< Return to Video

Šta je šizofrenija? - Anis Badži

  • 0:07 - 0:11
    Iako je šizofrenija prvi put otkrivena
    pre više od 100 godina
  • 0:11 - 0:14
    i dalje ne znamo šta je tačno prouzrokuje.
  • 0:14 - 0:19
    Jedna je od najneshvaćenijih
    i stigmatizovanijih bolesti današnjice.
  • 0:19 - 0:24
    Hajde da prođemo kroz ono što znamo,
    od simptoma do uzroka i lečenja.
  • 0:24 - 0:27
    Šizofrenija se smatra sindromom,
  • 0:27 - 0:30
    što znači da može da obuhvati
    nekoliko povezanih poremećaja
  • 0:30 - 0:34
    koji imaju slične simptome
    ali varirajuće uzroke.
  • 0:34 - 0:38
    Svaka osoba koja pati od šizofrenije
    ima malo drugačije simptome,
  • 0:38 - 0:44
    a prvi znaci se mogu lako propustiti -
    suptilna promena ličnosti, razdražljivost
  • 0:44 - 0:48
    ili postepeno zadiranje
    u tokove neobičnih misli.
  • 0:48 - 0:52
    Pacijenti uglavnom dobiju dijagnozu
    nakon početka psihoze,
  • 0:52 - 0:56
    koja se obično javlja kod tinejdžera
    ili kod muškaraca u ranim dvadesetim,
  • 0:56 - 0:59
    i kasnim dvadesetim
    ili ranim tridesetim godinama kod žena.
  • 0:59 - 1:04
    Prva psihotična epizoda može da uključuje
    zablude, halucinacije
  • 1:04 - 1:06
    i neuredni govor i ponašanje.
  • 1:06 - 1:08
    Ovo simptomi se zovu pozitivni,
  • 1:08 - 1:11
    što znači da se javljaju kod osoba
    koje pate od šizofrenije,
  • 1:11 - 1:14
    ali ne u opštoj populaciji.
  • 1:14 - 1:17
    Česta je pogrešna percepcija
    da osobe koje pate od šizofrenije
  • 1:17 - 1:19
    imaju više ličnosti,
  • 1:19 - 1:23
    ali ovi simptomi ukazuju
    na prekid misaonih procesa,
  • 1:23 - 1:27
    pre nego na manifestaciju druge ličnosti.
  • 1:27 - 1:30
    Šizofrenija takođe ima
    i negativne simptome,
  • 1:30 - 1:34
    ovo su osobine koje su umanjene
    kod osoba koje pate od šizofrenije,
  • 1:34 - 1:38
    kao što je motivacija,
    ispoljavanje emocija ili govor.
  • 1:38 - 1:42
    Ovo su takođe i kognitivni simptomi,
    kao što je poteškoća sa koncentracijom,
  • 1:42 - 1:45
    pamćenje informacija i donošenje odluka.
  • 1:45 - 1:48
    Dakle šta uzrokuje početak psihoze?
  • 1:48 - 1:51
    Verovatno postoji ne samo jedan uzrok,
    već kombinacija
  • 1:51 - 1:55
    genetskih faktora i faktora okruženja
    koji doprinose početku.
  • 1:55 - 2:00
    Šizofrenija ima najjače genetske veze
    od bilo koje psihijatriske bolesti.
  • 2:00 - 2:04
    Iako oko 1 posto ljudi
    pati od šizofrenije,
  • 2:04 - 2:08
    deca ili braća i sestre od osoba koje pate
    od šizofrenije imaju deset puta veću šansu
  • 2:08 - 2:10
    da dobiju ovu bolest,
  • 2:10 - 2:13
    a jednojajčani blizanac nekoga ko pati
    od šizofrenije
  • 2:13 - 2:16
    ima 40 posto šanse da dobije ovu bolest.
  • 2:16 - 2:19
    Često, najbliža rodbina osoba
    koje pate od šizofrenije
  • 2:19 - 2:23
    pokazuje blaže verzije karakteristika
    koje su u vezi sa ovim poremećajem,
  • 2:23 - 2:27
    ali ne do te mere da im treba lečenje.
  • 2:27 - 2:29
    Više gena skoro sigurno igra ulogu,
  • 2:29 - 2:33
    ali ne znamo koliko, niti koji su to geni.
  • 2:33 - 2:38
    Faktori okruženja kao što je izlaganje
    određenim virusima u ranom detinjstvu
  • 2:38 - 2:42
    mogu povećati šansu
    da neko razvije šizofreniju,
  • 2:42 - 2:45
    i korišćenje nekih narkotika,
    uključujući marihuanu,
  • 2:45 - 2:47
    može da izazove početak psihoze
  • 2:47 - 2:50
    kod vrlo osetljivih individua.
  • 2:50 - 2:53
    Ovi faktori ne utiču na sve na isti način.
  • 2:53 - 2:56
    Kod onih koji imaju veoma nizak
    genetski rizik,
  • 2:56 - 2:59
    bez obzira koliko se izlažu
    rizičnim faktorima okruženja
  • 2:59 - 3:02
    ne može doći do razvijanja šizofrenije;
  • 3:02 - 3:08
    kod onih sa veoma visokim rizikom,
    umeren dodatni rizik može biti odlučujući.
  • 3:08 - 3:12
    Antipsihotici koji se koriste za lečenje
    šizofrenije su pomogli naučnicima
  • 3:12 - 3:17
    da rade unazad kako bi pratili
    obeležja poremećaja u mozgu.
  • 3:17 - 3:21
    Tradicionalni antipsihotici blokiraju
    receptore dopamina.
  • 3:21 - 3:24
    Mogu biti veoma efektivni
    kod smanjivanja pozitivnih simptoma,
  • 3:24 - 3:29
    koji su u vezi sa viškom dopamina
    u određenim moždanim putevima.
  • 3:29 - 3:32
    Nego, ovi isti lekovi mogu
    da pogoršaju negativne simptome,
  • 3:32 - 3:36
    a otkrili smo da negativni simptomi
    mogu biti povezani sa
  • 3:36 - 3:39
    premalo dopamina u drugim oblastima mozga.
  • 3:39 - 3:43
    Neke osobe koje pate od šizofrenije
    pokazuju gubitak nevrnog tkiva,
  • 3:43 - 3:47
    i nejasno je da li je ova atrofija
    rezultat same bolesti
  • 3:47 - 3:51
    ili suzbijanja signalizacije
    koja se postiže lekovima.
  • 3:51 - 3:55
    Na sreću, novije generacije antipsihotika
    imaju za cilj da se bave
  • 3:55 - 3:59
    nekim od ovih problema
    ciljajući na više neurotransmitera,
  • 3:59 - 4:02
    kao što su serotonin pored dopamina.
  • 4:02 - 4:07
    Jasno je da nije jedan sistem transmitera
    odgovoran za sve simptome,
  • 4:07 - 4:11
    a zbog toga što ovi lekovi deluju
    na signaliziranje u celom telu i mozgu,
  • 4:11 - 4:14
    mogu imati druga neželjena dejstva
    kao što je dobijanje na težini.
  • 4:14 - 4:19
    Uprkos ovim komplikacijama,
    antipsihotici mogu biti veoma efektivni,
  • 4:19 - 4:22
    posebno kada se kombinuju
    sa drugim intervencijama
  • 4:22 - 4:24
    kao što je
    kognitivno-bihejvioralna terapija
  • 4:24 - 4:29
    Elektrokonvulzilna terpija, koja pruža
    relativno kratkoročno olakšanje,
  • 4:29 - 4:31
    takođe se ponovo javlja
    kao efektivno lečenje,
  • 4:31 - 4:34
    pogotovo kad ne uspeju druge opcije.
  • 4:34 - 4:38
    Rana intervencija je takođe veoma bitna.
  • 4:38 - 4:41
    Nakon meseci ili godina nelečene psihoze,
  • 4:41 - 4:45
    neke psihoze mogu biti usađene
    u nečiju ličnost.
  • 4:45 - 4:49
    A još, dehumanizovana predrasuda
    vazana za ovu dijagnozu
  • 4:49 - 4:52
    može da spreči ljude da potraže pomoć.
  • 4:52 - 4:55
    Često se osobe koje pate od šizofrenije
    smatraju opasnim,
  • 4:55 - 4:59
    ali su zapravo češće oni žrtve nasilja
  • 4:59 - 5:01
    nego što su krivci.
  • 5:01 - 5:04
    Pravilno lečenje može pomoći
    u smanjenu verovatnoće od nasilja
  • 5:04 - 5:07
    koja je povezana sa šizofrenijom.
  • 5:07 - 5:11
    Zato edukacija za pacijente,
    njihove porodice i zajednice
  • 5:11 - 5:15
    pomaže da se razbije stigma
    i poboljša pristup lečenju.
Title:
Šta je šizofrenija? - Anis Badži
Speaker:
Anis Badži (Anees Bahji)
Description:

Pogledajte celu lekciju na ovom linku: https://ed.ted.com/lessons/what-is-schizophrenia-anees-bahji

Šizofrenija je prvi put otkrivena pre više sto godina, ali i dalje ne znamo šta je tačno prouzrokuje. Jedna je od najneshvaćenijih i stigamtizovanijih bolesti današnjice. Dakle šta zapravo znamo o njenim simptomima, uzrocima i lečenju? Anis Badži istražuje.

Lekciju smislila Anis Badži, režirao studio Artrake.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:16
Ivana Korom approved Serbian subtitles for What is schizophrenia? Apr 13, 2020, 2:58 PM
Ivana Korom edited Serbian subtitles for What is schizophrenia? Apr 13, 2020, 2:58 PM
Ivana Korom accepted Serbian subtitles for What is schizophrenia? Apr 13, 2020, 2:20 PM
Ivana Korom edited Serbian subtitles for What is schizophrenia? Apr 13, 2020, 2:20 PM
Ivana Korom edited Serbian subtitles for What is schizophrenia? Apr 8, 2020, 5:52 PM
Aleksandar Bošnjak edited Serbian subtitles for What is schizophrenia? Apr 8, 2020, 4:16 PM
Aleksandar Bošnjak edited Serbian subtitles for What is schizophrenia? Mar 31, 2020, 10:16 AM
Aleksandar Bošnjak edited Serbian subtitles for What is schizophrenia? Mar 30, 2020, 7:34 PM

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.