Beleške domorodačkog sina - svet prema Džejmsu Boldvinu

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/notes-of-a-native-son-the-world-according-to-james-baldwin-christina-greer

Tokom 1960-ih, Ef-Bi-Aj je prikupio skoro dve hiljade dokumenata u okviru istrage jednog od najpoznatijih američkih umova. Predmet ove istrage je bio pisac po imenu Džejms Boldvin, jedan od najprodavanijih crnačkih autora u svetu u to vreme. Zbog čega je Džejms Boldvin toliko dobio na značaju u mašti kako javnosti, tako i vlasti? Kristina Grir istražuje život i dela Džejmsa Boldvina.

Lekciju priredila: Kristina Grir, režija: Studio Gibons.

Tokom 1960-ih,

Ef-Bi-Aj je prikupio
skoro dve hiljade dokumenata

u okviru istrage jednog
od najpoznatijih američkih umova.

Predmet ove istrage je bio pisac
po imenu Džejms Boldvin.

U to vreme,

Ef-Bi-Aj je sprovodio istragu
o mnogim umetnicima i misliocima,

ali većina njihovih dosijea
nije bila ni prineti veličini Boldvinovog.

Tih godina kada ga je Ef-Bi-Aj progonio,

postao je jedan od najprodavanijih
autora crne rase na svetu.

Pa, zbog čega je Džejms Boldvin
toliko dobio na značaju u mašti

kako javnosti, tako i vlasti?

Rođen je u Harlemu 1924. godine

i bio je najstarije od devetoro dece.

Sa 14 godina počeo je da radi
kao propovednik.

Držeći propovedi,
razvio je svoj spisateljski izraz,

ali i sve veće neslaganje sa stavom crkve

u vezi sa rasnom nejednakošću
i homoseksualnošću.

Nakon srednje škole,

počeo je da piše romane i eseje
dok je radio niz čudnih poslova.

Ali pitanja koja su ga odbila od crkve

bila su neizbežna
u njegovom svakodnevnom životu.

Stalno se suočavao
sa rasizmom i homofobijom,

bio je ljut i razočaran
i žudeo je za manje ograničenim životom.

Tako se 1948. godine, u 24. godini,

preselio u Pariz
kao spisatelj stipendista.

Iz Francuske je objavio svoj prvi roman

„Idi i reci to na gori“ 1953. godine.

Knjiga se odvija u Harlemu, a istražuje
crkvu kao izvor represije i nade.

Bila je popularna kod crnaca,
kao i kod belaca čitalaca.

Dok je sticao priznanje
za svoj književni rad,

Boldvin je sakupio svoje misli o rasi,
klasi, kulturi i izgnanstvu

u svom proširenom eseju „Beleške
domorodačkog sina“ iz 1955. godine.

U međuvremenu,

pokret građanskih prava
je hvatao zamah u Americi.

Američki crnci su postepeno sticali prava
registrovanja da glasaju i glasanja,

ali im je i dalje bilo uskraćeno
osnovno poštovanje

u školama, autobusima, na radnom mestu

i u vojnoj službi.

Iako je do kraja života
prvenstveno živeo u Francuskoj,

Boldvin se snažno zalagao za pokret,

duboko svestan obećanja svoje zemlje
koje nije bilo ispunjeno.

Video je kako članovi porodice,
prijatelji i komšije

naglo upadaju u bolesti zavisnosti,
zatvorske ćelije i samoubistvo.

Smatrao je da njihove sudbine
proističu iz ograničenja

podeljenog društva.

Godine 1963,

objavio je „Vatru sledeći put“,

impresivan portret rasne borbe

za koju je smatrao odgovornim
belački deo Amerike,

ali je išao i dalje,

tvrdeći da rasizam škodi i belcima.

Prema njegovom mišljenju,

svi su neraskidivo zamršeni
u istoj društvenoj strukturi.

Dugo je verovao u sledeće:

„Ljudi su zarobljeni u istoriji
i istorija je zarobljena u njima.“

Boldvinova uloga
u pokretu za građanska prava

prevazilazila je posmatranje
i izveštavanje.

Takođe je putovao američkim jugom

i prisustvovao skupovima
na kojima je držao svoja predavanja.

Vodio je debate sa belcima političarima,
kao i sa crncima aktivistima,

uključujući Malkolma Iksa,

i služio je kao spona
crnih aktivista i intelektualaca

sa belačkim liderima
kao što je Robert Kenedi.

Zbog Boldvinove jedinstvene sposobnosti

da formuliše uzroke
socijalnih turbulencija

na način koji je belačka publika
bila spremna da čuje,

Kenedi i ostali su ga često smatrali
ambasadorom američkih crnaca,

što je etiketa koju je Boldvin odbacivao.

Istovremeno,

njegovo umeće sa rečima navelo je Ef-Bi-Aj
da u njemu vidi pretnju.

Čak i u okviru pokreta za građanska prava,
Boldvin bi se ponekad osećao kao autsajder

zbog svog izbora da živi u inostranstvu,
kao i zbog svoje seksualnosti,

koju je otvoreno ispitivao u svojim delima

u vreme kada je homofobija
bila jako izražena.

Kroz ceo svoj život,

Boldvin je smatrao da je njegova uloga
da bude svedok istine.

Za razliku od mnogih vršnjaka,

doživeo je da vidi neke od pobeda
pokreta za građanska prava,

ali neprekidne rasne nejednakosti
u SAD-u znatno su uticale na njega.

Iako se možda osećao zarobljeno
u svom trenutku u istoriji,

u njegovim rečima
su se prepoznale generacije ljudi,

dok su ih vodile
ka suptilnijem razumevanju

najsloženijih društvenih pitanja.