Како се јављају неспоразуми (и како их избећи)? - Кетрин Хемпстен (Katherine Hampsten)

Погледајте целу лекцију на: http://ed.ted.com/lessons/how-to-avoid-miscommunication-katherine-hampsten

Да ли сте икада причали са пријатељем о неком проблему, а онда схватили да он једноставно не разуме зашто вам је та ствар важна? Да ли сте икада представљали идеју некој групи, а да је наишла на потпуну збуњеност? Шта се ту дешава? Кетрин Хемпстен описује зашто се неспоразуми јављају тако често, како да умањимо фрустрацију и да истовремено боље изразимо своје мишљење.

Лекцију припремила: Кетрин Хемпстен, анимација: Ендру Форстер

Да ли сте икада причали
са пријатељем о проблему,

а онда схватили да он једноставно
не разуме зашто вам је та ствар важна?

Да ли сте икада представљали
идеју некој групи,

а да је наишла на потпуну збуњеност?

Можда сте се свађали са неким,

када вас је одједном та особа оптужила

да уопште не слушате шта говори?

Шта се то овде дешава?

Одговор је лоша комуникација,

а у једном или другом облику,

сви смо је доживели.

Она може водити ка забуни,

непријатељству,

неразумевању,

чак и ка судару мултимилионске сонде
са површином Марса.

Чињеница је да је, чак и када смо
очи у очи са другом особом,

у истој соби

и док говоримо истим језиком,

људска комуникација
је невероватно сложена.

Међутим, добра вест је
да основно разумевање

онога што се дешава док комуницирамо

може да нам помогне
да предупредимо јављање неспоразума.

Деценијама су истраживачи
постављали питање

шта се дешава када комуницирамо.

Једно тумачење,
названо трансмисиони модел,

види комуникацију као поруку
која директно иде од особе до особе,

слично бацању лопте и одлажењу.

У стварности, међутим,

овај поједностављени модел
не узима у обзир сложеност комуникације.

Следи трансакциони модел,

који препознаје много додатних
потешкоћа комуникације.

Са овим моделом,
много је прецизније размишљати

о комуникацији између двоје људи
као о игри добацивања лоптом.

Док преносимо своју поруку,

добијамо повратну информацију
са друге стране.

Кроз ову размену заједно стварамо значење.

Међутим, из ове размене
се јављају нове компликације.

Ово није универзум из „Звезданих стаза“,

у ком неки ликови могу
да споје умове као Вулканци,

у потпуности делећи мисли и осећања.

Као људи, не можемо а да не шаљемо
и добијамо поруке

кроз сопствено, субјективно виђење.

Док комуницира, особа изражава
своје тумачење поруке,

а особа са којом комуницира

чује сопствено тумачење те поруке.

Наши перцептивни филтери
стално смењују значења и тумачења.

Сећате се оне игре добацивања лоптом?

Замислите је са грудвом од глине.

Док је особе дотичу,

мењају је како би је уклопиле
у своја јединствена запажања

која су заснована
на различитом броју промењивих,

као што су знање или прошло искуство,
старост, раса, пол,

етничка припадност, религија или породица.

У исто време, свака особа
тумачи поруку коју прими

на основу односа са другом особом,

и свог јединственог разумевања

семантике и конотација
одређене речи која се користи.

Пажњу им могу одвратити други надражаји,

као што је саобраћај

или црева која крче.

Чак и емоције могу замаглити
њихово разумевање,

а ако додамо више људи у разговор,

при чему је свако од њих субјективан,

сложеност комуникације
експоненцијално расте.

Док грудва од глине иде
напред и назад, од особе до особе,

прерађена, преобликована
и стално се мењајући,

није чудо што се наше поруке понекада
претварају у папазјанију неразумевања.

Међутим, срећом,
постоје неке једноставне методе

које нам могу помоћи
да управљамо свакодневним интеракцијама

зарад боље комуникације.

Прва је:

схватите да пасивно и активно слушање
нису иста ствар.

Активно се укључите у вербалне
и невербалне реакције других људи

и прилагодите своју поруку
да бисте омогућили боље разумевање.

Друга је:

слушајте очима и ушима, али и инстинктом.

Упамтите да комуникација
подразумева више од пуких речи.

Трећа је:

одвојите време за разумевање
док покушавате да вас разумеју.

У журби да се изразимо,

лако је заборавити
да је комуникација двосмерна улица.

Будите отворени за ствари
које би друга особа могла рећи.

Најзад, четврта:

будите свесни личних перцептивних филтера.

Елементи вашег искуства,

укључујући и вашу културу,
заједницу и породицу,

утичу на ваше виђење света.

Реците: „Овако ја видим проблем,
али како га ти видиш?“

Немојте претпостављати
да је ваше виђење објективна истина.

То ће вам помоћи да радите
на дељењу дијалога са другима

како бисте удружено достигли
заједничко разумевање.