Zašto je tako teško započeti biznis u Africi i kako to promeniti

Mnoge afričke zemlje su siromašne iz jednostavnog razloga, kaže preduzetnica Magat Vejd: vlade su stvorile previše prepreka za započinjanje i vođenje biznisa. U ovom strastvenom govoru, Vejd razlaže izazove vođenja biznisa na ovom kontinentu i nudi neka svoja rešenja, a takođe poziva lidere da urade svoj deo posla.

Danas želim da podelim sa vama
nešto što mi se desilo,

zapravo, desilo se pre oko četiri nedelje.

U lice mi je rečeno nešto
što sam mislila da nikad neću čuti

od drugog ljudskog bića.

I te reči su mi slomile srce.

A u isto vreme ga ispunile sa mnogo nade.

Celo to iskustvo je obnovilo
moju posvećenost

ideji koju sam došla
da podelim sa vama danas.

Vidite, ja svima govorim
da sam opsesivna osoba.

Opsedaju me nemoguće priče,

priča za pričom, jedna za drugom,

o mladim ljudima, mojim ljudima,
ljudima kao što sam ja

koji umiru tamo na okeanu, sada,
ležeči na njegovom dnu,

kao hrana za ribe.

Zaista mislite da je to
najbolje što možemo?

Da budemo hrana za ribe?

Što se tiče onih koji pokušavaju
da migriraju u Evropu -

jer o tome se radi, pokušavaju
da migriraju u Evropu da pronađu posao.

Prolaze kroz Libiju.

Da li znate šta se dešava sa nama
dok pokušavamo da prođemo kroz Libiju

i tamo nas zarobe?

E, pa prodaju nas kao robove.

Za 300 dolara, možda ponekad za 500.

Ponekad čujem priče o telima
koja ispadnu iz aviona.

Neko se sakrio u stajnom trapu aviona

ili delu za teret,

i onda je pronađen smrznut nasmrt.

Zar ne biste bili opsednuti da, kao ja,
otkad sam bila devojčica,

slušate ovakve priče
i da se one ponavljaju, iznova i iznova?

Zar ne biste bili opsednuti?

To je moj slučaj.

A u isto vreme, znate,
dok moji ljudi umiru,

i moja kultura izumire.

Eto, rekla sam.

Jer, znate, mi imamo
kulturnu inferiornost,

što znači da ništa naše
nije dovoljno dobro.

Ali, znate, u mojoj situaciji,

jer sam vaspitana da kritikujem
stvarajući, za mene su to remek-dela.

Otac mi je rekao:
„Nemoj mi se žaliti na probleme

ako nisi smislila par rešenja.

Ne moraju da budu prava,
samo želim da znam da si nešto smislila.“

Zato je moj životni stav -
ako nešto ne valja, probaj da popraviš.

Zato i započinjem poslove koje započinjem,

uglavnom potrošačke brendove

koji u sebi imaju ugrađeno
najbolje od afričke kulture.

I ja to sve zapakujem po najmodernijim,
svetskim standardima,

i donosim na jedno od
najsofisticiranijih svetskih tržišta,

a to je SAD.

Prva je bila kompanija pića,

druga kompanija za negu kože,
treću pokrećem sledećeg meseca,

i sve imaju to zajedničko.

Pa, zašto ovi ljudi odlaze?

Odlaze jer nemaju posao.

Odlaze, jer tu gde su, nema poslova.

Pa...

Siromaštvo, koje ih jako pogađa,
je glavni uzrok njihovog odlaska.

E sad, zašto su ljudi siromašni?

Ljudi su siromašni jer nemaju novca.

A nemaju novca jer nemaju izvor prihoda.

Većini nas, izvor prihoda je šta?

Većini nas, izvor prihoda
je šta, kažite mi?

Poslovi, hvala vam.

A odakle dolaze poslovi?

Odakle dolaze?

Od preduzeća, hvala vam.

E sad, ako poslovi rešavaju siromaštvo,

a oni dolaze od preduzeća,

zar ne mislite -

naročito dolaze od malih
i srednjih preduzeća, MSP -

zar ne mislite, bar malo,

da bi trebalo da se fokusiramo na pomoć
vlasnicima malih preduzeća

da započnu i vode svoj biznis?

Zar ne mislite da je to logično?

Zašto kada pogledam
listu projekta Doing Business

Svetske banke,

koja rangira svaku zemlju na svetu

po tome koliko je lako
u njoj osnovati kompaniju,

recite mi zašto su afričke zemlje,

svih 50 zemalja,

praktično na dnu liste?

Zbog toga smo siromašni.

Siromašni smo jer je bukvalno nemoguće

započeti biznis u ovim našim zemljama.

Reći ću vam tačno šta to u praksi znači
za nekog poput mene.

Ja imam proizvodno postrojenje u Senegalu.

Da li ste znali da za sav sirovi materijal
koji ne mogu da pronađem u zemlji

moram da platim carinu od 45 procenata
na svu robu koja pristiže?

Carinu od 45 procenata.

Znate li da, čak i da tražim
kvalitetan karton

da transportujem gotove proizvode u SAD,

ne mogu da nađem nov, gotov karton?

Nemoguće je.

Jer distributeri neće da dođu ovde
da započnu biznis, jer ni to nema smisla.

Tako da trenutno moram da prebacim
karton vredan 3000 dolara u skladište,

kako bih imala karton,

a neće stići za još pet nedelja.

Činjenica je da smo ograničeni
najbesmislenijim zakonima.

Zato ne možemo da vodimo preduzeća.

To vam je kao koprcanje u blatu.

Pa, šta možete preduzeti?

Rekla sam vam danas da mi je neko rekao
nešto što me je obeležilo,

jer sam isto to objasnila
svojim zaposlenima u Senegalu.

Jedna od njih je počela
da plače - zove se Jahara.

Počela je da plače.

Pitala sam: „Zašto plačeš?“

Rekla je: „Plačem jer sam bila ubeđena -

jer smo predstavljeni
kao siromašan narod -

bila sam ubeđena da smo možda, da,
možda smo inferiorni.

Jer, kako biste inače objasnili

to što smo uvek u situaciji da molimo?“

To mi je slomilo srce.

U isto vreme kad je ona to rekla,

zbog toga kako sam objasnila
ono što sam i vama upravo,

rekla je: „Ali sada znam
da nisam ja problem.

Problem je sredina u kojoj živim.“

Rekla sam: „Da.“

I to mi je dalo nadu -

onda kad ljudi shvate,
mogu promeniti svoju perspektivu.

Koja su onda neka od naših rešenja?

Ako su rešenja poslovi,

zar ne mislite onda
da bi trebalo pojednostaviti

uslove poslovanja u svim ovim zemljama?

Zar ne mislite?

I zajedno sa vama,

volela bih da svi vaši prijatelji
iz drugih 50 zemalja,

koje su na dnu liste, urade to isto.

Vi uradite to, a mi ćemo ostatak.

Ja radim svoj deo posla, šta vi radite?

(Aplauz)

Šta vi radite?

(Aplauz)

Šta vi radite?

(Aplauz)

Što se tiče svih vas ovde,

ostavljam vam dve naredbe.

Uključite se,

a uradićete to tako što ćete se edukovati,

podići svest oko vas,

a zatim zastupati i rešenja E-Vlade,

On je pitao: „Uf, korupcija,
kako da se borimo protiv nje?“

E, pa, u stvari, tu sam da vam kažem

da možete, i to munjevitom brzinom.

Ne treba niko da vam kaže
kada i kako da to uradite.

To je zapravo jedna stvar,

koju ne treba neko drugi
da uradi umesto vas.

Inače, nemojte mi govoriti
da želite da popravite korupciju.

Vi i vaših 50 prijatelja
iz drugih 50 zemalja

koje su na dnu liste.

Tako se bori protiv korupcije.

Da ste mi naplatili 5 procenata
da uvezem svoju robu u zemlju,

moj sirovi materijal,

umesto 45 procenata,

zar stvarno mislite
da bih morala da dam mito?

To hrani korupciju.

Loši zakoni, niz užasnih,
besmislenih zakona.

(Aplauz) (Ovacije)

Je li tako?

(Aplauz)

Želite da se borite protiv korupcije?

To treba da uradite.

Još jednom, zapamtite,
ne morate nikoga da čekate.

To možete da uradite i sami.

Osim ako možda mislite
da nemate suverenitet,

ali to je neki drugi problem.

Okej, od sada, imam
jednostavnu poruku za naše „lidere“.

Ovo se može rešiti na dva načina.

Može na gadan način,

jer imamo stotine miliona mladih ljudi

koji dolaze na svet sada, ovde,

i ako ne budu imali perspektivu u životu,

opredeliće se za revoluciju.

Opredeliće se za nasilje.

A niko to ne želi.

Niko, niko od nas.

To je jedan način.

Drugi način je da

sve prođe mirno, produktivno,
i da sve bude u redu,

da uradite ono što treba,
sklonite mi se s puta,

pustite ljude kao ja da rade svoj posao,
mi stvorimo nužne poslove,

a zatim Afrika postane
jedna veoma napredna zemlja

kakva je stvorena da bude,
kakva je trebalo već dugo da bude.

Ako se desi tako, svi su srećni,
nastavljamo sa svojim životima.

Postoje dve opcije -

izaberite nasilje ili miran,
produktivan način.

Ja želim ovo drugo.

Niko od nas ne treba čak ni da pomisli

šta bi se desilo ako ne pokušamo.

Zato vas molim.

Došlo je vreme.

Ovakvu sliku - prosperiteta,
sreće, ljudskog napretka -

tu sliku vidim ako uradimo svoj posao.

Hvala vam.

(Aplauz) (Ovacije)

Hvala vam.

(Aplauz)