisma za Treæu èetu! Neko
se i Vas setio, prašinari.

'Ajde, spremite neku èast.

(vojnik vièe) Vojo
Milovanoviè! - Vojo, tebe traže.

Milovanoviè!
(Vojo tiho) -Poginuo.

Milovanoviè!
- Poginuo!

Mikan Babiæ!

Nek' mu je
laka crna zemlja.

Baæa Dragojeviè!

SVi su mrtVi!
OVo je popuna.

Nikakve koristi
od vas živih.

Baæo!

Jesi li bar pobio škartove?

Uhvatila me patrola
baš ispred sela.

Šteta. Narednièe,
odredi petoricu!

Može li ikako bez ovoga,
gospodine kapetane?

Nemojte ljudi!
- Ðorðe! - Nemojte ljudi!

Za zemlju ste uvek
imali razumevanja,

za moju kuèu nikad!
Ja sam Vam verovao na reè

da zemlja postoji, da je ima,
da za nju vredi da se gine.

A sve što sam od te zemlje
video su moja familija i

duvari moje kuæe. Jebala
vas zemlja! - Nišani!

Sreèna ti Veèna
kuèa, vojnièe!

Jebala vas zemlja!
- Pali!

Bato! Bato!

Rat... Bum, bum...

Mile, što ne
otvoriš kafanu?

Jel' treba do kraja rata
da pijemo savsku vodu?

Vidi! Vidi!
(Ninko) -Odo' ja...

Znaju šta gaðaju...

Mi smo striktno
civilni objekat, nas neæe.

Neæe braæa Rusi, saveznici
ostaviti Srbiju na cedilu!

...Nepobedivi... (eksplozija)
- Ja predlažem da se

ipak ne opuštamo do
dolaska saveznika.

Dodaj, Ninko. - E, moj
Aleksa, na vreme si otiš'o...

Pu, jebem te, sakata!
(vojnici) -Ovamo, brže!

Šta je ovo, Mile?
- Tu ste, golubovi!

U ime komande drinske divizije
i generalštaba srpske vojske

Nisu došli
zbog naše peticije,

da nam daju penzije.
- Ne Verujem, uèo.

Jebaèemo vam nanu naninu!

Kad ste kadri da vojnicima
da jebete žene, moèi æete

i Švabi na frontu da
jebete majku... - Neèe Žoja.

Kad veè jebete,
da država ima neke koristi.

Ja sam za vojni orkestar...

Ljudi, jesu li
naši il' njihovi?

Ja sam ispravan!
- Vidim! Teraj na put!

Šta je ovo?
Šta radite ljudi, pobogu?

Gde tije brat?
Jel' opet kod one kurve?

Ljudi ginu na frontu,
on koristi priliku... - Kuš!

Bièe Vas za
diviziju pendžeraši!

Sam æu!
- Ljudi, nemojte...

Brže!

Požuri dete!

Stani! Molim te.
- Gde æeš, dete?

Èim ovo proðe,
dolazim u Beograd.

Obeæavam.
- Šta ima da proðe?

To što èekaš da proðe,
nikad ne prolazi.

Neæu da nekakav rat
odluèuje umesto mene.

'Ajde! Brže! - Žoja neæe
puca. - Hoæeš, hoèeš, pucaèeš!

'Ajde deda! Teraj to!
Hajde, škartu!

Veštica!
Brže, bre! 'Ajde!

Nova mobilizacija
za tebe ne važi.

Ti si odlikovan,
ratni heroj.

Mada bi, što se mene tièe,
ti trebalo da budeš

na èelu ovih nakaza,
kao glavnijebaè.

Teraj stoku!

Idemo.

Gavrilo! Gavro!

Kuda ti ideš, idem i ja.
- Ne ideš ti nigde! Nigde!

Idem, Gavrilo! Molim te!
Neèeš me oterati!

Kuèi, bre! Kuèi!

Gavrilo, ne možeš mi ništa!

Kuæi!
- Crk'o dabogda! Crk'o!

Jel' èuješ, Gavilo?!
Crk'o!

...Neprijatelj i dalje nastupa.
Na bajonet!

Kad ispadne bajonet, na ruke!
Kad ti slome ruke, na zube!

Kad te smrtno pogode, gledaj
da im padneš na sred puta,

da te zaobilaze, da te preskaèu!
Da im mrtaV smetaš!

Da i mrtav budeš
otadžbini od koristi!

Jel' jasno?!
(eksplozija)

Gospodine, majore!
Jel' me èujete?

Dopustite da
pokušamo juriš ponovo!

Gospodine, majore, jel' me
èujete? Brojno stanje

je zadovoljavajuæe.
Ne treba nam pojaèanje!

Molim vas, gospodine
majore...

Molim vas, evo, na
kolenima vas molim!

Razumem,
gospodine majore!

Mater mu jebem!

Bolje da sam pogiro.
- Nemamo sreèe!

Naredba je da èekamo noè
i popunu jedinica!

StVarno gre'ota,
gospodine kapetane...

Meðutim, prvi put
u sVom žiVotu,

moraæu da se oglušim
o nareðenje...

Ode èovek...

Hvala ti, Sveti Georgije.

Kakav je on bio junak i
ludak... Dižem za deset.

Plaèeno. Kad bi svi taki
poginuli ima i mi da

postanemo junaci,
neæemo ni da primetimo...

Pokaži ti karte. Nek'
mu je laka crna zemlja.

Nek' mu je laka. Šta radiš
to, stoko! E, vala neèeš!

Èekaj, bre, pusti jadnika!
Junaku više ne trebaju.

Hvala, gospodine majore!
Popuna stiže. - Spaseni smo.

Popuna stiže.
'Ajmo, pojaèanje!

'Ajte ljudi, popuna!
'Ajmo!

Još ova bitka, ako Bog da,
pa svi kuèi. Živi!

Vojo, popuna.
- Fala tijoš jednom.

Ljudi! Popuna stiže! - Hvala
Bogu da su nas se setili.

Junaci, da vas
ovekoveèim, skoro džabe...

Ðorðe, da se slikamo zajedno?

...Za unuke, praunuke.
Junaci! - Hajde.

Baksuze!
- Ja 'oæu da se slikam.

I ja 'oèu. Al' da paziš da
ispadnemo k'o junaci.

Ðorðe, 'ajde da se slikamo
jednom, za uspomenu.

Skupi se, skupi se! Još!
Skupi! Tako! Obilièi!

Skupi se, skupi se! Još!
Skupi! Tako! Obilièi!

I nemoj da se neko smej'o!
Da ne pokvari situaciju.

Ovde gledaj! Ptièica!
U šta bre blenete? Junaci!

(žamor grupe koja dolazi)
'Ajde, 'ajde! Brže, brže!

Proradila peticija! - Pendžeraši!
- Svi su potpisali.

Ðorðe, tebe nismo pitali,
jer... jebi ga...

Kakvi ste, bre, to ljudi?
- Gospodine, narednièe!

Stani mirno, ti!
- Kako?

Da bi se spreèili nemiri
meðu vojnicima, po kazni

su prekomadovani ovi.
- Po kazni?!

Nisam znao da je
kazna biti ovde!

Potpišite tu i Vaši su.
- Jebem ti budalu!

Ja sam na mesto njihove
kazne, išao pevajuæi.

Osveti brata, Dane!

Neko nas je oklevetao.
Pogani, zlijezici.

Zar ste u laži
poverovali, braæo?

Hajde, pucaj!

Sad smo braæa?!
Gde su nam žene, braèo?!

Gde su nam sestre,
jebem li vam...

Dosta!
Dosta mije vaših govana!

OVaj put, pa
kako ste zaslužili.

Ti si sve ovo smislio,
bedo od èoveka!

Pobunio si vojsku, naredio
joj da traže mobilizaciju

ovih nesreænika, zato
što nisi imao hrabrosti

da doðeš u selo i
ubiješ me k'o èovek.

Gavrilo...

I opet si se zajeb'o,
žandare.

Mene nisu mobilisali,
ja sam ratni škart.

Sam sam ovde došao!

Jel' zbog nje? - Zbog nje.
Nju nemoj da pominješ.

Ne mrdaj!
- Jesam ti rek'o! Veštica!

Ovo smo mogli
sami da rešimo.

Gospodine, narednièe! Sprema
se neprijateljski napad!

Izgleda da na ovom svetu
neæemo stiæi to da rešimo.

Na položaje!

Nama njihove komande
ne trebaju. 'Ajmo, da

obavimo ono zbog èega
su nas doveli ovde.

Stigla je popuna!

Gre'ota je što neèu moèi
lièno da Vam se zahvalim!

Ninko! Ninko, brate!
- Najzad!

Ko nas je kleo, nije
dangubio. - 'Ajmo, brate.

"Razlila se reka Sava,
celo selo na nogama...''

Zar ovo da bude
poslednje što èu da èujem?

"Samo moja Smiljka spava.

Celo selo na nogama,
samo moja Smiljka spava.

Neka spava, neka spava,
povuèe se reka Sava...''

(tišina na frontu)

Ðorðe, oprosti.
Nismo mi hteli ovako...

Gavro! Gavrilo!

Spremi se za juriš!

Gospodine, narednièe!

Ne možemo bez
majorove... - Ššššš!

Gavrilo!

Šta èeš ti ovde, dete?!
- Ðorðe, jesi vid'o? - Šta?

Pevac, krvi èu ti se napiti!
- Tiše!

Ne izlazi, dok se sve ne
zaVrši! Jesi me razumeo!

Vraæam ti oVaj sat.
Još uvek kasni dva sata.

Dok porasteš, navièi æeš
se. Zbogom, Vane.

PeVac!
- Æuti, bre, èuèe nas Švabo!

Gle, ludaka kako se dere. Ne
moš' èovek ni da umre na miru.

Što ne pucaju?

Gavrilo! Gavro!

Dane!
(eksplozije i pucnjava)

Gavrilo! Gavro!

Braèo nemojte!

Molim te, Sveti Georgije.
Ne da voli èovek Žoja...

"Neka spava, neka spava...''

Pevac! Svuda sam te tražio!
Pevaš, pevaš... - Ja po ceo dan

pevam... pa, pored èije
kuèe proðem... - Ej! Ako!

Jebala me peticija!

Vojo, ja sam pisao
ona pisma... - Što, bre?

Eto, tako... za inat. - Drž',
odšafi! 'Ajmo, Luka...

Šta radiš ti ovde, bre?!
- Gavrilo, video sam ga.

Pusti, Vane. http://www.divx-titlovi.com

Hajde dete,
osetljiva je na put.

Deda me je nauèio
da hodam po mraku.